Kralj Konan - knjiga prva

Konan, ime koje se neumitno javlja na pomen reči varvarin.Bilo da ste čitali neke od njegovih mnogobrojnih  avantura u stripovima, čitali izvorne priče Roberta Hauarda, gledali filmove sa Švarcenegerom ili vojevali bitke u digitalno predstavljenim predelima divlje Simerije u nekoj od video igara, sigurno ste negde zapazili ovu grdosiju od čoveka kako se mačem ili maljem maklja sa hordama neprijatelja. Konan , čije su avanture u očima čitalaca  zasenile prvobitno osmišljenog Kralja Kula, je prilično često gostovao u eks-yu  strip revijama godinama od stripoteke i marvela do posebnih edicija marketprinta i Slobodne Dalmacije.Po čemu se to darkvudov Kralj Konan razlikuje od svih pomenutih stripova? Po tome što je ovo prvi Konan od izdavača Dark Horse Comics preveden na naški.

Konan,barem onaj stripovski  kakvog ga danas poznajemo je nastao u 70-tih godina prošlog veka u Marvelu gde je njegov definitivan vizuelni identitet stvorio Beri Vindzor Smit dok je Roj Tomas tokom svog desetogodišnjeg rada na ovom stripu utvrdio scenarističke direktive koje su svi potonji scenaristi pratili.Pri tome mislim na odsustvo zvučnih efekata, koji su inače integralni deo američkog stripa, i odsustvo balončića sa mislima koje je nadomešćivao opisima scena.Bilo je tu adaptacija Hauardovih priča kao i adaptacija onih drugih autora koji su nastavljali gde je on stao, bilo je i originalnih storija  ali ne treba smetnuti sa uma da je ta prvobitna Marvelova verzija Konana mnogo ublažena zbog restriktivne strip industrije.Konan je suviše velik zalogaj za puritanski nastrojenu strip industriju tadašnjice koja je strepela od cenzorske palice Comics Code-a . Takve su bile prve četiri godine dok se marvelovci nisu dosetili da pokrenu crno-beli magazin ,,The Savage Sword of Conan" gde se ovaj div zaista oslobodio lanaca Comics Code-a, pošto su zbog formata magazina mogli da se približe Hauardovim vizijama moralno neopterećenog  varvarina. I tako je Marvel  tridesetak godina  držao tapiju na Konanu, dok oko 2003. Dark Horse nije preuzeo brigu o hrabrome divljaku.

Kralj Konan je mini serijal započet 2011.godine i zamišljen je kao adaptacija Hauardovih priča o Konanu kada je postao vladar Akvilonije.U darkvudovom besprekornom izdanju su sakupljene prve dve priče, ,,Grimizna Tvrđava " i ,,Feniks na maču" od kojih je ova druga zapravo prva priča o Konanu koja je ugledala svetlost dana u palp časopisu ,,Weird Tales ". Adaptaciju potpisuje Timoti Truman, ali scenaristički gledano glavna zvezda je ipak Robert Hauard.Truman je za razliku od Roja Tomasa dozvolio da ostareli Konan sam pripoveda svoju priču pisaru Pramisu koji sastavlja spis koji će mnogo kasnije biti poznat kao ,,Nemedijanske hronike".Trumanova ideja je da iz starog varvarina progovara Hauard, sa minimalnom intervencijom.
 Sve o ovom stripu, Konanu i Hauardovom žanru herojske fantazije uopšte se može sumirati rimom koja stoji na poleđini stripa : ,,Jezici vešti i mudrosti silne ,ništa ne vrede kad udari malj.Navalite i umrite pseta-bio sam čovek pa tek onda kralj." Prvo što se vidi je odličan prepev Petra Jandrića , pogotovo kad se uzme u obzir da je ovo njegov  prevodilački i urednički prvenac.Potom tu je stalna ,,might makes right " pouka iz Konanovih avantura i većine Hauardovih priča.Neki eminentni pisci i skribomani ga baš zato kritikuju mada mu ipak priznaju stil i snagu pripovedanja.Što se mene tiče, slagao se ili ne sa  Hauardovim svetonazorom, čovek je ipak iskreno bez zadrške pisao o svojem viđenju ,,varvarstva kao prirodnog stanja čoveka naspram izveštačene civilizacije".Mnogo je pisaca koji su pokušavali da naprave idejno drugačije priče a koje su se na kraju svele na makljažu.Hauard ne da nije bežao od toga nego je čitavu stvar začinio epikom,poemama i onostranim beštijama pa potom sve to odvrnuo na jedanaest.Kome smeta jak Konan? Kome  smeta, nek okrene glavu i ide svojim putem, ja nisam od takvih.Mišljenja sam ,,Udri Konane , neka Krom broji mrtve !".

Treća stvar koja se vidi iz onih stihova je naglasak na tome da je Konan bio ,, čovek pa tek onda kralj".Konan je oduvek bio tip koji je živeo bez ikakve zadrške, naprosto rečeno on je samom sebi zakon.Pošto je živeo kako je živeo, od plački i ratovanja, nagledao se svačega i spreman je na borbu prsa u prsa kako bi odbranio krunu i kraljevstvo Akvilonije.Varvarin je stoga ogromna prepreka bilo kakvim zaverenicima koji su se navikli da zabadaju nož u leđa anemičnim aristokratama koji u životu nisu podigli ništa teže od zlatne kašike.U pravo to je glavna tema obe ove avanture.Tu se vidi jedna očigledna Robertova pisalačka falinka, tj. čovek reciklira zaplete sa malim izmenama.U obe ove priče ćete videti vešce i dvorske intrige koje će Konan smlatiti golom silom uz malu pomoć magova.Meni su ,,Grimizna Tvrđava " i  ,,Feniks na maču" uprkos ponavljanju teme i motiva ipak solidne priče.Međutim ono što prvu knjigu kralja Konana čini odličnim stripom je crtačko umeće Tomasa Đorela.

Pošto je heroic fantasy / sword and sorcery žanr , čiji je Robert E. Hauard začetnik,zamišljen kao kombinacija istorijske romanse, epike i horora potreban je baš takav profil crtača, a Tomas Đorelo se pokazao kao idealan za Dark Horse-ove Konan stripove.Bilo da gledamo raskošne palate i , zidine i hodnike kao i tamnice kvazi-antičkog Hiborejskog perioda sa nepreglednim mitskim planinama u pozadini ili krvave bitke horde mišićavih divljaka, Đorelov stil je praznik za oči.On pred čitaocima na jedan vrlo studiozan način oživljava Hauardov dionizijski svet avanture.Pored okruženja,dekora i mitskih korpulentnih varvara, Đorelu ne manjka veštine pri prikazivanju onostranih sila.Tamnica ,,grimizne tvrđave" nije nikad zlokobnije izgledala.To je ipak relikt davno prohujalih  vremena i mahom nepoznatih drevnih kultova u kojoj obitavaju beštije iz najgrđih snova.Od onih nalik čudnovatim biljkama koje su obuzele maga Peliju, ogormna zmijurina Sata, bića nalik Lavkraftovim ,,Drevnima" ili pak zlo u ljudskom obličiju poput Tota-Amona ili Sota-Lantija.Naravno ovo nisu horor priče nego mačo avanture , na kraju krajeva Konan ipak zajaše jedno Lavkraftovsko biće , tako da su horor motivi ovde tek dodatak ali ne običan prolazan nego odlično nacrtan dodatak.

Ocena: