Torpedo 1972 : O mrtvom moru

Još od ,,Povratka Mračnog Viteza" među autorima on-going stripova američkog mejnstrima se širio trend prikazivanja budućnosti gde gledamo poslednje dane penzionisanih protagonista.Verovali ili ne , tako je već punih tridesetak godina .Ako mi ne verujete , provirite malo u katalog Marvel i DC naslova i sigurno ćete primetiti gomile ,,old man" (ubaci ime heroja) naslova poput Old man Logan, Hawkeye, Quill odnosno Harley Quinn kod druge kuće, pa i treći produžetak stripa sa početka ovog teksta.To nije stalo samo na stripovima američkog mejnstrima, ima toga i u Boneliju (videti pod ,,Planeta Mrtvih"), a dešava se i u filmskoj industriji .Svedoci smo vaskrsavanja raznih franšiza poput Indijane Džounsa,Halloween-a  , Star Wars-a itd.  Trend omatorelih protagonista je zahvatio čak i Torpeda. Da li je ovo samo mamuzanje mrtve kobile , što je uglavnom slučaj sa prethodno navedenim naslovima , ili nešto drugo?

Ko je bre kobila?

 Prošlogodišnja Stripoteka je donela novu avanturu svog starog znanca  posle desetak godina pauze.Uprkos prirodi njegovog zanimanja , i zdravom razumu, Luka Toreli je dočekao stare dane.Starost mu je gotovo sve odnela, od snage do novca, ali nikako ćud.To je imao priliku da primeti novinar koji je jurio za sagovornicima kako bi napisao članak o ubistvu  slavnog mafijaša.Izvori su ga na  njegovu (ne)sreću uputili na Torelija.Naravno, da bi došao do njega mora preko Raskala.Na prvi pogled zadatak mu je lagan , platiti čiču da mu ispriča priču.Matoritis koji povremeno ubija  golubove u parku kako bi ih skuvao za večeru ne deluje previše opasno , ali ono što novinarčić ne zna je da unutar matore olupine i dalje kuca hladno srce  ubice .
Najbolje Torpedove avanture su  crnohumorističke  kritike društva a to je upravo sastojak koji primetno  nedostaje u ,,mrtvom moru". Ovde je cinizam sveden na nekoliko  dosetki  , kao dodatak  predvidivom zapletu umesto da bude glavnica priče.Čitaocima Abulijevog i Sančezovog Torpeda ovo i nije novost, pošto je strip patio od toga još od polovine serijala.Gegovi su se ponavljali, zaplet se banalizovao a išlo se i na dužu formu koja je po meni bila nezanimljivo razvlačenje.Gledano u kontinuitetu Abulijev scenario ide silaznom putanjom, tako da ,,mrtvo more" scenaristički ne odskače od poslednjih epizoda redovnog serijala.

Iako se Abuli još davno istrošio , Torpedo 1972 donosi osveženje u vidu  crtačkog umeća Eduarda Risa. Riso se proslavio crtajući moderne tvrde krimiće poput kultnog stripa ,,100 Metaka", tako da je   gangsterski svet Abulija i Berneta za njega sasvim poznata teritorija.Torpedo 1972 iz Stripoteke je specifičan po tome što je štampan crno-belo, dok je original u boji.Riso stavlja akcenat na senčenje i time gradi likove i ambijent  iako ne koristi kijaoskuro tehniku poput Berneta. Manjak kontrasta je uočljiv ali nije presudan Stil je takav da iako je strip rađen za kolor izdanje, on uprkos tome u crno-beloj varijanti ne gubi od noar atmosfere.Risov Torpedo nije toliko sirov kao Bernetov,ipak u pojedinim kaiševima okreće perspektivu kako bi malo umanjio nasilje.Daleko od toga da je razblažio Torpeda , recimo da  je  malo manje surov od prethodnika.Risov crtež vadi čitavu priču, pošto je Abuli van forme.Nije ovo loš strip,ali mlađim ili neupućenim čitaocima ne predstavlja na najbolji način serijal koji je sa razlogom poznat tj. ozloglašen među čistuncima.,,O mrtvom moru" nije ćorak ali nije ni pogodak.Torpedo je jednom nogom u grobu, a drugom šepa.

Ocena: