Betmen : Ego

Nakon što je zaustavio Džokerov zločinački poduhvat, Betmen juri za cinkarošem preko koga je ušao u trag i stao na put Džokerovoj bandi.Na ono što će se potom desiti uopšte nije bio spreman. Tragedija će ga naterati da preispita svoju ulogu noćnog osvetnika.Psihofizički iscrplljen, jedva se dovlači kući ne sluteći da ga čeka najteža noć u životu.

Kako bi se pravilno razumeo ovaj strip Darvina Kuka, osvrnimo se malo na teoriju o arhetipovima psihologa Karla Junga. Prema Jungovoj teoriji ,,senka" je arhetip koji predstavlja nesvesne aspekte ličnosti u kojima ego sebe ne prepoznaje, odnosno od kojih se ego ograđuje.Bilo da su to  to pozitivne  ili negativne crte ,jednostavno rečeno, senka je celokupna nesvesna strana ličnosti.Potoje trenutci u životu kada ,,senka"  preplavi čoveka, obuzme ga u momentu šoka ili traume. Tome sleduje  borba ega i id-a nalik na zaplet iz romana ,,Doktor Džekil i G-din Hajd" međutim ni jedna strana ne može da pobedi drugu nego moraju živeti prisilan suživot.Zbog toga je Jung zagovaro integraciju ,,senke" tj.nesvesnog u ličnost čoveka.Ovo je jedan poprilično laički opis Jungove teorije ali to je i bazična premisa ovog stripa.
Dakle Betmen je šokiran ubistvima i samoubistvom koje je indirektno prouzrokovao i po povratku kući se nalazi oči u oči sa onime što ga pokreće tj. pokušava da izađe na kraj sa svojom senkom.Sve što se dalje dešava je prilično zanimljiva polemika između ega i id-a koja se završava Betmenovom reafirmacijom statusa kvo odnosno balansiranjem obe strane na tankom ledu.Dakle Kukova priča ne donosi ništa neviđeno niti temeljno menja paradigmu Betmena nego ga  produbljuje i oplemenjuje kao ličnost.

Kuk nije prvi koji je iskoristio ovaj motiv u stripovima o Betmenu, ali je svakako prvi kome je baš to glavna tema.Betmenova borba protiv sebe samog, ili možda je bolje reći susret sa id-om, je nešto što se krčkalo prilično dugo.Prvo se moglo videti kod pokojnog Lena Vina u trodelnoj sagi ,,The untold legend of Batman", koja ruku na srce nije naročito dobar strip ali predstavlja rekapitulaciju celokupne karijere pre-crisis verzije Betmena koja se itekako razlikuje od Betmena kakvog danas znamo pa je stoga preporučujem samo tvrdokornim obožavaocima DC stripova koje interesuje razvoj Betmena kao strip junaka.Potom to viđamo kod Milerovog Dark Knight Returns-a u nekoliko ikoničnih scena, mislim na Brusov unutrašnji monolog tokom gledanja reprize ,,Maske Zoroa" kao i scenu koja se odigrava u pećini nakon prvog susreta sa vođom mutanata.Tu se Betmenov id projektuje na džinovskog šišmiša.Sledeći strip u kome vidimo nešto slično je ,,Blind Justice"  scenariste Sema Hema ( pisao scenario za Bartonov film Betmen iz 89`) i crtača Denisa Kouvana.Tu Brusov id poprima izgled čudovišta koje liči na samog Betmena.Sličan oblik preuzima u Kukovom stripu.

Iako je Darvin Kuk predlagao ova strip DC-u još sredinom devedesetih, scenario je hvatao prašinu sve dok ga Mark Čarelo , idejni tvorac antologije Betmen : ,,Crno i Belo" , nije primetio i pozvao Kuka da to realizuje početkom dvehiljadite.Inače Kuk je devedesetih radio kao deo ekipe na kultnoj Batman The Animated Series i vidno je pod uticajem Brus Timovog stila.Pravo da kažem, teško je povući liniju  između ove dvojice baš zbog sličnosti stilova, ali činjenica je da Gotam u uvodnom delu stripa  Betmen: Ego odiše art deco stilom svojstvenim za Tima.Za Kukov stil važi isto što sam rekao i ranije komentarišući Parkera.Kuk je bio cartoonist u najboljem smislu te reči.Međutim ovde ga prvi put vidim kako obrađuje elemente horora i mogu reći da ih je izveo na sasvim zadovoljavajući način.U Kukovoj izvedbi ,,senka" poprima strašno obličije nalik bauku koji je izleteo iz sveta nemačkog ekspresionizma viđenog u filmu Kabinet doktora Kalgarija.Način na koji ono izvrće Betmenovu percepciju ima u sebi i pomalo Kirbijevskog pristupa, ako se obrati pažnja na kuglice energije u pozadini.Možda najzanimljivije od svega su table u kojima Kuk prikazuje razmrvljeni život Brusa Vejna van kostima Betmena.Obzet svojom monomanijom o borbi protiv zločina, Brusova svakodnevnica je površna i isprazna.On istinski živi samo kad je pod maskom, sve ostalo je šarada.
,,Ego" ne spada u zapostavljene stripove mada smatram da nije dovoljno pominjan. Doživeo je više izdanja od kojih je najznačajnije ,,Batman : Ego and other tails" koje je  kompilacija nekoliko Kukovih stripova o Betmenu o kojima ovde nije bilo reči ali zaslužuje toplu preporuku

Ocena:

Osmi putnik : Uzorak

 Ove godine je četrdeseta godišnjica kultnog Osmog Putnika! Tim povodom je prošle godine Tongal u saradnji sa 20th Century Fox raspisan konkurs za kratke filmove po uzoru na ovu filmsku franšizu.Održani su izbori pa potom uži izbori i na kraju je odabrano  šest ostvarenja koja su uz finansijsku podršku snimljena i ove godine u aprilu puštana preko IGN-a.Tehnički, ovo nisu fan filmovi pošto su rađeni po porudžbini produkcijskih kuća.Valjaju li šta?


Po meni ovi kratki filmovi ne da  ne nude ništa novo nego  su obične  reciklaže već viđenih  ( i bolje snimljenih!)  scena iz celokupe franšize.Među njima se jedino ističe ,,Uzorak", ali ne po inovativnosti nego jednostavnosti i efikasnosti.Rediteljka Kesley Taylor je znala šta hoće da postigne i kako da to izvede.Uprkos banalnom sinopsisu ovaj filmčić ipak nudi više od drugih ,naizgled ambicioznijih, ostvarenja pobednika takmičenja i  po kvalitetu je bliži tv produkciji pošto  naspram njega ostali deluju kao stdentski filmovi.Eh, umalo da zaboravim , ima na kraju obrt koji ni ja nisam očekivao.

Hoksford

 Prošle godine sam pisao o prilično zanimljivom fan filmu snimljenom prema stripu ,,Dobrodošli u Hoksford" Bena Templsmita. Taj kratki film je svakako među najboljima koje sam video, a da li se isto može reći i za sam strip? Čitajte i saznajte.

Hoksford je na prvi pogled privatni ruski supermax zatvor koji naseljavaju isključivo najgori krvoloci tj.nepopravljivi osuđenici od kojih je društvo diglo ruke.Strip prati baš takvog novog pridošlicu , Rejmonda Delgada,,Krona". Međutim uprkos papirologiji i prvidno bezbednoj instituciji sa obezbeđenjem naoružanim do zuba, nešto baš i nije na mestu.Upravnik i zaposleni se čudno ponašaju a psihijatrima je zabranjen pristup bivšim pacijentima.Na insistiranje, doktorka konačno uspeva da razgovara sa Delgadom, ali on je vidno šenuo i po svoj prilici ne dobija lekove.Sumnja raste a pun mesec se bliži.Ispostavlja se da ovo nije običan zatvor nego leglo vukodlaka.Ima li lovina neke šanse protiv lovaca?

Prvo što će čitaocima bosti oči , osim naslovne strane, su likovi Glavni problem je što likovi i nisu baš ličnosti koliko nabacane gomile kilišeova.Gotovo da nema ništa što protagonistu izdvaja od mora psiho-ubica iz slešera i trilera od poslednjih nekoliko decenija. Templsmit nije razradio neku patološku individu nego je njegov Rej Delgado zapravo samo ček lista psihičkih boleština od kojih pate ikonični filmski zlikovci.Te je malo ,,mamin sinčić" poput Bejtsa, pa onda odlazi u krajnost Hanibala,potom halucinira i zamišlja metamorfozu ala Crveni Zmaj itd.Ni ostali nisu mnogo bolji, to su  naprosto likovi iz viceva o piromanima. kanibalima,nekrofilima itd.U jednoj sceni se bukvalno  izvodi onaj crnjak o okupljanju takvih. U svakom slučaju, Delgado odnosno ,,Kron" je uprkos pojedinim one liner-ima razočarenje jer se ispostavlja da iza njegovog buncanja o božanskim moćima ne stoje nikakve natprirodne sile.U ovom aspektu je istoimeni  kratki fan film ispao mnogo bolji jer se tamo sugerisalo da je ,,Kron" ipak više nego što se na prvi pogled čini.Ovo je za sada jedini slučaj ,,fan filma boljeg od izvornog stripa" na koji sam naišao.

 Može se reći da ovaj Templsmitov survival horor najviše podseća na igricu ,,The Suffering" ali samo po atmosferi, bez raznih strašila inspirisanih metodama egzekucije i protagoniste koji teži iskupljenju.Osim kratkotrajne misterije s početka, ovde se i ne dešava ništa drugo izuzev klanja, proždiranja i bežanja. Čini se da je  poenta (ako je ima) priče kako ljudi mogu biti veća čudovišta od bilo kakvih natprirodnih beštija, mada i to deluje tanko.U svakom slučaju, Ben Templsmit je mnogo bolji crtač nego što je scenarista.

Pošto sam već rekao da veći deo stripa otpada na frentičnoj jurnjavi po zatvoru, nije nimalo čudno što  Templsmit koristi svoj ,,motion blur" efekat prilikom ovakvih scena.Prosto rečeno, on u tim kaiševima razmaže boje i zamagli konture likova.Slično je radio u stripu Fell, ali ovde on zapravo koristi tu tehniku kao pokrivalicu za praznu pozadinu.Primetićete da osim prigušenog svetla ,zidova, koridora i  čeličnih vrata , ništa drugo ne figurira u pozadini.Templsmit pribegava i uveličavanju likova kako bi pokrio tu prazninu, tako da blurovanjem pokušava da nadomesti zbrzani rad.No, sa druge strane, Templsmit vrlo efektno  portretiše čudovišta, i u tom smislu ni ovde nije omašio.Stl mu je mešavina karikaturalnog i grotesknog, u korist ovog drugog.Pošto je istovremeno i kolorista on ume da obasja jakim emocijama svojih likova, tako da ima nekoliko mesta na kojima se čini kao da zamućena svetlost izbija iz pojedinih likova u momentima izrazito jakih osećanja.Ben Templsmit  se donekle može posmatrati kao horor verzija Boba Živkovića, s tim što Živković ipak više pažnje posvećuje detaljima .

Welcome to Hoxford je razbibriga, stripovski ekvivalent generičnoj survival horror  igrici za prilike kada hoćete da odmorite mozak od svakodnevnih problema.Solidan crtež vadi tanak zaplet, nije ovo loše ali nije ni za preporuku.

Ocena: