Istraživač noćnih mora je gotovo uvek tanak sa novcem,uglavnom zbog prirode svoje profesije, te često dolazi u susret sa jednom od velikih mora današnjice,strahom jednog dela sveta a nekome sasvim običan činilac svakodnevnice-besparica. Dilan na ulici nailazi na na spasonosnu svotu novca koja bi mu mogla rešiti trenutne finansijske probleme.Izgleda da se Dilanu posrećilo , pošto je automat greškom izbacio novac, međutim tokom priče se ispostavlja da ovo nije slučanjost niti sreća nego nešto sasvim neobično.
Saldo,ekonomski pojam koji označava stanje računa nakon što se prebiju prihodi(ulaz) sa rashodima (izlaz).Takav pojam ima smisla ukoliko ostane gde mu je mesto,na papiru prilikom računanja pomenutog.Ukoliko se isti počne primenjivati u međuljudskim odnosima ,ali ne povodom međusobnih obaveza nego kao vodilja ili ,daleko bilo, moralni princip , onda posledice mogu biti katastrofalne.To je odlika beskrupuloznih profitera i amoralnih ,,poslovnih" ljudi koji su spremni na sve zarad sopstvenog bogatstva. Za očekivati je da će se ljudski duh, koji je vođen saosećanjem (bez obzira na manje količine sebičnosti), pobuniti protiv ovakvog stanja stvari.Međutim u ovoj priči protiv takvih odnosa nije ustao čovek nego mašina.Ovde su pojedine samosvesne mašine te koje žele pomoći uniženima i siromašnima dok bankarski agenti (ljudi?) izvršavaju čak i ubistva u ime svojih gospodara banaka.Automati pukom greškom poprimaju ljudske osobine dok se ljudi sve više odljuđuju, može se reći i da ih samoživa priroda automatizuje pretvarajući ih u mašine za grabljenje para.Ovakav motiv nije neviđen u naučnoj fantastici, a ovaj strip je upravo to
Đovani Gvaldoni među dilanovcima nije upamćen po dobrom,zbog njegove uredničke politike koja se blago rečeno može nazvati stagnantnom.To je period ogromnog pada u kvalitetu redovnog mesečnog Dylan Dog stripa,srećom bilo je i nekoliko dobrih priča s jedne strane, dok su sa druge strane čitaoci domaćih kiosk izdanja sada skoro videli kraj tog perioda i početak ,,novog Dilana".Kratka priča ,,Saldo" je objavljena u Stripoteci u čast tridesetogodišnjice ovog stripa.Potiče iz Dylan Dog magazina od 2015, dakle perioda ,,novog života"ali ne treba očekivati remek delo .Ova Gvaldonijeva kratka priča je sasvim solidna i vredi je pročitati jer udara šamar čovekovoj sebičnoj prirodi pobunom saosećajnih mašina protiv robotizovanih ljudi.
Crtež Fabricija de Tomaza je realističan,sasvim korektan i prikladan priči.O njemu se ne može ništa posebno izdvojiti osim da održava standard.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар