Demon iz mraka

Šestorka plaćenika je dobila zadatak da prenese paket do određene lokacije, zvuči suviše jednostavno ali zato im je na tragu spodoba koja neprestano napada iz zasede.Ko ili šta je to što ih vreba niko od njih ne zna ali prema glasinama to bi mogao biti nekakav demon. Ispostavlja se da je šestorka zapravo grupa stripovskih supernegativaca, a da im je na tragu  Betmen koji se još smatra urbanom legendom.Pored svega toga,nekako su nabasali na poprište bitke među nadljudima, okršaj između Zelenog Fenjera i Crnog Adama.

      

Kratak film nezavisne kuće ,,Forewarned Films" nije od ozbiljnije sorte, ne pretenduje na  nagrade ,poput prošlog kratkog filma koji sam ukratko prikazao,uglavnom se svodi na prostu zabavu i nekoliko neočekivanih obrta.Ako ništa drugo, film drži pažnju i zanimljivo ga je pogledati makar zbog prilično dobrih efekata.Na specijalnim efektima nisu štedeli jer su očigledno želeli da prikažu kako bi izgledao grad u sred svakodnevnog prepucavanja tipova sa nadljudskim moćima iz DC stripova.

Daredevil - druga sezona

 Đavo iz Paklene Kujne,strah i trepet podzemlja nastavlja borbu protiv kriminala ali posledice dvostrukog života  sustižu Murdoka, i to sa kamatom.Dok se on noću istresa na barabama i secikesama,danju sve više zapostavlja posao a advokatska kancelarija je na rubu egzistencije jer jedva krpi kraj sa krajem.Faktički sav posao kancelarije  ,,Nelson i Merdok" pada na nejaka pleća Fogvela Nelsona kome koliko toliko pomaže sekretarica Pejdž kojoj očigledno ne smeta  da radi zabadava.Poslovno partnerstvo Nelsona i Murdoka je pred pucanjem, a baš u tom trenutku u se Murdokov život vraća stara ljubav Elektra.Fatalna dama koja ga je davnih dana umalo odvela na stranputicu tame sa sobom donosi nove probleme,preciznije rat sa prastarim kultom nindži.Povrh svega ovoga, u Njujorku se pojavljuje novi osvetnik koji za sobom ostavlja leševe kriminalaca.Policija ga naziva ,,The Punisher".

It's kinda spooky, actually. But if there's a stunning woman with questionable character in the room, Matt Murdock's gonna find her and Foggy Nelson is gonna suffer.

Berntalovo tumačenje Punisher-a je za svaku pohvalu.Uspeo je da na vrlo slojevit način na malom ekranu predstavi ličnost koja je do sad u svim verzijama na velikom ekranu bila  monotona, nešto što je milion puta viđeno i neupečatljivo među morem sličnih retributivnih filmova.Pažljivi posmatrač će osim očiglednog divlačkog besa primetiti tikove i  znakove neuravnoteženosti, kao i naizgled svakodnevnu normalnu osobu koja može satima na svoj način pričati dirljive priče o ženi i deci.
Frenk Kesl je pas rata vođen manijačkim fanatizmom koji pokreće strahoviti gnev iza koga stoji nemerljiva žalost i očajanje zbog tragične smrti njegove porodice od strane kriminalnih bandi.Frenk,porodični čovek,   je zapravo umro sa porodicom tog sudbonosnog dana tokom izleta u parku, ostala je samo persona  koja se dovukla iz klanice neodređenog bliskoistočnog rata.Možda to i nije toliko persona koliko čist ratnički zanos uperen protiv  hordi neprijatelja,ranije neprijateljskih vojnika a sada kriminalaca, u borbi do poslednjeg daha.Očekivao je da će pronalaskom vođe organizovanog kriminala i osvetom povratiti izgubljenu ljudskost, ali  od sirotog Frenka je ostao samo nemilosrdni Punisher koji za života neće imati mira.

Ključni momenat ove sezone je scena na krovu.Sučeljavanje ličnih filozofija dvojice osvetnika, scena nad scenama, trenutak kakava smo svi želno isčekivali ulazeći na projekciju filma Batman vs Superman a nismo dobili, ovde je realizovan u punom sjaju.Daredevil,maskirani borac za pravdu, polazeći od očiglednog verskog obrazovanja i ubeđenja zastupa tezu o iskupljenju-svim zlikovcima treba ponuditi šansu da se iskupe jer njihova situacija bi mogla biti proizvod spleta nesrećnih okolnosti, vredi se boriti makar za delić dobrote koje bi mogli pružiti .Taj stav  je najbliži klasičnim superherojima.Punisher,cinični veteran i dželat kriminalaca, zastupa svoju tezu o nepopravljivosti pojedinaca, o tome kako bi društvu bilo bolje bez tih krimosa koji iz zatvora izlaze nepromenjeni i nastavljaju svoj zverstva, ali avaj nema mnogo ljudi koji bi doneli tu tešku odluku.To je osnova svih argumenata koji iznose moderni antiheroji, crno-beli osvetnici i sl.I jedan i drugi tokom debate imaju prilično dobre argumente, scenario ne naginje na određenu stranu, barem u tom trenutku.Ovo je jing-jang sučeljavanje kakvih je u stripovima itekako bilo ali za kojim su vapile ekranizacije superherojskog žanra. Savršeno je tempirano ( a možda i zbog BvS filma?Ipak su Marvel i DC večiti rivali) za današnje vreme u kojem dominiraju antiheroji.

Punisher-ova priča je itekako velika tema ove sezone, ali glavnica zapleta se ipak vrti oko Elektre i proročanstva prastarog nindža-kulta.U toku ove sezone oni konačno istupaju iz senke,pošto je to bio pod-zaplet prethodne sezone, i saznajemo da se radi o organizaciji nazvanoj ,,Ruka" (The Hand).Budući da su se u američkom superherojskom stripu oduvek ogledali filmski trendovi koji su bili aktuelni u vremenu u kojem je strip pravljen, nimalo ne iznenađuje uticaj popularnih kung-fu/martial arts filmova na pojavu raznih kung-fu stripova pa i nindža ratnika u okviru Daredevil serijala, tada pod scenarističkim vođstvom Frenka Milera.Sada su stvari po tom pitanju malo jasnije, znamo da je reč o ratu između prastare organizacije/kulta ,,Ruke" i Čejsta koje predvodi Murdokov učitelj Stik.Da li su oni zaista besmrtni? Neki likovi se zaista vraćaju iz mrtvih, dok armija nindži liči na nemrtve vojnike.Da li je Stik zaista samo slep ili je mutant ili nešto drugo?Pravi motiv ,,Ruke"i veze sa naizgled natprirodnim pojavama ostaju neodređeni i nejasni, time se stvara osnova za  nova otkrovenja u budućim sezonama.

Daredevil se još jednom pokazao kao  serija koja je preko potrebna u dobu hiperprodukcije generičnih Marvelovih filmova jer pomera granice superherojskog filmskog i televizijskog žanra.Scenaristi teraju svoju priču pomoću elemenata iz raznih Daredevil strip serijala.Dakle ovo nije direktna adaptacija niti jednog konkretnog stripa nego potpuno nova priča sa poznatim elementima,ali urađena kako treba a ne poput skorašnjih igranih i animiranih DC filmova  poput BvS i Batman : Bad Blood. Ko je gledao prethodnu sezonu zna tačno šta ga očekuje, u smislu odlične kombinacije krimića i kung-fu akcije sa jakom noar atomsferom i upečatljivim likovima koja ima dobar Sin City šmek.

Ocena:

Senka

Senka, nemilosrdni maskirani osvetnik iz perioda 30-tih godina prošlog veka, glavni junak mnogih palp roman, radio drama i crno-belih filmova, inspiracija mnogih današnjih  osvetnika iz stripova je 1994. ponovo doživeo filmsku adaptaciju.Ovaj kratki film nezavisne produkcijske kuće Kapow entertainment je produžetak filmske priče o misterioznom hipnotizeru / borcu protiv zločina . Tokom 21.veka on je nestao, saradnici Senke (sa onim specijalnim prstenjem) još uvek postoje i istražuju slučaj dok misteriozna organizacija drži njegovu porodicu i sina na oku.Brzo je usledilo kidnapovanje, a mladi Heri Krenston (Džesi Kouv), sin Lamonta Krenstona/Senke, se nalazi pred velikom životnom odlukom.Da li će nastaviti očevim stopama i preuzeti ulogu borca protiv zločina?

       

Zaplet i nije previše originalan ali zato je način na koji je film snimljen vrlo dobar.Kadrovi su sasvim čisti,scenografija sasvim lepo podseća na onu iz pomenutog filma .Ovde ima vrlo malo amaterizma, glumci imaju iskistva jer su ranije učestvovali u filmskoj industriji , neki doduše na manje bitnim niskobudžetnim filmovima.Ali zato je tu Martin Kouv (Kove). Verovatno će se većina ako ne i svi zapitati ko je taj tip, jer verovatno nisu čuli za istog. To je čovek čije ćete lice sigurno prepoznati iz nekog od preko 200 filmova u kojima je tumačio sporedne uloge i nekoliko u kojima je bio među glavnima poput original Karate Kid triologije , Rambo. Prva Krv -drugi deo,Death Race 2000 i sl.

Martin Kouv

Ovaj film režisera Jax Medela je osvojio nekoliko nagrada na La Fan Film festivalu,(za najbolji scenario i glumicu) i nagradu za najboljeg režisera na Los Angeles Shorts-u.Gledajući ovaj film stekao sam utisak da je to kao kratka pilot epizoda za tv seriju.Podseća na sličan  poduhvat od pre nekoliko godina kada je takođe ,,modernizovan" jedan od starih i ikoničnih osvetnika-Fantom.

Gledaćeš ovaj film! Senka ti zapoveda!

Dylan Dog:Džekil

Ulicama Londona  hara ubica sa dresiranim gavranom.Dokazi upućuju na profesora psihologije koji se na svoju nesreću zove Džekil.Okolnosti su nejasne, policija je zabazeknuta a Dilanu stižu nove klijentkinje.Da li će istaživač noćnih mora moći da reši ovaj zamršeni slučaj dvostruke ličnosti, ili će se i sam prepoloviti od muke? Ukoliko niste upoznati sa ,,Čudnim slučajom dr. Džekila i g.Hajda " odavde  nadalje slede veliki spojleri.

,,Čudni slučaj dr.Džekila i g. Hajda",  delo pisca Roberta Luisa Stivensona kao glavnu temu obrađuje dualizam čovekovog bića kroz ličnost Doktora Džekila, vremešnog londonskog doktora nauka koji  živi u skladu sa strogim kodeksom ponašanja i pravilima viktorijanskog  društva  . Želeći da živi kao takav on sakriva i potiskuje sve one poročne želje i aktivnosti koje ne smatra dostojnim uglednog učenog čoveka.Vremenom Džekil  uočava borbu  između svojih viših ciljeva i niskih nagona i teoretiše kako da ih razdvoji kako  bi svaki išao svojim putem i time sebe oslobodi unutrašnje borbe Eksperimentima otkriva napitak koji omogućava potisnutim željama da isplivaju na površinu u vidu ličnosti Hajda. Hajd je Džekilova suprotnost u svakom smislu, on je niski grubijan drčnog stava koji voli da pravi haos i uživa u raznim porocima.

Hajd stiže!

Sklavijev Džekil je profesor psihologije koji se zaista zove pout fiktivnog Džekila iz romana, dakle roman ,,Čudnovati slučaj Dr Džekila i G.Hajda" postoji u tom svetu kao u našem.Ovaj profesor Džekil poput svog imenjaka takođe skriva neke poroke, doduše bez ekstremnog potiskivanja. On je tajni ljubavnik uspešne studentkinje psihologije i strahuje da bi mogao izgubiti posao ukoliko bi se to otkrilo. Pojavljuju dokazi koji ga povezuju sa serijom ubistava u Londonu, otkrivaju se događaji iz prošlosti,ljubavnica i ostali studenti počinju da sumnjaju, policija postaje sve znatiželjnija i Dilan se uklučuje u istragu.
Pod velikom pritiskom policije,sudstva i javnog mnjenja siroti Džekil gubi svoj posao , ugled pa naposletku i razum .Počinje da sumnja u sebe, svoje mentalno zdravlje i polako gubi oslonac. Pukao je od prevelikog pritiska i um mu se prepolovio , postao je ono što je javnost mislila o njemu, postao je Hajd.

Ludilo

Džekil je zapravo žrtva ali se čitaocu ove  misterije prikazuje kao jedini logični  ubica, dok pravi ubica neprimetno podmeće dokaze.Njegov progonitelj je ni manje ni više nego  devojka Lesli, osoba sa poremećajem višestruke ličnosti koja je istovremeno bila i Dilanova devojka Fej.Deo njene ličnosti , Fej, smatra da je Džekil kriv za nemili događaj iz prošlosti, misli da je videla njegovo pravo lice u trenutku delirijuma i zato je ovim ubistvima pritiskala Džekila na svaki mogući način dok nije poludeo i sam postao  ubica Hajd.Po viđenju Fej/Lesli , to je konačna potvrda da je Džekil zaista Hajd.

Da li je profesor Džekil oduvek imao potencijal da postane Hajd ili je to ipak preobražaj izazvan nervnim slomom usled zavere protiv njega? U stripu se postavljaju mnoga pitanja dualizma poput ovog, ali ne odmiče se dalje od toga jer se više bavi indukovanim ludilom.Priča nema naročitu dubinu.Ovo je solidna  zamršena  whodunit misterija u kojoj nam Sklavi pred očima maše žrtvom koja kasnije zaista postaje ubica.U stripu su kombinovani motivi iz Stivensonovog romana sa ,,Gavranom" od E.A.Poa i zapletom koji  neodoljivo podseća na Psiho 2.Iskustvo je utoliko bolje jer strip crta Korado Roj.Njegov stil je savršen za ovaj strip.Koradove senke su sve osim prirodnih.One ne padaju na površinu predmeta i ljudi koliko prividno izbijaju iz njihove unutrašnjosti, naglašavajući  unutrašnju tamu ličnosti.Time svim  likovima daje naročito zlokoban ton a posebno briljira u prikazivanju maglovitih mračnih ulica Londona kojima hara groteskni ubica G. Hajd.

Ocena:

Noćni Vrebač

Tokom sedamdesetih godina prošlog veka Las Vegas, neonski svet poroka sagrađen na temeljima mafijaškog novca, simbol urbane dekadencije, je dobio vrlo čudnog posetioca. Iz noći u noć neko ubija prostitutke i šankerice, pa čak ih cedi do zadnje kapi krvi.Policija je bespomoćna pred ovim manijakom koga novine nazivaju ,,Noćni Vrebač" , a nesposobni čelnici gradske vlasti se tresu zbog  straha od gubitka fotelja. Ko je ovaj ,,Noćni Vrebač"? Da li je on samo manijak ili je zaista moguće da je vampir? Kako bi javno mnjenje reagovalo na postojanje pravog vampira? Puno je nerešenih pitanja dok ulicama lunja nezapamćena pošast.Srećom po sve njih reporter Karl Kolčak juri istinu i spreman je da reši ovaj čudnovati slučaj.

Početkom sedamdesetih godina težište horor filmova se pomera sa mitskih i bajkovitih priča o Drakuli,Vukodlaku i Frankenštajnovom čudovištu  na serisjke ubice kao nosioce slešer žanra koji se tada počeo razvijati. Iz te perspektive treba posmatrati i zlikovca ovog filma Janoša Skorcenija kao neku čudnovatu međufazu.Janoš Skorcenji  nije tradicionalni vampir, lišen je romantičnih karakteristika svojih filmskih predaka. On nije naočit bledi aristokrata ogrnut pelerinom, nego neugledna krvoločna zver od čoveka koja hara kockarskim rajom.Nije vlasnik velelepnog dvorca ili kakvog drugog uglednog zdanja nego obične stare natrule kuće ispunjene otpacima, jedna od onih u kojoj bi se narkomani okupljali  kakva se može videti u gotovo svakom današnjem gradu.

Vampir te vreba

Vampir Skorceni predstavlja relikt davno prohujalih vremena koji obitava na margini društva, apsurdna tvorevina koja pokušava nekako da opstane u dobu ubrzanog tehničko-tehnološkog razvoja.Zbog toga biva relativno brzo identifikovan pa umalo i uhvaćen više puta , jer njegovi protivnici više nisu priglupi seljani nego moderna policija i službe bezbednosti kojima nije lako umaći. Sa njihove  tačke gledišta ovaj tip je običan serijski ubica, što ostaje kao misterija i posle  kraja ovog filma. Tokom filma  nije potpuno jasno da li gledamo vampira ili nekakvog jedinstvenog nezaustavljivog  manijaka.Može se posmatrati i kao dekonstrukcija tradicionalnog mitskog vampira.Zanimljivo je to što vampir nije dobio nimalo teksta, pa je glumac Beri Atavater celokupnu glumu u ovom filmu bazirao na svojim ludačkim  pokretima ,neverbalnim gestovima i zastrašujućim kricima.

Glavni  junak, koga tumači harizmatični Darren Mcgavin,  je sredovečni reporter Karl Kolčak (Kolchak), poznat po svađama sa gradskim vlastima zbog kojih je bio izgnan iz više gradova.  On je novinar starog kova, piše nadahnute članke kojima rasvetljava korupcionaške afere i često postavlja veoma nezgodna pitanja, jer pogađa samu srž problema.Kod Kolčaka je veoma istaknuta   želja za besciljnim zadovoljavanjem istine zbog koje on isteruje pravdu do samog kraja makar po cenu sopstvene karijere , što ga čini poput nekog filmskog privatnog detektiva.Glumac Darren McGavin briljira u ovoj ulozi.Jureći istinu Kolčak razaznaje sličnosti u ubistvima i dolazi do zaključka kako metod ubistva jezivo podseća na vampirizam.Kolčakova istinoljubivost se kosi sa namerama gradske uprave da što više zataška slučaj, pružajući građanima minimum informacija , i to ga čini veoma neomiljenim.Veća je borba utuviti tim tipovima u glavu koristan savet nego savladati spodobu Skorcenija.Neprestano se koška sa vlastima ali njegovi predlozi koliko god ludi bili će im itekako poslužii kada se pokaže koliko je policija bespomoćna u borbi sa ovim čudnim bićem.

Ljudi , kažem vam da trebaju krstovi i kočevi a ne metci.

,,Noćni vrebač" je jedinstvena mešavina trilera,humora i horrora koja održava interesovanje do samog kraja. Ovo je  televizijski  film snimljen 1972 za ABC kanal, nema visoki budžet niti neke efekte tako da su horror elementi na minumumu ali i pored svojih nedostataka  je  postao uspešan zbog veoma zanimljivog scenarija. Bio je najgledaniji tv film ikada .Vlast koja zataškava istinu o paranormalnom događaju i  narator kome na kraju ostaju samo lične beleške o slučaju-to je formula na osnovu koje je kasnije nastala kultna serija ,,Dosije X" , po priznanju Kristofera Kartera, tvorca serije. Ovaj scenario je nastao  kao kolaboracija između poznatog horror autora Ričarda Metisona sa tada , a bome i sada, nepoznatim Džefom Rajsom.U stvari Metison je pohvalio čitavu stvar i vrlo malo korigovao postojeći Rajsov scenario koji je tada bio kompletan neizdat roman.Posle toga je sledio nastavak pa tv serija od jedne sezone, sve bez dozvole Džefa Rajsa, te se razvlačio po sudnicama godinama dok nije stekao pravo na sopstveno autorsko delo.

Jeff Rice

 Tvorac ovog filma, ujedno i idejni tvorac Dosijea X, koji je inspirisao mnoge buduće filmove  i serije natprirodne tematike je Džef Rajs- pisac koji je živeo životom novinara u Las Vegasu sličnom svojoj tvorevini Karlu Kolčaku a kasnije ostao izgnan i skoro zaboravljen.Nakon filma se uglavnom bavio pisanjem daljih avantura Kolčaka , kratkih priča sabranih u ,,The Kolchak Papers" i scenarijo za stripove , među kojima su najuspešniji oni od  izdavača ,,Moonstone".Pošto je McGavinovo tumačenje Kolčaka neviđeno dobro, on je postao definitivni Kolčak u smislu da se njegova ličnost koristi u stripovima i dan danas.Džef Rajs je preminuo  prošle godine u Las Vegasu , da nije retkih članaka  o Džefu Rajsu koje su pisali prijatelji i poznanici, gotovo ništa se ne bi znalo o piščevoj sudbini.

Ocena:

Vinsent

Kao i svakog meseca, na redu je kratak film.Ovog puta nije reč o novijoj amaterskoj tvorevini nego o kratkom horor filmu Vinsent nastalom davne 1982. godine pod režiserskom palicom tada mladog animatora Tima Bartona. Priča je o Vinsentu sedmogodišnjem klincu izrazite mašte koji sebe zamišlja kao nekakvog ludog naučnika i gotičara po uzoru na uloge koje je tumačio njegov omiljeni glumac, horor ikona Vinsent Prajs.
Narator filma je zaista Prajs, a fantazije u koje se dečak  Vinsent uživeo ,misleći da je mračni mučenik, su pastiš motiva iz dela čuvenog horor pisca Edgara Alana Poa.Ovaj film je dobio nekoliko nagrada davnih osamdesetih godina prošlog veka, potom Dizni nije znao šta da čini sa njim pa ga  je produkcijska kuća ostavila u arhivu gde je tavorio sve do  početka 21. veka kada je pušten kao dodatak na dvd ediciji Bartonovih novijih anmiranih filmova.Ko voli nek izvoli!

        

Sudija Dred: Zakon Smrti

Mirnu noć u Megasitiju 1, višemilionskom gradu iz dalekog 22.veka, narušava do tada neviđena  pošast.Iz paralelne dimenzije su se probila košmarna bića ,,mračne sudije" koji seju smrt gde god hode.Niotkuda su se pojavila  njih četvorica :Smrt, Strah, Mortus i Oganj, poput konjanika vesnika propasti.Oni liče na izopačene varijante surovih futurističkih policajaca poznatih kao ulične sudije   iz Megasitija.Pravda koju dele je apsurdno pojednostavljena.Za ove ,,mračne sudije" je sam život zločin jer po njihovom izopačenom viđenju samo živi čine zločine .Vođa ovih nezvanih gostiju iz druge dimenzije je sudija Smrt, jezivo biće mrtvačkog izgleda koje predstavlja suprotnost šampionu reda Sudiji Dredu.

Sudija Dred nije toliko ličnost koliko otelotvorenje ,,pravde" koju sprovodi policijska država Mega Siti 1. Specijalizovanoj policiji odnosno uličnim sudijama prioritet nije zaštita života i tela nego održavanje reda po svaku cenu.Na prvi pogled se može činiti kako oni štite građane od kriminalaca i natprirodnih napasti poput ovih mračnih sudija , međutim  sudije Megasitija  to zapravo rade kako bi odbranili fašistički poredak koji ih je proizveo samo za tu svrhu.Te sudije nisu samo ljudi koji vrše službu poput redovnih policajaca, oni bukvalno nemaju sopstveno ,,ja"/život izvan uniforme. Toga su lišeni radi maksimalne efikasnosti na poslu.Poređenja radi, Dred je sušta suprotnost od Robokapa u smislu da on ne predstavlja pobedu duše pojedinca nad sistemom nego pobedu sistema nad čovekom.Čitalac će za njega navijati dok čisti bagru sa ulica  jer je to klasična postavka za junaka ali ne treba smetnuti sa uma da on zapravo brani fašistički poredak.Čar ovog stripa je baš u toj ironiji.

Za razliku od stripa ,,Dan kada je zakon umro", ovo nije jedinstvena  epska saga od početka do kraja nego zbirka kratkih priči iz Britanskog strip magazina 2000 AD.Zajedničko im je da sve potiču iz pera scenariste Džona Vagnera i crtača Brajana Bolanda.U devet priča oni nas vode kroz distopijski svet budućnosti sa karakterističnom dozom sarkazma i crnog humora.Strip počinje sa dva susreta Sudije Dreda i Sudije smrti, dok ostale pružaju uvid u Dredovu  svakodnevnicu koja  je veoma surova a u isto vreme  urnebesna. Pojavljuju se teme poput besmislenosti rata, tačnije svođenje istog na vrstu gladijatorske borbe kakvu su zamišljali pojedini vojnici iz Remarkovog dela ,,Na zapadu ništa novo", potom ravnodušnost organa državne uprave oličene u ,,Službi za kiseonik"  na dobrobit  građana i mnoge druge.Kroz te kratke priče se vidi da je ovaj  strip u suštini odlična satira i sprdnja  britanskih autora na račun kulture i svetonazora uvezenih iz SAD-a i njihove masovne kulture.

Razlog uspešnosti avantura   Sudije Dreda kao ne leži samo u kratkim satiričnim pričama Džona Vagnera, nego velikim delom u crtačkom umeću autora i strip-crtača Brajana Bolanda.Pošto je redosled priča nakon susreta Sudije Dreda  i Smrti drugačiji od redosleda objavljivanja, ovde se vidi grafička evolucija njegovog lika od kasnih sedamdesetih do ranih osamdesetih godina prošlog veka kada je dobio svoj najupečatljiviji,mnogi bi rekli ikonični, izgled.Bolandov stil je realističan sa veoma naglašenim dubokim senkama koje njegovim kreacijama daju veoma dramatičnu pojavu.To je jedan vrlo specifičan vid grafizma koji ističe sve vrline crno-bele tehnike i istovremeno stvara efekat koji bi se kolorisanjem izgubio.

Ocena: