Bilotin postapokaliptični svet ne štedi nikog,mada to važi i za stvarni svet ali to nije tema ove recenzije. U prethodnom broju smo videli kako je Verterov grandiozni plan propao.Oaze koje nude zaborav i iluzije na duge staze nisu nikakav lek
protiv užasne stvarnosti, čovek se ne može ,,reprogramirati" na taj
način.Hemikalije i droge ne nudi rešenje tj. za ljude nema istinskog novog početka pošto osoba ostaje takva kakva jeste, bez
obzira da li su joj sećanja izbrisana ili pomućena. Što reče Norman
Bejts: ,,People
never really run away from anything. The rain didn't last long, did it? You
know what I think? I think that we're all in our private traps, clamped in
them, and none of us can ever get out. We scratch and we claw, but only at the
air, only at each other, and for all of it, we never budge an inch."
Dilan je odavno pukao, od nekadašnjih ideala ništa nije ostalo , ali ako mislite da je on baš gadno ostario znajte da je Ksabaras doživeo nešto mnogo gore. Urosečio se! Usled nemogućnosti da finansira svoj projekat , ponestalo mu je elana , ta žarka želja za dostizanjem večnog života mu se ugasila. Zamislite Ksabarasa osuđenog da živi penzionerski (ne) život , tačnije životari između binga i bolnice . Blizak susret sa smrću ga je trgao iz letargije, pa se Ksabaras vraća staroj opsesiji uz neočekivanu podršku.
Ksabaras je dugo bio ne samo Dilanov ahrineprijatelj , nego i najenigmatičniji lik u čitavom serijalu. Na prvi pogled deluje kao kliše ludog naučnika, pošto je opsednut potragom za večnim životom deluje kao jedna od bezbroj varijacija na Viktora Frankenštajna, ali samo ako se ograničimo oživljavanje mrtvih tj. na njegov cilj.Ako ga posmatramo u celini, on je vrlo neobična pojava. Sebe naziva kontra Bogu, (Ksabaras kao anagram od Abraksas) ,dakle predstavlja se kao je sam đavo, ili makar nekakav dugovečni zli entitet jer tvrdi da je osnivač vudua. U tom smislu se njegova misija ostvarivanja večitog zemaljskog života nasuprot onostranom mogao posmatrati kao pobuna protiv božanstva ili prirode.Sa druge strane, moguće je da se iza pompeznog imena krije ,,običan " ludi naučnik.Bilota u karakterizaciji svog Ksabrasa polazi od ove druge pretpostavke i time mu oduzima mitski karakter, ali nimalo ne krnji njegov (o)kultni status pošto tzv. Flagelanti u njemu vide mesiju.
Ova verzija Ksabarasa se bitno razlikuje od Sklavijevog.Pre svega on nije Dilanov otac, što znači da se otkrovenje iz stotog broja nije desilo. Posle ,,Priče o Dilanu Dogu" mnogi autori nisu bili načisto kako da nastave ovaj strip pa su održavali dotadašnji status quo , a Ksabarasa su izbegavali. Budući da je taj stoti broj vrlo problematičan jer ostavlja mnogo toga nedorečenog i nerazumljivog, neki su pokušavali da krpe rupe koje je za sobom ostavio Sklavi, da peglaju kontinuitet (ako ga ima) poput Barbatove (dvodelna epizoda ,,U ime oca" i ,, Ksabaras" ) i Rujua (,,Porodični portret") , ali Bilota je to zaobišao.U prethodnom broju Planete Mrtvih je pokazao ideju vodilju njegovog Ksabarasa, čoveka koji hoće da bude takmac Bogu.
I tu ulazimo u suštinu ove epizode, u borbu proseka protiv genija, stagnacije protiv napretka. Paradoksalno , onaj kojeg vlast , plus Dilan, drže za ,,neprijatelja broj jedan" zapravo je jedini koji bi mogao spasiti svet od zombi virusa.Na planeti gde ima više mrtvih nego živih, potraga za večnim životom deluje potrebnija nego ikad. A kakav je plan Skotland Jarda i Dilana tzv,,dobrih momaka"? Pa oni Ksabarasa nikako ne podržavaju, već kako naslov kaže, oni bi da ga ubiju , i ne samo to! Oni bi da unište i taj mali pomak koji je očigledno samo Ksabaras sposoban da napravi! Sve to u ime nekakve pravde , zapravo osvete, iako je bolno očigledno da je poredak koji brane više ne postoji , taj svet je odavno propao i mrtviji je od zombija koji šetaju Zemljom. Poenta nije naročito originalna pošto ovako sagledanih višeslojnih ,,zlikovaca" ili neshvaćenih veličina , kako vam draže , je bilo tušta i tma , ali vredi pažnje zbog načina na koji je ispričana kroz pažljivo nizanje situacija i građenje lika Ksabarasa.
Gerasijev stil crtanja je realističan, on prikazuje uverljivo konstruisani svet bez preteranog upliva natprirodnog i horor klišea.Ako imamo u vidu njegova druga dela , naročito ,,Ubicu iz susednog stana" , onda vidimo da se itekako prilagodio suštini Planete Mrtvih.Veći akcenat stavlja na trošnost, trulež i sveopštu propast civilizacije , čime odlično prikazuje ugođaj ovih priča i nameru scenariste.One gnusnije scene boji mračnijim tonovima stvarajući utisak tonuća u sunovrat.Budući da Bilota naraciju pomalo bazira na ,,Morgani" ima izleta u onirizam koji su jasno prikazani kao pomerena ali vrlo moguća stvarnost tako da čitaoce povremeno zbuni brisanjem granica između jave i sna. Gerasi se posebno potrudijo se istakne Ksabarasov postepeni povratak iz ,,kliničkog života". Tokom ovih 160-tak stranica jasno vidimo držanje malog uplašenog starkelje kako vremenom postaje samoproglašeni gospodar života i smrti.
Planeta Mrtvih ,uprkos nazivu , se pokazala kao najživlja storija o Dilanu jer se Bilota usudio da razbije njegov svet, metaforički i bukvalno okrene Dilana naopačke i u isti mah obradi noćne more današnjice poput totalitarnih režima, prividne slobode i unutrašnjeg mrtvila stanovništva koje industrija lekova i iluzija održava u prividnom životu. Not anymore , barem ne u ovom stripu. Prodrmao je do temelja postavku stripa koji dugo tapka u mestu,ali koliko god ovaj serijal valjao ne zaboravimo da Bilota stoji na ramenima Sklavija. Planetom Mrtvih Bilota ipak samo razvija ideje stare više od tri decenije , ideje koje vreme nije pregazilo pošto su nekadašnji strahovi postali današnji užasi.
Ocena:
