недеља, 26. јул 2020.

Kralj Kul - Divlji mač Atlantide 4




Četvrta knjiga Makondovog ,,Divljeg Mača Atlantide " zaokružuje Dark Horse-ovo izdanje  The Sawage Sword of Kull (ovo je druga polovina drugog toma) i donosi nam preostale kratke stripove o Kulu. Za razliku od epizoda  iz treće knjige koje su antologijskog karaktera , ove epizode  su povezane,  tako da imamo sagu  o Kulovoj mladosti tj. odrastanju,progonu sa Atlantide i ropstvu pod lemurijskim gusarima.Pripovedačku nit narušava nekolicina kratkih stripova, o kojima će kasnije biti reči. Ovu sagu nam donose Roj Tomas i Eufronio R.Kruz , a ona je objavljivana malo po malo tokom čitavih deset godina , od 1985. do 1995. , u  strip magazinu  Konanov divlji mač (The Sawage Sword of Conan). U ovom periodu  Kralj Kul nije imao regularni strip serijal, niti mini-serije,  pa je bio jedan od sporednih likova u pomenutom magazinu pored Crvene Sonje, Solomona Kejna i drugih , otuda kratka forma ovih stripova. Naslovnica četvrte knjige je preuzeta od Kull and the Barbarians, jedne od poslednjih mini-serija o Kulu.


 U prvom tomu vidimo Kula u zrelom dobu , kao varvarskog kralja Valuzije, Konanovog prototipa, rastrzanog između vladarskih  dužnosti i nostalgije prema mlađim danima kada je kao razbojnik  slobodno harao po Turijskom kontinentu. Predstavljen nam je kao setni vladar koga samo intrige i ratovi mogu da trgnu iz duboke melanholije i udalje od metafizičkih promišljanja. Ovo poslednje ga čini bitno drugačijim od Konana, koji je i u starosti nezainteresovan za filozofiju.


Budući da su ga odgojili tigrovi,  Kul je od malih nogu bio u sukobu sa  civilizacijom, prkosio pravilima i tradiciji  Bez obzira što je od pete godine vaspitavan   u Morsko-planinskom plemenu, on  se nije dao ukalupiti tj.pripitomiti    pa ga   pogađa izveštačenost i okrutnost plemenskih običaja naspram neusiljenosti čistog životinjskog instinkta .To je  u suštini motiv koji se provlači kroz celu sagu, i naposletku to je upravo i razlog njegovog progona iz plemena.Naime, Morsko-planinsko pleme je htelo da Saritu, njegovu drugaricu i ljubav iz dečačkih dana, spali na lomači jer je pobegla iz plemena sa lemurijskim gusarom koga je volela.Kulu je takva okrutnost strana, nije mogao da je oslobodi ali ju je na njen pristanak ubio iz samilosti bacivši bodež pravo u njeno srce. Ova scena najbolje ilustruje srž Kulove ličnosti i Hauardovog.On je ,poput Konana, ipak bliži životinji  nego čoveku ( tzv ,,plemeniti divljak ") , on je  duhovni brat tigrovima ,  a životinjama je mučenje druge životinje strano, čovečija je to rabota. Ova konkretna epizoda je adaptacija istoimene priče Roberta E. Hauarda ,,Izgnanik Atlantide " , neobjavljena za njegovog života, i tu vidimo kako je pisac zamislio Kulovu mladost. Kula od saplemenika   deli i otvorenost prema drugim plemenima, narodima, pa čaki i prema natprirodnim bićima pred kojima nema strah.


Pošto se Hauard nije upuštao dublje u Kulovu prošlost,  pomenuta priča ,,Izgnanik Atlantide" je osnova na kojoj je Roj Tomas izgradio svoje viđenje avantura mladog Kula.
Ukoliko ste čitali Konanove storije koje je potpisao Roj Tomas, one koje nisu adaptacije Roberta Hauarda , onda znate šta da očekujete od ovog stripa  . Tomasov stil pripovedanja je duhovno mnogo bliži regularnom Marvelovom Konanu, nego ,,Divljem maču" stoga je njegov Kul  umereniji od  Konana iz istog magazina. Daleko od toga da je to loša stvar, njegove priče su zanatski solidne avanture slične onima  kakve ste čitali i u prvom tomu iz Kulovog redovnog serijala. Razlikuju se samo u tome što ovde čitamo o mladosti, prvim bitkama,  ljubavi  i ropstvu budućeg vladara Valuzije.

Sa druge strane imamo osrednje priče koje potpisuje  Džon Arkudi i jednu od Čaka Diksona. Dikson potpuno promašuje Kulovu karakterizaciju, svodeći ga na običnog besnog divljaka, a Arkudijevi zapleti su toliko naivni  i predvidivi da podsećaju na ranu fazu velikog Bleka. Srećom po čitaoce , takvih  epizoda nema mnogo. Da Roj nije razradio jednu priču po Arkudijevoj ideji, i ta bi bila nesumnjiv promašaj.  Po meni najveći nedostatak Rojevih priča iz ovog toma je u tome što mu fale metafizičke storije nalik onima iz prve dve zbirke . One su bile baš ključne za razdvajanje i razvijanje Kulove ličnosti u  pravcu drugačijem od Konana. No , barem smo dobili adaptaciju ,,Izgnanika Atlantide" i zanimljiv kratak strip ,,Kul Piktoubica" u kojem je po prvi put igde objavljena Hauardova poema ,,Sudbina" (prva od četiri istoimene iz njegove zaostavštine).


Uspešnost stripa  ovog podžanra , mač i magija , zahteva i crtača koji vešto prikazuje dva glavna elementa ovakvih storija  : epske borbe i natprirodno. Pre nego što se pridružio crtačima ,,divljeg mača" Eufronio Rejes Kruz se ostvario na oba polja. Filipinac , manje poznat od svog kolege Tonija DeZunige i Nestora Redonda , ali ništa manje vešt sa olovkom , je u vreme crtanja ovih stripova veteran . Kao Dugogodišnji crtač horor i  ratnih stripova, Kruz je  pravi umetnik za ovakav strip.  Kruzove table su vrlo dinamične, pune jurnjave po divljini i  energičnih okršaja varvara , što međusobno što sa zverima i pretpotopskim čudovištima. Uvodnici u  epizode su naročito privlačni jer su to mahom  spleš table nabijene akcijom koje najavljuju uzbudljive avanture mladog Kula. Podjednako vešto dočarava  mračne krajeve Turijskog doba  gde vladaju  crni magovi  i drevna čudovišta iz ere pre čoveka. Ovo naročito dolazi do izražaja u završnim epizodama u kojima se mladi varvarin suočava sa morskim užasima, vukodlakom , demonima i hordom beštija pod komandom vešca Rotata od Lemurije. U vremenu kada je crtao ove epizode , Kruz je zagazio u šestu deceniju života, a zavšetkom poslednje priče iz ove zbirke on je otišao u penziju.Magazin Divlji mač je nedugo potom  ugašen. Pored Kruza, u ovo izdanju imamo i po jedan strip Tonija DeZunige i Dejla Inglišema , ali i neke manje bitne crtače. Dovoljno je reći da im je kvalitet na nivou  Arkudijevih scenarija, a sreća je što su samo njegove realizovali. Rad kvalitetnih crtača nije bačen na ilustrovanje tih gluposti.  Kul je trijumfovao i nad grđim neprijateljima , pa mu ove malobrojne loše epizode nisu naneli mnogo štete u četvrtoj knjizi.

Ocena:


петак, 17. јул 2020.

Martin

 

Režija: Džordž A. Romero
Scenario: Džordž A. Romero

Iako je ostao upamćen po  zombi filmovima kojima je kritikovao američki  konzumerizam, Džordž Romero u svojoj bogatoj filmografiji ima i manje poznatih , ali ništa manje hvalevrednih , ostvarenja među kojima je i jedan čudan vampirski film.




Martin se seli  iz Indijanapolisa u Pitsburg kod deda strica Kude i radi u porodičnoj bakalnici.Zvuči kao obična drama o zgodama i nezgodama mladića  koji menja sredinu , upoznaje nove ljude itsl. Tako bi i bilo da na pomenutog  mladića  starina Kuda ne gleda  kao na porodično prokletstvo, a Martin sebe ne  smatra  vampirom. Odavde slede spojleri, vratite se nakon gledanja.


Martin je neobičan američki horor film koji se pojavio u vremenu pojačane produkcije ekspolatacijskih filmova sedamdesetih godina minulog veka.Neobičan jer se ne oslanja  na žanrovske konvencije niti na tendencije vampirskog filma  te dekade . Vampir, gledajući Drakulu kao glavni i najbitniji primer , vampir tog perioda je suštinski natprirodni  pohotnik, mračni aristokrata koji nudi besmrtnost. Itekako je bilo i filmova o vampiricama ali njihov manirizam je isuviše sličan Drakuli,  bez obzira na pol.  U zavisnosti od produkcije , taj imidž je varirao od erotizovanog Drakule  britanskog novog talasa čiji je noseće lice bio genijalni Kristofera Li pa sve do outhright pornografije  francuskog reditelja Žana Rolina.   Romerov Martin odbacuje vampirsku mitologiju, on je  besmrtnost, žive mrtvace , beli luk i krstove bacio kroz prozor. Naslovni lik to otvoreno saopštava publici , rekavši ,,There is no magic! " Baš nasuprot vampirskom filmu ,  starom i tada aktuelnom ,  Martin predstavlja demitizaciju vampira oslanjanjem na realizam i frojdizam.Više ima zajedničkog sa tadašnjim  psiho trilerima  nego obnovljenim erotizovanim  gotikom.




 Kad kažem vampir , svilm, čitaocima  je  van svake sumnje prva asocijacija Drakula ili neki rip-off istog, osim ako nisu mlađe generacije koje su odrasle na budalaštini zvanoj Sumrak saga. Romerov Martin  nije ni nalik princu tame niti njegovim sledbenicima ili imitatorima. Martin je sramežljivi mladić koji misli da je vampir, a u stvari je bolesni  silovatelj. Danju glumi duševnu zaostalost  , pravi se da je blago retardiran , a tokom noći postaje prepredeni serijski ubica . Spopada žene, drogira i siluje ih  a na kraju ih ubije.Ubistvo zamaskira tako što temeljno očisti sve tragove  i lažira  samoubistvo žrtve.

Martin sebe zamišlja ko vampira , ali  on  suštinski ne razume sopstvene potrebe. Dovoljno je da ga zavede starija žena , nezadovoljna  brakom, i njegov ,,vampirizam"  se ogoljava u potpunosti. Glad za krvlju , kako je on doživljava, je zapravo posledica  izopačenja seksualnosti skopčane sa psihozom . Jasno je da nikada nije imao voljni odnos sa drugim polom , fali mu intima  i to ga nagoni na iživljavanje na žrtvama . Martinu je od malih nogu utuvljeno u  glavu da je vampir , sin nekog tobožnjeg vampira koji je navodno zaskočio njegovu majku  te da je proklet.  Iako Martin ,,ne veruje u magiju" , mitološke karakteristike vampira  tj . folklor ,   jasno je pukao pod teretom sujevernih  naklapanja porodice pa  je nametnutu ulogu vampira pounutrašnjio do te mere da mu se sećanja mešaju sa scenama iz starih filmova.Živi u ubeđenju da ima osamdesetak godina i da je proživeo događaje iz nemih filmova o vampirima.

                 

Ovo je debitantska uloga Džona Amplasa koji naslovnog lika tumači kao zbunjenog i potištenog mladića . Teško je zamisliti pitomijeg ubicu, pošto zaista deluje kao običan ,pomalo naivan, momak iz kraja.Prelazak iz persone običnog mimka u vampira Amplas izvodi predatorskim pogledom koje je naglašen krupnim planom.Čak i kada je u ,,vampire mode" , Amplas govorom tela vešto dočarava Martinovu stidljivost  prema suprotnom polu.


Koliko mlađani Martin veze sa Drakulom , toliko i njegov matori deda stric ima zajedničkog sa Van Helsingom. Kuda je zatucani katolik , poreklom iz Litvanije koga tumači Linkon Mazel. On  nije nikakav naučnik niti metafizičar  nego običan dućandžija opsednut starim običajima i praznoverjem koje je doneo iz domovine. ,,Tata" Kuda sebe  vidi kao Martinovog nadzornika , misija mu je da mladića   drži pod kontrolom  vagajući između mogućnosti iskupljenja ili istrebljenja.Kuda, da je rođen nekoliko vekova ranije  bi nesumnjivo proganjao ,,veštice" i slao ih na lomače , zabadao kočeve u tobožnje vampire,(najverovatnije nesretnike obolele od besnila)  dok se  naslađuje  sa Malleus Maleficarum-om u ruci. Za takve fanatike je sasvim nebitno da li se radi o obolelom čoveku ili vampiru, važno je samo da se sprovede mučenje prema  uputstvima bolesnih umova koji su  uporište pronalašli u  mračnjačkim knjigama punim bulažnjenja suncem opaljenih pustinjaka opičenjaka.


Zbog čega se Kuda okomio na  Martina?  Setite se samo one Kudine izmišljotine   kako je Martinov ćale navodno vampir Iz priče saznajemo da je Martin vanbračno dete, što Kuda smatra nečistim te neimenovanog pravog  oca  naziva vampirom. Dakle Kuda je , poput Van Helsinga , protivnik seksa izvan braka, ali sa bitnom razlikom da je u Kudinom slučaju to bukvalno dok  u slučaju Van Helsinga to protivljenje proizlazi iz tumačenja Stokerovog romana. Mladićev psiho seksualni razvoj je očigledno  poremećen takvim uverenjem, nisu isklučeni i drugi uticaji ali ovo je glavni. Martin nije jedina žrtva Kudine represije, vidimo matorog  kako uporno  sabotira unuku sejući razdor između nje i njenog dečka  sve dok  joj nije dozlogrdilo pa je pobegla iz kuće.


U Romerovom Martinu  uloge dobra i zla su samo privid. Romero  Martina i Kudu prikazuje kao ekstreme, pa se očekivana  borba  ,,dobra i zla"  ovde jasno ogoljava kao sukob dvojice bolesnika. Patolološke osobe poput  Martina i Kude se međusobno nadopunjuju , te  nema fanatika bez ,,čudovišta" (bilo da je ,,vampir " ili neki drugi izgrednik)  i obratno. Taj užas ne potiče sa druge planete ili iz udaljenih zemalja, niti epruvete ludog naučnika nego je iz  komšiluka , iza ćoška, rođen u učmalosti i fanatizmu. Otuda gedaocima poruka ,,Made in the USA".


Završna scena šteti uspostavljenom realizmu, pošto bi matori Kuda bio sasvim pod istragom za ubistvo. Zar niko zaista ne bi primetio da je Martin nestao bez traga ? Mušterije u dućanu, Martinova rođaka , pa i oni lokalni popovi na čije su propovedi Kudini išli porodično. Martin je svoja ubistva maksimalno pokrivao, ali Kuda bi bio vrlo brzo razotkriven, tim pre što je telo zakopao u sopstvenu baštu.

Druga, ali manja,  zamerka je nedovoljna iskorišćenost senzacionalizma.Konkretno, Martin se više puta uključivao u radio emisiju i opisivao ,,pravi vampirizam".Slušanost je naravno skočila, mnogi su se raspitivali o ,,grofu", posle smrti su ga zamenili drugim ali sve je ostalo na tome.Romero se nije bavio potrebom slušalaca za kontraverznim ,,vampirom".  Ali, što se slušalaca tiče, mislim na ove među gledaocima, Martin ima vrlo  prijatan  saundtrek koji potpisuje Donald Rubenstajn. Poznavaoci materije ga opisuju kao ,,barokni džez".

Iako je Džordžu  Romeru  ,,Martin" omiljeni film , on je nažalost u svetu horor filma maltene hidden gem,  retko se spominje bilo da pretražujete vampirske filmove ili uopšteno, gledanost mu je skočila tek u proteklih nekoliko godina . Uprkos tom statusu , on je uspeo  tokom naredne četiri decenije da  inspiriše  omanji broj filmova. Neki su se poigrali sa tom premisom ,, vampir ili ne " poput nezavisnog niskobudžetnog Sina ponoći (Midnight Son) , drugima je to samo gimmick  u osrednjem ostvarenju (Vampire od Shunji Iwai)  , ima i  bezubih  kopija Martina poput  Preobražaja (The Transfiguration) , ali ima i zanimljivih varijacija na temu koji zaslužuju zasebnu recenziju kao što je Navika (Habit) Larija Fesendena.  Intresovali vas ovakvi eksperimentalni  filmovi ili ne ,  u ovaj vredi zariti očnjake.

Ocena:


петак, 26. јун 2020.

Vejn



Vejn je vrlo temperamentan bivši osuđenik koji radi kao domar u pozorištu i pokušava da bude smeran građanin pod budnim okom socijalnog radnika. On prikriva  svoju agresiju, sakriva  bes koji je svakim danom sve jači i preti da izbije poput erupcije vulkana . Resocijalizacija mu teško pada, pa Vejn pokušava da kanalište tu agresiju, da je pretvori u nešto drugo. Ispostavlja se da sredina u kojoj živi i radi nije ništa manje nasilna od njega, gora je i surovija  te samo potpaljuje njegov  kratki fitilj. Uprkos svim naporima  Vejn je  svestan da se smiriti ne može, da samo odbrojava dane dok ponovo ne padne u vatru , ali ovog puta će plamen njegovog gneva  okusiti kriminalci. 

Wayne (2009) from Andy Schlachtenhaufen on Vimeo.

Ovaj kratki film Endija Šlahtenhaufena  koji je premijeru na internetu imao pre  11 godina  je reinterpretacija Betmena , tačnije ličnosti ispod maske- Brusa Vejna  koga tumači rediteljev brat  Dejvid Šlahtenhaufen.
Ko ili šta  je Betmen u  suštini? On nije samo kostim , niti  bogatstvo, ni gedžeti, ni vozila,  ni   specijalni trening, on je naprosto  žrtva koja uzvraća udarac. Od ostalih vigilante likova se razlikuje po kostimu i arhetipu koji evocira. Naravno, ima i više razlika ali za potrebe ovog filma ću se zadržati na te dve glavne. Prerušen u noćnu zverku, šišmiša, on goni okorele kriminalce svih fela. Endijevo viđenje lika u ovom filmu je originalnije od mnogih tzv. reimaginacija koje sam čitao na stranicama stripova, znatno drugačije a opet verno  samoj suštini Betmena.
Vejn kao kratki fan film je niz isečaka koji predstavlja prozor u težak život bivšeg osuđenika koji provodi dane i noći u stalnoj napetosti.Vejn se nagona ne može  rešiti, pa izlaz vidi u alter egu pod plaštom osvetnika   koji bi mu omogućio da iskali svoj pravednički bes. Zašto baš sad pisati o starom fan filmu iz 2009. koji se pride retko , if ever , pominje na internetu? Ovakva reinterpretacija sa back to basics pristupom liku realizovana kadrovima u  stilu Skorcezeovog Taksiste isuviše ličin na izvesnog prošlogodišnjeg oskarovca koji je sasvim slučajno Betmenov arheneprijatelj. U ovom filmčiću se vidi moguća ,ako ne i sigurna , inspiracija za Džokera u režiji Toda Filipsa! Neko je ovo morao videti, ipak je video izabran među favorite sajta vimeo, a ako nije onda je slučajnost prevelika. Da li je Šlahtenhaufen proročki najavio Filipsa ili je Filips ipak gledao Šlahtenhaufenov film?

понедељак, 22. јун 2020.

TI - prva sezona


 Ginevira Bek, mlada spisateljica  u pokušaju, a  alkoholičarka u praksi ,  ulazi u jednu sasvim običnu knjižaru u centru Njujorka . Iako knjižara antikvarnica deluje sasvim obično , Bek baš  tu upoznaje  ne toliko običnog trgovca po imenu Džo Goldberg. Preciznije, on primećuje i prati nju pre nego što ga je uopšte primetila. Zvuči kao uvod u neki romantični film, zar ne? Tako bi i bilo da  Džo nije opsesivni progonitelj sa mračnom prošlošću.

TI je kao serija   zabavna koliko i problematična.Čim malo mućnete glavom uočićete krupne probleme. Pažnja,  slede spojleri!!!

Počnimo od glavnog problema , a to je neuverljivost. Pogledajmo samo protagonistu Džoa Goldberga. Džo se izvlači uprkos svemu, naročito zdravom razumu.  Pri početku sezone on ubije Bendžija iz ljubomore , razmaženog sina nekog bogataša , i niko, ali baš niko nije čak ni primetio a kamoli prijavio nestanak tog tipa.Ej, ladno je smrt bogatuna ostala neprimećena! Da stvar bude gora, pre ubistva mu je slao poruke, doduše sa fejk adrese koju bi tech savi odeljenje pri pandurima lako provalilo, i još je zadržao žrtvin telefon kod sebe.Pazite, baš svi tragovi vode do Džoa, ali  ni to  nije sve. Ubio ga je ni manje ni više nego u Njujorku! Scenarista je prevideo kamere koje vise na ama baš svakom ćošku. Da su nestali neki klošari ili problematični tipovi, kurve itsl u malom gradiću ,  još nekako bi moglo proči, ali to ovde nije slučaj.
Realno gledano ovakvog psiha bi provalili odma posle ,,odlaska" / nestanka bivše devojke Kendis, ili bi makar bio pod lupom istražnih organa , ne bi mogao tako bezbrižno da nastavi sa svakodnevnom rutinom. Na trenutak je delovalo kao da će biti provaljen, onaj pajkan ga je ipak primetio jedared , ali ništa od toga. Ispada da je okružen glupacima, da baš niko ne može da sabere dva i dva i shvati da  ljudi iz okruženja ovog lika stalno nestaju  pod nerazjašnjenim okolnostima.


Sledeći  problem je Pako tj . njegova karakterizacija i razvojni put. Pako je klinac , svedok i žrtva nasilja , pošto mu  ćale redovno lema kevu  i povremeno njega samog. On se sa time suoči povlačenjem među korice raznih romana , a na predlog Goldberga kome se jedino poverio. Džo u njemu vidi sebe iz mladosti, jer je proživeo istu stvar , pa ga savetuje kako da izbegne određeni potez tj. da izigrava zaštitnika i naudi ili ubije oca.Neću reći šta je iz toga nastalo, ali imajući u vidu Pakov background zaista je neverovatno da prećuti ono što je video na kraju serije,Mislim na određenu scenu između Džoa i Bek u kojoj se jasno vidi da je odnos između njih još gori nego među njegovim roditeljima.Pako dobro zna šta je Džo uradio, ali ćuti o tome iako sve u vezi njega govori da je trebao postupiti suprotno, trebao je zaštititi Gineviru od Džoa. Ishod serije bi bio značajno drugačiji da je Pako  pisan dosledno. Koliko vidim , Pako ne postoji u knjizi, tako da je sve ovo brljotina tv scenarista.

Najveći  problem ove serije  je  površnost. TI crpi inspiraciju iz mnogih romana i i filmova,   ali nema težinu istih. Puno je tu opštih mesta o uhođenju , posesivnosti , ljubomori , dostupnosti podataka, olako shvaćenim sadržajem koji ljudi besomučno dele po društvenim mrežama,  narcisoidnosti itsl.Sve ove teme su mnog obolje obrađene u serijinim uzorima , filmovima poput Psiha , Voajera (Peeping tom), Kolekcionara  itsl. Što se novijih tema tj. savremenijih  , opasnosti na  društvenim  mrežama, još je u anime filmu Perfect Blue  davne 1997.godine  rečeno  sve o tome. TI je površna imitacija, svedena samo na kopiju ličnosti progonitelja iz tih filmova i ništa drugo.Pa čak i takav scenario je u rukama veštijeg scenariste mogao biti solidan triler ,  da  nije ovoliko neuverljiv zbog zjapećih  rupa u scenariju .Pošto je adaptacije bestseller cigla romana istog imena, verovatno je da problemi  potiču odatle, mada su i  koscenaristi poprilično  doprineli tome. Pregledajte njihove biografije ako vas ne mrzi, trojac Berlanti - Gambl- Morgenstein su uglavnom radili scenarije za osrednje CW serije . Heh,  umalo napisah WC.

Pređimo sad na bolju stranu serije. Nikad nije dosadna, brzog je tempa , ima toliko obrta da mami pažnju . Posmatrati sve iz ugla bolesnog protagoniste  je mnogo zabavnije od milionite proceduralne serije , ali kada se radi kako valja . Recimo The Fall počinje  tako  , isto su imali erotomanijaka ubicu kao protagonistu , ali proceduralna sporost je opteretila seriju i odbila me posle prve epizode. Sa ovom serijom je baš suprotno. Zabavna je dok traje, ali ništa više od toga .Čim malo  mućnete glavom primetićete sve pomenute rupe u scenariju kao i očigledno kopiranje serije Bejts Motel. Dovoljno je samo pogledati redosled obrta i suspence momenata, npr :skrivanje u tuš kabini, leš u gepeku , protagonista koji nesumnjivo podseća na Normana Bejtsa itsl. Naravno ta serija je uverljivija jer  se odvija van velike metropole , u maloj sredini bez kamera itd. No to ne umanjuje ironične unutrašnje monologe protagoniste i onaj uverljiviji deo obrta.


Penu Begliju  uloga ovog pačvork lika  Goldberga  stoji kao salivena pošto  ima glas i stas za ovakvog  tipa . Od Entonija Perkinsa pa do dana današnjeg, svaki ali baš svaki psycho wannabe mora da podseća na njega tj. njegovo tumačenje Normana Bejtsa koje znatno odudara od knjiškog.Stasit , površno šarmantan, pomalo štreber ali dibidus ludak iznutra. Begli  zaista dobro dočarava tu bolesnu ljubomoru koju Džo ima prema Bek. Vidi se da i  pomalo načeta tema nasleđa porodičnog nasilja , tj. Džo se maltene pretvara u  matorog Munija , koji ga je kao mladog tamničio u pleksiglas ćeliji, ali nedovoljno za analizu.Jasno je da je trebao biti za Džoa ono što je Norma za Normana, ali ostade nedorađeno.


Elizabet Lali  u ulozi Ginevire Bek je ok. Jasno je da tumači  lik otrgnut  iz sapunice , bez srećnog kraja.Ne mogu naći neke naročite manjkavosti glumi , ali su itekako vidljive slabosti scenarija. Bek čas postupa kao normalna trezvezna osoba , zapita creepy momka ko je i šta je , gde su mu prijatelji, gde mu je bivša i tako to, a sledećeg trenutka sve navedeno baci kroz prozog time što poveruje u vrlo sumnjive prazne priče. Prijateljice su annoing at best, tinejdžerke u telima žena, izuzev Šej Mičel u ulozi Selindžerke. Ona je nedovoljno iskorišćena , mogla je lako biti glavna prepreka ludom Goldbergu, sestra po posesivnosti spremna na borbu za naklonost Ginevire do samog kraja serije, ali eto neko se setio da ubaci nepotrebnog psihijatra kao žrtvenog jarca .
Sve u svemu TI  je serija za trenutke kada želite da pustite mozak na ispašu, nije očajna , ume biti  zabavna i vickasta, ali svodi se na površan derivat odličnih  filmova i  ništa više od toga.

Ocena:








четвртак, 30. април 2020.

Izbor



Klonovi sleću na bojište, dočekuje ih kiša lasera. Sledi još jedan od bezbroj okršaja klonova i droida. Sasvim uobičajen prizor iz  Zvezdanih ratova. Za jednog klona, vreme kao da je naglo stalo. Iz daljine čuje kako ga pećina doziva.Na prvi pogled, tamo ga čeka samo mrkli mrak, ali ubrzo otkriva da stvari stoje sasvim suprotno. Do ulaska je živeo u mraku , u pećini je progledao .

       


,,Izbor" je ruski fan film Antona Koretskog  i Pavela Kulikova koji se kao nijedan do sad  upušta u neistražen kutak psihe ovih vojnika u belom oklopu i osvetljava istinu o tzv ,, klonovima" . Iako ih u franšizi nazivaju klonovima , strogo gledano oni nisu samo proste kopije. Nisu samo genetski identični vojnici . Rođeni su  u epruveti , lišeni svog ,,ja" jer im je subordinacija bukvalno usađena u mozak. Oni nisu  klonovi koliko pioni, nisu  ljudi  nego brojevi. Što bi Rast Koul rekao, biološke marionete. Međutim, ova marioneta postaje svesna svog položaja. Suočen sa istinom, na njemu je izbor. Ostati pion ili postati neko . Može li nadvladati mentalno programiranje ?


,,Izbor" je jedinstvena  pojava među Star Wars fan filmovima. Ne samo da je scenario  ozbiljniji  nego je  realizacija  sasvim neočekivana .Režiseri ovih filmova uvek imitiraju Džordža Lukasa ili njegove uzore iz drugih žanrova.  Koretski i Kulikov su ovoj materiji pristupili sasvim drugačije.Dugi kadrovi puni simbolike u stilu Andreja Tarkovskog čine ovaj kratki film nadrealnim iskustvom.

среда, 29. април 2020.

Fan Stripovi


Neki među njima su profesionalci, drugi  su amateri , ali svima je zajednička ljubav prema stripu.Odrasli su uz stripove i filmove i odlučili su da iskažu poštovanje na najbolji mogući način - stvaralaštvom. Ovo nije best of lista fan stripova nego moj odabir stripova koje možete čitati za dž. dok provodite dane u kućnom karantinu.


 Dilan Dog - Kiša je svuda ista


Ovaj kratki strip Zlatibora Stankovića i Harisa Varajića  se tematski naslanja na kultni prvi specijalac ,,Klub strave i užasa". Ko je pročitao , znaće šta tačno predstavlja  čudovište iz Loh Nesa, mada i na osnovu ovih nekoliko stranica se može doći do istog zaključka .Ljudi obitavaju u dva sveta. Prosto rečeno . čovek nije samo racionalno biće, iako sebe na osnovu toga kuje u nebesa, nego ima u njemu mnogo toga iracionalnog.Potrebni su mu mašta , snovi itsl. Dilan čitavog života juri za natpriodnim, za onostranim , iako je skeptik. Potreba za onostranim  u njemu je jača od skepse, pa mu i mala čuda ulivaju nadu. Iza njegove glave bi komotno mogao da visi poster iz dosijea X , sa rečima ,,I want to believe".
Objavljen je 2014 , a tri godine kasnije izdat je u desetom  broju strip revije Kiša .
Pročitajte ovaj kratki strip na facebook stranici striparnice Južni Darkwood.

 Betmen - Dogovor



Najkontraverzniji kratki strip o Betmenu koji je podigao podosta prašine 2013.godine.Ujedno i najmračnija priča sa Betmenom i Džokerom. Zaboravite  Killing Joke i ostale , ovo je crnje od najcrnjeg.Rekoh najmračnija betmen priča ali ujedno to i nije, jer se primećuju prilično velika odstupanja od karakterizacije pomenutih likova.Može se reći da su Betmen i Džoker ovde samo poslužili kao simboli večitog rata dobra i zla, i da je ovo nije priča koliko prilika da  se Džoker  iskoristi kao  mouthpiece za autorov pesimizam.
Sa crtačke strane gledano, Danijel Bailis nam pokazuje  mešavinu Paula Poupa sa starim MTV crtaćima.  Ovaj i sledeći strip možete pročitati na sledećem blogu.

Supermen - Kraj Boga



Od istih autora , podjednako veseo strip o čoveku od čelika.Supermen je utopista, bezuslovno  spreman da pomogne čitavom čovečanstvu u nadi da će jednog dana dostići njegovu moralnu visinu. Ali šta ako uprkos svim nadljudskim naporima , čovečanstvo jednostavno  nije sposobno da krene tim putem? Zamislite Supermena koji je proživeo toliko duga da uviđa potpuni krah svojeg sna, i reši stvari po principu starozavetnog Boga.

Ne mora sve biti toliko crno.Sledeći stripovi sa Betmenom i Supermenom  su  sušta suprotnost ovakvom pristupu. Setimo se reči Alana Mura ,  ,,superheroji nisu stvoreni da nose taj teret, takav mrak".

Supermen - Zlatno Doba


Storibord crtač Van Viersen sa  mnogo uspešnih projekata iza sebe (filmovi poput Blejda, X-Men 2 , Planeta Majmuna itd) nam donosi priču nadahnutu   ranim stripovima o čoveku od čelika. Ovaj omaž Džeriju Sigelu i Džou Šusteru je između ostalog podsećanje na  optimističnije  , zli jezici bi rekli naivno , doba superherojskog  stripa. Kada i kako je Klark kent , iz zlatnog doba, odlučio da postane Supermen?  Pročitajte strip na autorovom sajtu.

Betmen -  Krojač   


Zbog čega je jedan krojač u Gotamu zamrzeo svoj posao a klinac Betmena? Odgovore na ova pitanja možete  dobiti čitajući dva kratka stripa  Batman : ,,The tailor"  i  ,,Why I hate Batman " crtača po imenu Aiton Inaki Erana Bastera. Pročitajte stripove na autorovoj  deviantart stranici , ovde i ovde .

Mračni Lordovi


Dart Vejder odlazi na hodočašće na planetu  Moraband ,nekadašnji  Koriban.  Šta li   ga očekuje među drevnim ruševinama kolevke sitova? Ovo je samo jedan od 19 stripova od po šest stranica  trojca koji čine Džim Melo , Aleks Rej i Toni Rej  a koje možete čitati na sajtu astarwarscomic.com

Helboj - Eulogija



Ako možda niste znali ,Helboj je na kraju jedne od brojnih avantura umro.Pošto je smrt u  u stripovima relativna stvar, naročito za protagoniste poput  Helboja, kasnije se vratio- mada drugačiji. U svakom slučaju , Vasilis Lolos je nacrtao posvetu omiljenom strip junaku. Pogledajte kako jedno malo čudo(vište) može da ostavi veliki trag za sobom.Ako vam se stil učini poznat od nekud, možda ste čitali neke od njegovih radova poput pojedinih brojeva Konana, ili strip Akaneiro

Čitajte strip na autorovom blogu  ovde 

Zagor - Prijatelji



Vedro je nebo nad Darkvudom. Zagor se vraća u svoju močvaru nakon sastanka sa indijancima i lova , očekujući Čika kako lenčari u kolibi.Ispostavlja se da ga tamo čeka  još jedan  stari znanac. Ko? Čitajte i saznajte u ovoj kratkoj priči koju nam donose crtač Ismet Erdić Erda i kolorista Dejan Bilokapić.

Prijateljski strip čitajte ovde



TO 



Priču o deci koja se bore protiv zlog natprirodnog klovna Penivajza sigurno znate.Ako niste čitali Kingov roman ,,TO" , možda ste gledali jednu od dve ekranizacije. Vinsent Raš iz Oregona se potrudio da uvodno poglavlje pretvori u strip. Pogledajte njegovo viđenje početka romana/filmova.

I vi ćete ploviti  ovde





среда, 15. април 2020.

Flamanski košmar




U Gentu se desilo neobično ubistvo.Stari trgovac je pronađen u reci, potpuno zdgnječen i bez imalo krvi u žilama.Upravo ovaj poslednji detalj ubistva privlači pažnju izvesnog lovca na vampire.Harlan Draka polazi da istraži ubistvo , ali mu ono  ne izgleda kao delo arhivampira tj. ,,gospodara noći". U uspavanom gradu ga očekuje nešto sasvim drugačije.


Ranije sam bi mišljenja da su najbolje epizode Dampira one u kojima samostalno rešava misteriju.Sa ovog odstojanja , primetio sam sledeće: takve epizode su najbolje jer je Dampir u njima nebitan.Ovo je jedna od šačiće epizoda u kojima je Harlan Draka stavljen u ulogu klasičnog istraživača natprirodnih pojava, s tim što je akcenat čitave priče na natprirodnom elementu, te Harlan ispada sporedni (zasluženo) lik u sopstvenom stripu.Otkud to?  Zar nije glavni lik bitan u sopstvenom stripu? Jeste, ili barem bi trebao biti pod uslovom da je on zaista ima  ličnost, a upravo to manjka Dampiru.Harlan Draka je potpuno neupečatljiv jer je kao lik nerazvijen.Smišljen je po kalupu lovaca na čudovišta koji nisu  obični smrtnici  nego i sami pripadaju tom svetu protiv koga se bore. Blade i Hellboy su očigledni uzori, ali za razliku od njih Harlan nema baš nikakvih dilema oko izabrane profesije.Čak i to da ostavimo po strani, on je lik minimalne  introspekcije, razmišljanja, poimanja sveta oko sebe itsl.Zacrtano mu je da lovi vampire i to je to.Bilo da čitate prvi, trideseti ili stoti broj, Harlan je uvek isti.Nema ličnog razvoja , zakucan u mestu, one note lik.


Boseli kao u stripu ,,Izgubljena duša"  za protagonistu uzima osobu koja je na raskršću između dva suprotstavljena sveta.U pomenutom to je bio Jan Midlar , zaglavjen između života i smrti u tuđem telu , a ovde Adrijen de Kremer koji je rastrgnut između ljudskog i čudovišnog.Na prvi loptu deluje kao dosadni starkelja koji  živi po šablonu, čovek  po kome bi mogao sat da navijaš.Međutim , ispostavlja se da je on  čitav život proveo ne znajući da zapravo nije čovek već vanzemaljsko biće.Stvor u njemu želi da uništi sve veze sa dosadašnjim monotonim  životom  i da se otisne u drugu dimenziju, među svoje. Sa druge strane , Adrijen želi da nastavi miran život u Gentu sa jedinim prijateljem Teom . On je nesvesno raspolućena ličnost, oduvek je bio drugačiji ali sve te trenutke u kojima se ta drugost ispoljavala je potisnuo iz sećanja.Javljaju mu se samo kao noćne more. Kopajući po prošlosti , Adrijen dolazi do katarze u vidu samospoznaje , međutim novo saznanje ga stavlja pred težak izbor : rutina ili put u nepoznato?


Boselijeva priča  je mogla biti odlična, da je tako napisana u celosti.Ali ovo što sam u prethodnom pasusu naveo je samo njen zaključak/kraj, a on leži na gomili nelogičnosti.Poglavlje o prošlosti De Kremerovih , prema dnevniku kapetana Flandersa ima puno rupa. Primera radi : Odakle su ti vanzemaljci? Zbog čega su pobili  celu posadu, a kapetana ostavili živog? Brod im nije bio potreban za prelazak u drugu dimenziju . Ko ili šta ih je prognalo iz domovine ? Zašto? Ako su zaista proterani , zašto  su se kasnije  lako vratili ? Zbog čega je Flanders sve vreme  ćutao o ovome? Otkud su se tako lako uklopili u svet ljudi? Iz navedenog je jasno da scenario ne drži vodu.


No , ostavimo na trenutak sve nelogičnosti scenarija i pogledajmo samo te mračne noći i  puste ulice  usnulog grada Genta , potom sablasni dom  De Kramerovih  i  Adrijenove košmare iz detinstva .Crtač Luka  Rosi od prve stranice pažljivo gradi jezivu atmosferu koja vremenom narasta do užasa većih razmera.Time doprinosi i povremenom promenom perspektive, posmatranjem iz ugla stvorova on naglašava strah glavnih aktera, strah od nevidljivog goniča.Rosi se očigledno ugledao na majstora Đampjera Kazertana.Naravno, Rosi ne bi bio Rosi da se zadržao samo na nagoveštaju strave, ima i vrlo jasnog krvavog body horora na kome bi mu crtači modernog Dilana Doga pozavideli.


Jedini razlog zbog koga se povremeno vraćam ovom stripu je  stil  nekolicine crtača među kojima je Rosi .On je  od te vrste umetnika koji vade skoro sve scenariste, osim downright očajnih, a ovde , na sreću, ima posla sa ok pričom.Boseli je je svoje najbolje dao drugde , uglavnom u Zagoru . Što se Dampira tiče , šteta što nije bolje povezao narativne konce jer je ,,Flamanski košmar" vrlo lako mogao biti na toj visini.Krajnji rezultat svakako nije loš. Košmari ne moraju imati smislenu fabulu, važan je strah koji izazivaju, a ovaj strip opravdava naslov.


Ocena: