Strela sezona 3

Strela je  tv serija koja ne osvaja gledaoce preterano inovativnom premisom , pošto su danas superheroji itekako dominantni na velikim malim ekranima i , već zanimljivim tumačenjem  stripova izdavačke kuće DC comics koja nasuprot svom suparniku Marvel-u nije toliko zastupljena u bioskopskim salama. Serija se vremenom pokazala kao uspešna i postala osnov za DC-jev ,,tv univerzum" koji čini zajedno sa serijom ,,The Flash" i najavljenom ,,Legends of Tomorrow". Tako već tri sezone pratimo avanture Olivera Kvina/Strele koji je počeo donekle kao grof Montekristo prerušen u Robin Huda a potom prerastao u maskiranog osvetnika sličnog Betmenu. Tema prve sezone je bila borba protiv elite iz senke, u drugoj se suočio sa duhovima iz prošlosti a treća se bavi sukobom sa čuvenom Ligom Ubica (The League of Assassins) koju predvodi niko drugi do demonove glave lično - Ras al Ghoul.

Da je stvarno tako, bila bi ovo baš zabavna sezona, ali tu se uočava prvi veliki problem. Problem se sastoji u tome što je ovoj sezoni nedostajala glavna smernica tokom većine epizoda. U početku su se više bavili rešavanjem pitanja ,,nedeljnih negativaca" a zaplet je postao veoma nejasan,zbrzan i krcat nelogičnostima. Kada se sumira ispada ovako: Oliverov omraženi neprijatelj iz prve sezone Merlin umesto da se skriva izaziva Ligu Ubica, a glavni junak ga njima ne sporučuje i time dovodi u opasnost sebe, voljene osobe pa i čitav grad Starling. Zvuči NEBulozno, zar ne? Pa to je suština sezone u jednoj rečenici sa tim da sam  izbacio  neke  detalje da bi bilo spoiler free. Istina, bilo je nekih stvarno zanimljivih momenata kao što je epski dvoboj na planini, pojava pojedinih ličnosti iz DC stripova i odličan dvodelni crossover sa ,,The Flash " tv serijom ( po meni vrhunac čitave  treće sezone) , ali teško je prevazići tu  boljku odsustva dobre smernice.

 

Treća sezona se takođe bavi usponom Laurel Lance kao nove Crne Kanarinke.Ona je kao ličnost preživela mnogo toga, doživela je tragedije, borila se sa alkoholizmom a sada  usled nesretnih okolnosti  ima potrebu za osvetom koju  rešava time što nabacuje sestrin kostim i prebija kriminalce. Naravno, nije baš preko  noći naučila borilačk veštine, to se razvijalo tokom nekoliko epozoda ,što je standard u ovoj seriji i u ovakvim stripovim uopšte. Od zanimljivih sporednih ličnosti, pojavljuje se bogataš i naučnik Ray Palmer, stripadžijama poznatiji kao Atom. Na osnovu pomenutih, kao i pomoćne ekipe od ranije, lako je zaključiti da je Starling kao grad naprosto preplavljen maskiranim osvetnicima.

Sve u svemu, ova treća sezona je znatno slabija od prethodnih, ali nije negledljiva. Serija i dalje obiluje dobrom koreografijom, interesantnim negativcima, velikim obrtima i relativno razumljivim zapletom. Bez obzira na manjkavu priču, Matt Nambl/  pleni kao glavni negativac.

Ocena:

Gejmeri

 Režiser: Matt Vancil
Scenario: Matt Vancil

Pod tim izrazom se obično podrazumevaju igrači raznih video igrica za desktop računarom, konzolom ili sličnim uređajem. U kontekstu ovog kratkog filma iz 2002. godine misli se na one old school igrače ,,fantazijske igre uloga" poznatijih kao ,,FRP" (Fantasy Role Playing) ili samo ,,RPG" (Role Playing Game). Najpoznatija među njima  je svakako igra  ,,Lagumi i Zmajevi" (Dungeons and Dragons) kojom je ovaj film inspirisan. Ovde je prikazana  ta igra , ali ne u bukvalnom smislu pošto ne gledamo samo tipove za stolom kako bacaju kocke i zapisuju poteze , nego kroz maštu  njenih igrača.

Četvorica glavnih junaka su tokom večeri provedene  u studentskom domu kreirali svoje likove i upuštaju se u epsko fantastičnu pustolovinu. Varvarin Rogar, čarobnjak Embrouz, vilenjački strelac Njumun i lopov Nimbl kreću u pohod na zlog vladara ,,Senku" i usput se susreću sa brojnim izazovima kao što su : natprirodna bića,horde bandita,  magija i sa  najcrnjim krvnikom sveg sveta- besnom komšinicom, pošto su igrači često veoma bučni.  Kordinator igre usmerava delovanje likova kojima igrači upravljaju i to dovodi do pojedinih veoma  komičnih situacija gde se igrači međusobno prepiru.Film amaterske filmske kuće Dead Gentlemen Productions je snimljen maltene bez ikakvog budžeta, ali umesto specijalnih efekata nudi odličnu zabavu. Sjani kostimi i dobro odabran teren sasvim uspešno dočaravaju svet fantazije u koji su igrači uronili. Ovaj film  lako uspeva da namami osmeh na lice  ljudima koji su igrali ovakve igre kao i onima koji ih po prvi put vide. Izigravanje fantazijskih likova u stvarnom životu ume biti urnebesno smešno i to ova ekipa uspeva da prikaže  sa izuzetnom lakoćom bez vređanja ili omalovažavanja ciljne publike.

Ocena:

Dylan Dog : Mudrost Mrtvih

U malom  gradiću Louhilu mrtvi ponovo ustaju, mali broj ljudi zna o tome a gradonačelnik Hejns je odlučio da  pozove (jedinog) istraživača noćnih mora da zaustavi ovu epidemiju. Misterija  malog provincijskog gradića u kome zombiji bauljaju, zvuči poznato zar ne?  To je manje-više opis prve Dilanove avanture ,,Zora živih mrtvaka", ali ovog puta Ksabras nema nikakve veze sa povratnicima. Louhil je priča za sebe, što i Dilan brzo uočava,  jer ovo nije običan učmali gradić. Ovaj grad se maltene preko noći  urbanizovao zahvaljujući novom putu koji ga povezuje sa turističkom zonom. ,,Tu se nekada u poslepodnevnim časovima mogao čuti samo lavež pasa i cvrkutanje ptica . Sada se samo čuju zvuci pneumatskih čekića, motori automobila i zvonjava  mobilnih telefona."


Otkud onda zombiji? Ovi zombiji nisu delo nekog ludog naučnika, nema vudu vračeva i crne magije , razlog njihovog povratka scenarista Mikele Medda traži u nečemu mnogo gorem a neverovatno bliskom gotovo svakome od nas- modernizacija i urbanizacija. Mrtvi se vraćaju zbog svojih neostvarenih želja u životu koji su proživeli baveći se trivijalnim aktivnostima. Oni su se vratili da bi stvarno živeli, dok su stanovnici Louhila , iako su živi, toliko robotizovani da bi se za njih moglo reći da su zombiji.

Kao što i Dilan primećuje, to  su ljudi koji zbog prebrzog tempa života nemaju ni čitavih pet minuta slobodnog vremena za normalan razgovor. Kod ljudi kao što su gradonačelnik Hejns ili vlasnica hotela Feliša, to je i više nego očigledno pošto su bez prestanka za telefonom, idu na razna svečana otvaranja, čak do te mere da  šalju faksove u dva sata ujutro. Toliko su naviknuti na život u neprestanim obavezama da se u svom tom haosu jedva štrecnu kad vide hodajući leš.

Freghijerijev crtež je ponegde statičan, ali to se jedva primećuje u ovoj priči o užasima svakodnevnice. Uz ovaj strip bi odlično pristao citat irskog pesnika Šejmusa Hinija ,,Ima li žćivota pre smrti? ". ,,Mudrost Mrtvih" , u originalu broj 222, je na našim prostorima izašao kao trinaesti broj   redovnog Dylan Dog stripa izdavačke kuće ,,Veseli Četvrtak" i ,po mom mišljenju, ukoliko bi ih rangirao   ovaj broj bi se svakako našao  među 10 najboljih iz te edicije.

Ocena: