Derdevil : Elektra

Beše to početak 1981.godine, redovan dvomesečni strip Derdevil je stigao na kioske, međutim čitaoce nije dočekao tek neki ,,redovan" zanatlijski marvel  strip nego nešto više od toga.Čitaoci magazina ,,The Comics Journal" su na  168.broj Derdevila čekali sa nestrpljenjem četiri meseca.Napetost je bila u vazduhu, naslućivala se nekakva promena u dugo uspavanom idejno ograničenom superherojskom stripu.Ta promena je pred čitaoce došla u vidu ,,Elektre"-sporednog lika istoimene priče koja označava početak scenarističke karijere Frenka Milera.

Iako je kao crtač radio na Derdevilu od maja 1979.godine, tek je ovim brojem dao lični pečat slepom osvetniku u crvenom kostimu đavola.Pre Milera , Derdevil je bio kudikamo slaba kopija Spajdermena, strip koji je nekako istrajao od sredine šezdesetih i za koji se očekivalo da će se ugasiti baš početom te 81`.Međutim kad je Denis O` Nil postao urednik, Mileru je ponuđena prilika koja se ne propušta.Preuzeo je posao scenariste i iskoristio to kako bi sproveo u delo zamisao koju je imao još od samog ulaska u posao američkog mejnstrim stripa, naime Miler je potajno želeo da ,,radi krimi stripove u kojima su superheroji".To će se kasnije razviti u podžanr superherojštine koje pripada i Liga. Derdevil je poslužio kao poligon na kome je Miler razvio svoj trejdmark stil pisanja koji će kasnije prerasti u ,,tvrde krimiće" poput ,,Grada Greha" (Sin City) kojima je tokom devedesetih započeo moderno doba američkog krimi stripa.

Izdanje Čarobne knjige obuhvata prvih deset brojeva (168-177) Milerovog Derdevila,ali ako prilazite ovom stripu tek nakon čitanja pomenutog ,,Grada Greha" ili ,,Povratka Mračnog viteza" ,  ,,300"ili nekih drugih vrhunaca ovog autora onda ćete se barem blago razočarati jer su ovo tek prvi koraci ka onom stilu pisanja i crtanja po kojem ga danas znamo. Ovde moram malo da se ogradim, da ne bude zabune, ovo nije loš strip ali ipak pati od ugnjetavačkog šablona tadašnjeg američkog mejnstrima, što se i da naslutiti po pečatu ,,Comic Code Authority-a".To u praksi znači da posotji mnogo naivnih  situacija i klišea, poput toga da  Murdok neprimećeno istrčava sa scene zločina da se presvuče u Derdevila,nebulozne podrške policije ( policija da podržava vigilante-je? Only in America folks!), vrlo površno prikazanih krivičnih postupaka koji se nekako reše sami od sebe , smotanih henchmen-ova itd.

Sva sreća da se scenario ne završava na tome, jer ovo je Miler bez obzira što je tek žutokljunac, tako da ovaj strip nudi neke zanimljivosti.Naravno, prvo na šta mislim je sam pojava Elektre.Ona nije obična fatalna dama poslata da pomuti pamet glavnog junaka, nego vatrena  neobuzdana plaćenica koja voli da živi na ivici (sečiva) i povrh svega  je Murdokova prva ljubav iz fakultetskih dana.Ona se lomi između ljubavi prema Murdoku i života profesionalnog ubice.Miler je njihovu ljubav temeljnije obradio u  mini serijalu ,,The Man Without Fear " koji je svojevrsan epilog čitavog serijal bez obzira što je faktički okasneli prolog.

Osim njih dvoje, ovde Vilson Fisk ulazi na pozornicu kao arhineprijatelj Derdevila i umesto karikaturalnog debelog krimosa iz olovke Džona Romite , postaje potpunija ličnost. Upravo na ovim stranicama viđamo kako Miler pretvara Kingpina u ikoničnog polu divljaka polu ,,kontraveznog biznismena " odnosno šefa podzemlja kakvog ga danas znamo.Kingpin na kalkulantski način polako steže obruč oko Derdevila, i što je još zanimljivije uspeva i da ga nadmudri! To je sve  značajno jer je protiv Comics Code-a !  Konkretno ovog pravila : ,,In every instance good shall triumph over evil and the criminal shall be punished for his misdeeds. " i još ,,Crimes shall never be presented in such a way as to create sympathy for the criminal" i naravno ,,Scenes of excessive violence shall be prohibited."Tako da Miler uz pomoć urednika nekako uspeva da  zaobiđe delove  Comics Code-a koji je tada već značajno oslabio.

Milerov stil crtanja ovde još uvek teži anatomskom stripovskom realizmu, tako da izuzev Kingpina nećete videti druge grdosije od ljudi.Kako Klaus Dženson polako preuzima na sebe posao dorade Milerovih skica, tako stranice  bivaju dinamičnije.  Vidi se i  noar atmosfera koja će kasnije bivati sve bolja. Stvar je u tome što Frenk crta senovite  table poput kadrova noar filmova.U sve to uvodi  istočnjačke borilačke veštine i mitske orijentalne borce poput prastarog besmrtnog nindže Kirgija .Jedino što ume da bode oči je što ponekad boja potpuno drečava- to je  rak rana marvelovih stripova tog doba.Primera radi takve stranice zaista deluju mnogo bolje u crno-beloj izvedbi Eks Almanaha u kojem je Derdevil izlazio u Jugoslaviji.

Ovi stripovi iz Milerove početne možda i nisu baš najbolje ostareli, ali opet smatram da predstavlja jedno solidno čitalačko iskustvo, doduše meni je ovo obnavljanje gradiva.Mišljenja sam da je vrhunac Milerovog angažmana na Derdevilu strip ,,Ponovo Rođen" kao jedna vrlo turbulentna priča o praštanju, ali kao što rekoh valja pročitati i ove uvodne epizode.

Ocena: