недеља, 23. фебруар 2020.

Crna Kapuljača : Cvet smrti


 Greg je napustio Filadelfiju i sklonio se u miran kraj Kalifornije  radi terapije i odmora.Koliko god se on trudi da pobegne od nevolje, ona ga ne napušta jer ne može pobeći od sebe samog .Crne misli mu ne dozvoljavaju da odmori telo i duh, a nekme među pacijentima stiže zlosutni ,,cvet smrti"- znak da ga goni kartel.Da li će Greg ponovo navući crnu kapuljaču i osujetiti ubicu?

Cvet smrti je samo varijacija ozloglašenog ,,poljupca smrti"  kojim  mafijaški bos osuđuje drugog ili druge na smrt.Pitanje je koliko je to zaista postojalo, ali taj gest  je ušao u kolektivnu svest putem filmova kao što je  ,,Kum" i slični.Ovde vidimo da kartel šalje cvet smrti onima koji su drznuli da im se zamere.


Ko je pročitao ,,Poljubac metka" od Svircinskog i Gejdosa , zna tačno šta da očekuje.Dalje avanture Gregorija Hetindžera tj. ,,Crne kapuljače" se  nastavljaju  u istom maniru.Ovo je prvenstveno Gregorijeva borba sa zavisnošću na putu ka iskupljenju, kakvim ga on zamišlja.Taj put je vrlo klizav, obzirom da njime ide  kao vigilante/osvetnik.Ova kratka priča , osim što predstavlja prelaz između dva poglavlja, ujedno se može čitati i kao primer manljivosti vigilantizma.Taj poriv da se nabaci maska i svaka nepravda  reši batinama, je vrlo  prvoloptaški i problematičan.Ako ništa drugo , Svircinski pokazuje koliko je zaista malo potrebno da  taj način razmišljanja dovede do katastrofalnog ishoda. Dovoljno je  protagonistu namagarčite i navedete na pogrešan trag.


Ovo može biti i objašnjenje otkud se Hauard Čejkin prihvatio da crta ovu epizodu.Za neupućene, evo šta pomenuti misli o superherojima: 
 "the idea of a man or woman dressing up in these goofy outfits and going out and fighting crime is absurd." Naravno , to mu ne smeta kada radi bliske žanrove ili stripove o likovima koji nisu kostimirani a potiču iz  takvih serijala.Black Hood ne spada u superherojski strip , žanrovski gledano ovo je palp, ali mu je blizak zbog maskiranog protagoniste.Zaplet ovog broja  je takav da potvrđuje  Čejkinovu konstataciji.Naravno, ne treba očekivati od ovog stripa nekakvu dekonstrukciju, Svircinski nema takvih ambicija. Zaplet je skoro pa tipičan krimić sa fatalnom damom.


Čejkinov stil je vrlo različit od Gejdosovog, ali paše ovoj palp materiji.Naravno , uz uslov da sledi  neke smernice , koje on nažalost ne čini.Problem je što velika većina Čejkinovih protagonista ima tzv.,,Čejkin facu", tj. Hauard ih crta po sebi iz mlađih dana sa sve naglašenom četvrtastom vilicom.Ako mi ne verujete, slobodno virnite u njegov rad od American Flagg pa na ovamo, naročito na naslovnice.To ne mora nužno biti loše, ako imamo u vidu autorske stripove, ali ovde je takav tretman glavnog lika promašaj.Gejdos je Hetindžera prikazivao kao  jedng običnog, svakodnevnog ,,everyman" lika koji je upadljiv isključivo zbog unakažene polovine lica.On nije neki rmpalija ili  mačo tip, uprkos profesiji i noćnim aktivnostima , nego sasvim običan čovek , prosečan u svakom smislu.Ova verzija crne kapuljače nije  akcioni junak, niti brilijantni detektiv .Pored toga, osim ove ,,Čejkin face" vidi se i druga Hauardova tendencija, a to je ,,udeblavanje" likova.Negde prelaskom na digitalno crtanje, Čejkinov crtež  gubi onu tipičnu američku   anatomiju, i naprosto , u nedostatku boljeg izraza, udebljava svoje likove.Skoro svi izgledaju kao da su ih izbole pčele, ili da pate od nekakve alergije.Naduveni prsti, podlaktice , lica itsl.Razumem da ima nekih dežmekastih likova tu i tamo , ali skoro  svi?

Sa druge strane, Čejkinov osećaj za kadriranje nije izlapeo, mada ovo nije baš najreprezentativniji uzorak njegovog rada.Sve kao da ukazuje na to da je ovaj broj prvobitno trebao da realizuje neko drugi, a da je Hauard uskočio na zamenu.Daleko od toga da je zbog takvog rada ovo loš strip, ali umesto da bude solidan ostaje tek nešto više od ok stripa.

Ocena:





петак, 31. јануар 2020.

Mutant


Usamljeni tragač krstari ozračenim pustošima uništene civilizacije u potrazi za visokocenjenim drangulijama. To su relikti iz  davno prošlog vremena, iz sveta po koji su   ,,starci"  doveli do propasti . Rovarenje po ruševinama je opasno, ali poslovanje sa stanovnicima tih krajeva je još opasnije.Naročito ako su oni razbojnici i čovekolike zveri. Dobrodošli u surovi postapokaliptični svet mutanata.
      

Verovatno ste pomislili da je ovo film o x-ljudima ili nekakvim ozračenim kreaturama.Ako je ovo drugo, niste mnogo promašili. Ovaj kratki akcioni film je inspirisan   istoimenom dugovečnom serijom društvenih  igara  iz Švedske . Pretpostavljam da niko iz ovih krajeva to ne pamti ili prati, , ali zato , ukoliko pratite aktuelne proizvode gaming industrije znate za Mutant Year zero: Road to Eden . E pa ovaj kratak film reditelja Albina Glasela iz Švedske je snimljen u   koprpdukciji  Stellarvoid, Standard Film Team i  Strym Media. Njime je grupa posvećenika obeležila godišnjicu premijere igrice Mutant Year zero: Road to Eden.Ima li boljeg načina da se pokaže posvećenost  od ovog? Teško! Iako deluje kao uvodnik, ovaj kratki film evocira uspomene na stripove poput Džeremaje ali i na otkačeni humor b filmova  kao Frogtown i return to Frogtown. Red beznađa, red  akcije i humora smeštenih u ne toliko dalekoj budućnosti, pogotovo ako nastavimo da zagađujemo planetu ovim tempom. Daleko bilo, ali čini se sve bližim.Stanovnici zagađenih gradova znaju zašto.

недеља, 26. јануар 2020.

Konan : Egzodus


Pretprošla godina je prekretnica za stripove o Konanu. Posle dugogodišnjeg izdavaštva Dark Horse Comics-a , Konan se ponovo nalazi u rukama Marvela.Da ga je zakačio neki drugi  uređivački period, ovo ne bi bila baš toliko loa vest.Pošto se to nije desilo, rezultati govore sami za sebe.Da li ste čitali novi serijal Conan the Barbarian od marta prošle godine ? Krome sačuvaj i sakloni.Koliko god Džejson Aron bio kvalitetan scenarista, on nije za Konana. Pokojni Robert Hauard se okreće u grobu od od uvođenja političke korektnosti u ovakav strip, ili uopšte gledano , Konana u takve  priče . Naslovnice Esada Ribića su jedino što valja u tom novom marvel Konanu.No nije baš sve tako crno,  pronašao se makar jedan strip u tom izlivu gluposti, a da zavređuje pažnju. Jedan strip je u potpunosti prepušten Ribiću.  Esad Ribić  , u  jednom od retkih stripova gde je kompletan autor (scenarista+crtač) , poseže za kratkom epizodom iz Konanove mladosti, iz vremena kada je varvarin imao svega petnaest leta.Ovo je priča o Konanovom prelasku iz Simerije , preko planina koje dele Nemediju od Akvilonije, ka Ofiru.Ukoliko ste čitali ,,Rođen na bojnom polju" , u izdanju Darkvuda ,  možete posmatrati   ovaj  strip kao  nastavak te priče . Može se  čitati i bez toga, uz malo predznanja o najpoznatijem liku iz mašte  Roberta E.Hauarda.


Ovu kratku storiju površniji čitaoci mogu gledati kao nekakav ,,man vs. wild" , preživljavanje u surovom svetu Simerije  , međutim Ribić pokazuje koliko vlada materijom .Priča služi kao mala komparacija čovekove i zverinje agresivnosti. Kod životinje je agresija u funkciji opstanka vrste.Neophodna je za napad, radi hrane ili odbrane .To je taj ,,fight or flight" momenat koji  viđamo u dokumentarcima o prirodi, iz udobnosti stana ili kuće jer malo kod od nas može da se pohvali životom u prirodi.Često ćete čuti uvredu .. čovk zver.. Ali čovek je sasvim drugačije biće.On osim te životinjske agresije ima u sebi nešto mnogo gore.Njega krasi sklonost ka destrukciji i okrutnost tzv. maligna agresivnost, što bi rekao Erih From.Zbog toga baš taj i takav čovek hoće da razapne našeg varvarina u ime neke svoje pravde . Konan je divljak, dakle prirodni čovek, nasuprot izveštačenom , ili izopačenom, ,,civilizovanom" čoveku.Ovakvo kaznjavanje mu je strano  koliko i civilizacija zverima, i u tom smislu  Ribić postavlja čitaoce na Konanovo mesto ubacivanjem nerazumljivog dijaloga među  vojnicima.
Naravno, vojnik samo misli da će moći tako da postupa sa Konanom.Ne bi da spojlujem stvar ali videćete koliko je procena ,,civilizovanog" čoveka omanula u odnosu na zverinji instinkt.


Sve što sam naveo, je postignuto u formi nemog stripa! Iako se u stripu po pravilu prepliću vizuelni i tekstualni narativ,  prateći tekst nije nužan zarad postizanja iluzije pokreta.Dešava se i da stripovi budu preopterećeni tekstom, da se svode na nešto blisko slikovnici itsl.Ovaj strip je potpuna suprotnost tome.Njegov uspeh u potpunosti  zavisi od  snage Ribićevog grafizma, a Esad je ovde baš u  formi. Ovo je takav strip da bi  skoro svaki kaiš mogao uzeti i  okačiti na zid kao sliku ili  poster.Uopšte ne preuveličavam stvari  , zaista je toliko moćno nacrtan.Ribić je ne samo za idealan izbor za ovakvu tematiku, nego nadaleko čuven baš po tome.Epske bitke, sage , sudari bogova i  heroja, dionizijski larger than life likovi  itsl. Osim toga , ogromna pažnja prema prirodi, divljoj zemlji i planinama optočenim snegom, kao i  pejzažima  pritisnutim sumornim oblacima.Šteta što mu nije dato više posla na Konanu jer Ribić shvata suštinu Konana , za razliku od autora trenutnog glavnog i sporednog serijala. Ovaj strip će sigurno razgaliti varvarsko srce čitalaca tokom zimskih dana.

Ocena:



среда, 25. децембар 2019.

Panišer : Tigar



Ako priupitate nekog stripadžiju o Panišeru , taj ili , ređe , ta bi sigurno  kao iz topa mogla reći  da je to ,, onaj bivši vojnik sa lobanjom na majci koji tamani krimose jer su mu mafijaši pobili porodicu u parku". Motivacija Panišera  se jedno vreme svodila na to i ništa drugo.Jednostavno objašnjenje za monomanijaka  koji u rambo stilu rešeta krimose iz stripa u strip.Konvej je u ranim magazinskim avanturama Panišera nagovestio da se iza ove jednostavne karakterizacije krije još nešto.Njega pokreće naročita monomanija.Da je on samo tip koji proganja odgovorne za ubistvo bližnjih, onda bi bio sasvim običan osvetnik, ali ubrzo smo videli da se Frenk Kesl nije zaustavio na tome.Panišer goni i ubija sve teške zločince. Preuzimajući štafetu od prethodnih scenarista , Gart Enis je začeprkao dublje po Keslovoj prošlosti i napisao scenario za strip ,,Panišer : Rođen" koji  prevazilazi  ,,origin" priče i postaje nešto sasvim drugo. To je pre svega osvrt na rat uopšte ispričan kroz događaj iz rata u Vijetnamu, a potom definišući moment  u razvoju modernog Panišera.


Za potrebe ovog stripa, Enis odlazi još dalje u Frenkovu prošlost, u momenat kada je mlađani Kesl imao tek deset godina. Enis zalazi u potpuno nepoznati teren kojim niko od prethodnih scenarista nije kročio. Nakon stripa poput ,,Panišer : Rođen"  čovek se može zapitati da li je to zaista potrebno ? U rukama drugih scenarista, ovo bi sigurno bio nepotrebno proširenje famozne ,,origin story" , ali srećom Gart nije od takvih.Krajnji rezultat kolaboracije Enisa i crtača Džona Severina je vrlo promišljen ,,one-shot"  kao nastavak pomenutog stripa.


Kesl da bi radio to što radi , mora svoje žrtve dehumanizovati.Za njega to više nisu ljudi, nego ,,oni" (čitaj neljudi).Takav način razmišljanja je kod njega nastao mnogo pre rata u Vijetnamu, pre onog famoznog incidenta u bazi Veli Fordž.Setite se, mi ga na početku tog stripa vidimo kao već formiranu ličnost. Frenkovu potrebu za kažnjavanjem izgrednika vidimo već tokom uvodnog poglavlja. U kontekstu stripa ,,Panišer : Rođen" ona deluje kao jedna od  ekscentričnih potreba / devijacija koje ti vojnici pokazuju tokom borbe.Neko voli da skuplja trofeje, neko da gađa bombama, neko da kažnjava itsl. Ovde vidimo da to nije baš tako, da Frenkova sklonost vuče koren iz detinjstva.Konkretno vidimo da je delom naučena a delom urođena. Naučena utoliko što je mlađani Frenk video roditelje i  poznanike kako potajno sprovode  osvetu nad barabama. Ovo neću spojlovati. Što se tiče urođene sklonosti, vidimo da je svet za Frenka oduvek crno-beo. To se vidi iz njegovog razumevanja pesme ,,Tigar".

 

Zašto baš tigar ? Sigurno ste se ovo zapitali  i primetili istoimenu pesmu Vilijema Blejka.Pažljivim čitanjem pesme i promatranjem Keslovog mišljenja , postaje jasno zbog čega je Enis baš tu pesmu odabrao.Tigrom je Blejk naglasio nužne suprotnosti u samoj prirodi, da nešto krotko i umiljato poput jagnjeta ne može postojati bez zveri poput tigra. Frenk nikako ne može da smisli  kako bi isti Bog  stvorio tigra i jagnje.Po njemu tigar bi morao biti delo nekog ili nečeg drugog.Upravo tu uviđamo njegovu sklonost ka podeli na crno-belo, razdvajanju idealnog tj. čistog od nečistog.On naprosto ne može u glavi da pomiri suprotnosti, da shvati njihovu međusobnu uslovljenost pa ni to da ista bića mogu  pokazivati različita lica.Po njemu Bog je idealan, nepogrešiv itd. Zlo ne može biti njegova tvorevina, nego delo nekog drugog.Stalno naglašavam ,,nekog/nečeg drugog" jer on nikad ne kaže da je to Đavo.Frenk ukazuje na  neimenovani entitet, neku silu oličenu u tigru.Nešto što obitava u pozadini uma. Ovo se naravno može posmatrati kao mladalački pokušaj rešavanja pitanja zla, ali ako se samo prisetimo stripa ,,Panišer : Rođen" , naročito ,,onog" entiteta (?), onda naslućujemo šta se valja iza brega.

U trenutku kada je ovo crtao, Džon Severin je imao oko 86 godina, od kojih je malo preko 60 proveo kao profesionalni crtač.Pokojni Severin je bio svestran crtač, prošao je sve od fantastike do vesterna. Domaća publika je pre nekoliko godina imala prilku da se upozna i sa njegovim doprinosom žanru mača i magije  pošto je prvi adaptirao i pokrenuo serijal o  Kralju Kulu nazvan Kul Osvajač. Što se Panišera tiče , ovde mu stil nije epski nego ovom stripu najpre vidimo likove u realističnom ključu. Inače Džonu ratne drame nisu nimalo strane, na njima se kalio davnih pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka . U ovom stripu nema mnogo akcionih scena, uprkos očekivanjima koje nameće protagonista, ali  radnja teče sasvim prirodno bez izveštačenih poza ili izraza lica. Severin drži do sitnih detalja, pa je verno predstavio period 60-tih godina prošlog veka. Gledajući kako prikazuje Frenka Kesla kao desetogodišnjaka, vidi se da je Severin  prilično dobro razumeo ovog modernog Panišera. Mladi Kesl puno toga nagoveštava.  Iako se najveći deo radnje ,,Tigra" odvija pre događaja iz stripa ,,Panišer : Rođen" , ovaj strip je zapravo epilog te priče.

Ocena:


среда, 18. децембар 2019.

Lovac i plen

Režija : Sendi Kolora
Scenario : Sendi Kolora i Nik Damon

Letelica Prometej se slupala na pustoj planeti.Komunikacija sa matičnim brodom je prekinuta, deo posade je stradao a zarobljenik je pobegao .Preživeli članovi posade su prepušteni milosti ili nemilosti pustoši a naređeno im je da pod hitno privedu begunca.Tuđin nema nameru da se preda pa se uloge lovca i lovine brzo menjaju. Mogu li ga uhvatiti živog?


Lovac i plen je prvi dugometražni film u režiji Sendija Kolore aka reditelja čuvenog fan filma ,,Betmen protiv Predatora". Rađen u nezavisnoj  produkciji kao direct to dvd film, Lovac i lovina po mnogo čemu podseća na filmove američkog glavnog toka.Kada to kažem, ne mislim na  tadašnje filmove  iz 2010. već one koje su mu  prethodio  oko 30-40 godina.Ovo je jedan sasvim retro film rađen sa minimalnim budžetom, skoro bez scenografije  jer je  sniman u pustinji .Glavni likovi nose borbene oklope nalik  na pojedine ikonične  sf oklope kao što je Boba Fetov, pomalo Predatorov itsl. Da se razumemo, meni su sve to  neki šminkerski kosplej plastijaneri koji klinci noše po sajmovima i izložbama, ali u ovde su  kudikamo uverljiviji kao vid zaštite jer deluju kabastije i čvršće.Barem su doterani tako da izgledaju kao korišćeni, iskrzani i puni peska jer radnja filma to zahteva. To važi i za prateći arsenal laserskog oružja.

Minimalistička tehnologij, oklopi i pustinja odaju utisak ikoničnih prizora iz prvog Star Wars filma . Love it or hate it, ne može se reći da Nova Nada nije uticajan film.Samo pogledajmo koliko puta su do danas filmadžije kopirale izgled suncem opečene planete Tatuin.Pored svih filmova, animiranih serija i  stripova, dok ovo pišem emituje se serija Mandalorijan čija se radnja odigrava na  sličnom terenu. Jasan omaž Lukasovom Tatuinu je i mesec koji se ukazuje u pozadini nekoliko puta.


U pogledu zapleta, može se reći da je ovo Sendijev prvi promišljen scenario. Kolora je pre svega dizajner i tip za specijalne efekte, potom reditelj nekoliko kratkometražnih filmova a od sada i solidan scenarista.Ko je pratio njegov dosadašnji rad, sigurno je primetio da mu je scenario oduvek bio slaba tačka.Koliko god da se potrudio oko dizajna kostima,režije i produkcije, priče su mu prilično banalne.To su se bile više skice za priče ili nedovršene minijature itsl. E pa ovog puta se potrudio da isporuči celovitu priču o dvojici boraca iz suprotnih tabora.Centauri i Orin su po mnogo čemu slični. Obojica shvataju da su šrafovi u sistemu, pioni neprekidnih ratova među rasama.Moglo bi se reći da je su maltene ista osoba. Ukoliko bi duže pisao  o njihovim motivacijama, mnogima bih pokvario iznenađenje.Radnja, uzgred nije naročitooriginalna , slične stvari su davno rađenje , no ima zanimljiv obrt na kraju. Ovaj slow burn film  najviše polaže na pančlajnu, pa ga neću spojlovati.
Nik Damon je koscenarista, mada ne znam koliki je njegov doprinos finalnom radu. Ono što znam za sigurno je njegov rad na dizajnu izgleda vanzemaljaca, pošto je radio i u tom svojstvu (vidljivo i u njegovom portfoliju).


U pogledu glumačke ekipe, ovaj film nose Damion Poitier i Klark Bartram  uz malu pomoć drugih. Kod ovih niskobudžetnih nezavisnih filmova, po pravilu  su kao odskoćna daska za  navajlije ili manje afirmisane  glumce.Potier  ima iza sebe puno sporednih i omanjih uloga, ne računajući glasovnu glumu, ali se savim dobro pokazao u ulozi svojeglavog vojnika.Savladao je držanje komandosa, lakonski govor i odgovarajući temperament.Ništa neviđeno, ali pridržava se standarda tih vojnih likova.Najveće iznenađenje je njegov partner, Bartram.On uopšte nije profesionalni glumac, nego fitnes instruktor koji se proslavio ulogom Betmena u ,,Betmen protiv Predatora".Iako je naturščik,Bartram se odlično pripremio za ulogu.Ume da se ponaša pred kamerom a tumači lik Orina kao da je odbegli robijaš iz western filmova.Gluma koju vidimo poptuno odgovara zapletu koji i jeste inspirisan upravo tim žanrom.Kada bi vanzemaljce i gedžete uklonili, ostao bi zaplet koji je u osnovi vrlo sličan westernima.Mislim na to nadmudrivanje vojnika i begunca u pustinji.


Iako je ovo tek neki niskobudžetni nezavisni film, sa zapletom koji nije čudo neviđeno , ipak mogu reći da je ovo solidan staromodni sf. Ako ste se zaželeli baš ovakvih akcionih sf filmova bez šarenih kompjuterskih efekata, a ne gledaju vam se po stoti put klasici, onda zadovoljite nostalgiju nečim novim.

Ocena:



субота, 30. новембар 2019.

Strah od pada



Da li ste padali u snu? Odgovor je verovatno da, pošto je ovo jedan od najčešćih snova. Kao i kod svih snova , postoji puno tumačenja ovog padanja.Recimo da se uglavnom svode na nesigurnost.Da li je to tačno tumačenje , ako tako nešto uopšte postoji , ili ne je pitanje za neko drugo mesto.Ovde ćemo se baviti strahom mladog glumca Toda.Strah od pada mu se preliva iz snova u javu.Tako to biva iz noći u noć , međutim sledećeg puta kada usni,  susrešće neobičnog saputnika.

Ovaj kratak film Alehandra Alberole  je inspirisan istoimenim kratkim stripom  Nila Gejmena i  Kenta Vilijamsa . Prvobitno je objavljena u Vertigo Preview  a kasnije je sakupljena u šestom po redu trejdu  Sendmena  pod nazivom ,,Skaske i promišljanja" koje u domaćem izdanju izdao Darkwood 2013. god.


,,Strah od pada"  je snimljen pre hvaljenog filma ,,Restoran 0-24" , koji je po mom mišljenju još uvek jedan od  najboljih fan filmova a ujedno najbolja adaptacija Sendmena. ,,Strah od pada " je zbog  kratko i koncizno obrađene teme poslužio kao idealan predložak za podjednako kratki nezavisni film. Reditelj se opredelio za direktnu adaptaciju stripa, kadar po kadar, a posebno treba istaći animaciju Karlosa Kalderona.On je  praznjikavu pozadinu stripa zamenio snolikim ambijentom polarne svetlosti.

Ukoliko pratite ovaj blog, pogotovo izbor fan filmova, onda znate da je ovo već treći fan film posvećen Sendmenu.Takođe možete zaključiti  da mi je i ovaj promakao , pa sam ga pronašao čitave tri godine od premijere . Mea culpa. U svakom slučaju, zanimljivo je što kultni Sendmen nema zvaničnih big budget adaptacija a nezavisne su sve brojnije.Ovaj film nije emitovan na festivalima,koliko znam, ali ga je pohvalio sam Nil Gejmen.Treba li vam bolja preporuka?

понедељак, 25. новембар 2019.

Mehur


 Režija : Čak Rasel
 Scenario : Čak Rasel i Frenk Darabont

Mehur (Blob) je pušten u bioskope 1988. kao još  jedan rimejk  američkih sf/horror filmova iz pedesetih godina prošlog veka.Koliko god ponekad  mislimo da rimejk mora , po nepisanom pravilu , biti gori ili barem slabiji od originala, setimo se da je upravo  taj  talas rimejkova iz osamdesetih iznedrio remek dela poput Karpenterovog ,,Stvora" (The Thing, 1982) i Kronenbergovog filma ,,Muva" (The Fly, 1986).Ta predrasuda o lošim rimejkovima je novijeg datuma, pošto su noviji filmovi te vrste često osrednje mamipare koje prevare  gledaoce na konto stare slave izvornih filmova.Raselov ,,Mehur" (Blob) to nije, mada najavljena nova verzija u režiji Sajmona Vesta bi mogla biti. You have been warned. No , ajde sada da se bacimo u samu , nezajažljivu , materiju Mehura.Figurativno, naravno.Niko normalan se ne bi zaista bacao u ovo, kada bi zaista postojalo.

Premisa je jednostavna. Jedne večeri meteor padne u sasvim običan gradić u SAD-u.Ništa tu ne bi bilo neobično da se iz istog meteora nije ispilelo stvorenje nalik na gigantsku amebu koje jede sve pred sobom.Malo po malo ono ulazi u gradić i nastupa sveopšta panika.Stanovnici malog mesta ne uspevaju da se odbrane od vanzemaljske napasti ali  u pomoć im  stižu specijalci iz tajne službe. Da li su agenti i naučnici zaista došli da pomognu ili je nešto drugo posredi?

Kao i pomenuti filmovi, radnja ,,Mehura" se vrti oko istoimenog stvorenja. Mehur je ogoljen nagon za hranom. Ovo je masa koja proždire sve pred sobom. Staro , mlado, bogato, siromašno, kuso i repato itsl.Ono ne bira obroke niti pravi pauzu između njih.Kada kažem proždire ne mislim da grize nekakvim čeljustima, mehur  prosto svari sve čega se dotakne upijajući i povećavajući sopstvenu masu.Mehur  u sebi nema ništa humano niti životinjsko, ono je uništiteljski nastrojena amorfna masa. Ovakvo čudovište je nepatvoreno  zlo, bez ikakvih iskupljujućih kvaliteta.


Poreklo ove monstruozne amorfnosti je različito u odnosu na film iz 1958. Prvobitno je Mehur potekao iz svemira, učauren u asteroid koji je pao na Zemlju.Sličnu scenu vidimo početkom ovog filma ali kasnije se ispostavlja da Mehur nije potekao iz svemira nego iz državne labaratorije  ...
Vidi se da je scenario pisan za gledaoce koji nisu toliko naivni da poveruju kako pretnje uvek dolaze  spolja.Ovo je pisano za trezveznije gledaoce koji su prozreli te perfidne taktike vlastoržaca kojima oni često  izmišljaju spoljne neprijatelje da bi učvrstili svoju vlast unutar države.Ovde , konkretno, idu i korak dalje pa eksperimentišu na sopstvenim građanima.Ovi tipovi u skafanderima nisu nikakva konjica , ne  dolaze u pomoć nemoćnim stanovnicima gradića već na njima isprobavaju biološko oružije .Oni su poput   straže konc logora na čelu sa ludim naučnikom, dakle tipovi koja vam ne žele ništa dobro a sve grozote čine krijući se iza  parola o nauci i bezbednosti.
 Ko je ovde  istinsko čudovište,  mehur ili ljudi koju su ga proizveli i pustili na svet?


Čitava ta zavera ne bi bila otkrivena niti , zaustavljena da nije bilo Brajana Flega  koga je glumio Kevin Dilon. Prvobitno je to bio samo neki običan problematičan mladić , crna ovca koja  se igrom slučaja nalazi u ulozi junaka.Ovde je Fleg sve osim slučajan, pošto njegovo nepoverenje prema autoritetu i borba protiv istih upravo isteruje istinu na čistac i raskrinkava zaveru tajnih službi.On je tipičan vuk samotnjak američke kinematografije.U njemu se prepoznaje arhetip pobunjenika , tj.bitanga sa zlatnim srcem koji se bori protiv korumpiranog kolektiva.


Raselov film je scenaristički manje  ambiciozan od Kronenbergovog i Karpenterovog , ali Blob ima puno jako kvalitetnih old school efekata.Ljigavi pipci, puzajuća sluzava masa koja obuhvata  glumce u membranu a potom ih vari naživo , kiselina koja rastvara iste na  užas svih prisutnih , velik  bodycount itd. Pored ovoga ima i pregršt  akcionih scena ,  sukobljavanja sa monstrumom, jurnjave, eksplozija itsl.Sa izvornim filmom ne preporučujem da se zlopatite, umesto toga pogledajet ovaj  film jer je za razliku od verzije iz 58`  sve ovo  prošlo test vremena.

Ocena: