Punisher : Kraj

Panišer je , metaforički gledano , van svake sumnje jedan od sinova kapetana Ahaba.Čitav  literarni arhetip monomanijaka je zasnovan na Ahabu, ako se ne varam.Slične kreacije sam navodio i ranije, tipovi poput Solomona Kejna,Sudije Dreda, Rolanda od Gileada pa i Betmena (uglavnom).Kao takvom, sudbina mu je davno zapisana.Umreće goneći predmet svoje nemoguće larger than life misije.U slučaju Frenka Kesla to je potpuna osveta nad svim teškim kriminalcima.On zna vrlo dobro da je to nedostižno, ali uprkos tome korača putem popločanim leševima ka nemogućoj osveti.Ali šta ako , igrom apokaliptičnih slučajeva, nemoguće nekako postane moguće? Šta ako svet zaista ode u tri lepe, pa Keslu bude omogućeno da pobije apsolutno svu bagru?

Iako je Gart Enis  svoj čuveni Punisher Max strip započeo tek 2004.godine  , i naredne četiri godine gradio narativ koji je vodio ka zacrtanom cilju u šezdesetom broju ,,Valley Forge, Valley Forge "  2008.godine kojim je zaokružio Keslovu priču, on se zapravo sam kraj tj. ishod stripa skicirao u ovom jednopucu 2004.godine.Panišer je oduvek bio osvetnik sa jednim ciljem poput sile prirode koja lovi krimose. Što reče Enis ,, izuzetno jednostavna ličnost za pisanje scenarija ". Pošto je shvatio da je Keslova  ličnost oblikovana  strahotama ratovanja , Enis je to na fenomenalan način preispitao u stripu Panišer : Rođen, i  doveo Frenka  na vrata jedne sasvim druge vrste baraba.Nešto mnogo gore , zlikovci nad zlikovcima. Uperio je Panišera kao pušku u sve ratne huškače/profitere/kapetane vojne industrije /vlastodršce iz senki i povukao je obarač.

Panišeru sasvim odgovara ona maksima ,,Neka bude pravde, makar svet propao".Pa tako je sve zaista propalo u nuklearnom ratu između SAD i Kine, a Frenk Kesl putuje ozračenom pustarom od sveta u potrazi za krivcima.Bez obzira što je ta sačica gnjida u skrivenom bunkeru jedina preostala ljudska zajednica, Frenk Kesl neće ni trepnuti dok ih sve ne pobije.Ovom masovnom ubici se ukazala prilika da ostvari san, da  zaista  sprovede  svoju totalnu retribuciju nad čovečanstvom.

Ričard Korben je kao crtač nadaleko poznat po svom radu u horor žanru stripova.Iako ovo nije horor strip, njemu ne manjka strave i užasa.Kad gledate postapokaliptične filmove, ili čitate stripove, pred vama zjapi praznina tj. svet bez ljudi.Gde su ti ljudi nestali? No bodies? Korben ne pokušava da ublaži apokalipsu, ne beži od očiglednih posledica globalnog pomora.Korben prikazuje pejzaž  masovne kosturnice svetskih razmera nad kojom gori nebo.Zaboravite na pojam ekološke katastrofe , jer ovo to prevazi.To je jedan mrtav svet, spaljen do temelja.

Kesl je po svom opisu vrlo jeziv tip, a matorac kojeg Korben dočarava je sve to pa na kub.Prizor matorog Panišera , dobrano ozračenog i raspadnutog kako sprovodi osvetu u vidu krvavog pira je baš jeziva .Korbenov rad je najbolji kada se usresredi na mali broj likova, jer toko masovnih scena kuburi sa perspektivom.To se vidi pri kraju stripa, a treba istaći da mu pucnjave nisu baš jača strana ali on to nadoknađuje krupnim planom Kesla i pozama ala Rambo.Držim da je dužina najveći nedostatak ovog stripa.Kraći je nego što bi trebao biti, pa je Enis primoran da pri  kraju guši radnju sa puno objašnjavanja.Treba imati u vidu da je to najmanje do njega, koliko do urednika u marvelu.Da nije ograničenog formata  , ovo bi verovatno bio  odličan strip, ali i ovakav je više nego solidan.Kratak , jasan i precizan koliko i Panišerovi metci.

Ocena:

Probrani Betmen stripovi

Kao što rekoh , ove godine se osvrćem na neopravdano zapostavljene Betmen stripove.Ovo nije top lista, tako da stripovi nisu rangirani prema značaju nego mom ličnom izboru najzanimljivijih pojedinačnih  (single issue) Betmen stripova iz prošlog veka.Izbegao sam tzv. ,,značajne pojedinačne brojeve" koje možete sretati po raznim top listama kao i često navođene nagrađivane epizode , pa sam odabrao četiri manje poznata a odlična stripa iz redovnih serijala tj.Batman i Detective comics (većinom).

Demon iz Gotove vile

Mnogo tga se može reći o O`Nilu i Adamsu, bilo ko da se iole udubio u analiziranje Betmena će ubrzo shvatiti zbog čega su nezaobilazni.Ne samo da su reformatori koji su raskinuli sa kempom i spasili strip junaka  sigurne  propasti, nego su ga vratili korenima.Ako pogledamo prve brojeve Betmena , dela Boba Kejna i Bila Fingera,  ustanovićemo dve bitne stvari.Kao prvo , Betmen je oduvek bio detektivski strip pošto se protagonista prvenstveno bavio razrešavanjem ubistava i gonjenem zločinaca.Međutim , Betmenov svet nije racionalan poput sveta Šerloka Holmsa.Betmenove avanture su ga često dovodile u susret natprirodnih zlikovaca kao što su vampiri,vukodlaci itsl.Dakle, Betmen koncipiran kao borac protiv zločina, prirodnih i natprirodnih. Kao drugo, ovaj strip je scenaristički i crtački bio u velikom zaostatku za tadašnjim mejnstrim stripom.Pronađite i sami se uverite kako izgleda rani Betmen u poređenju sa Princom Valijantom,Flešom Gordonom,Popajem i drugima.Betmen je bio treš i zbog toga se te rane avanture retko spominju u smislu umetničkog dometa.Njihov značaj se iscrpljuje u prvim pojavljivanjima antagonista ili sporednih likova, nikako u likovnim  dostignućima.Kejn je vremenom popravio stil a bilo je solidnih crtača posle njega , ali niko kao Nil Adams.On objedinjuje dinamičke kadrove, relističniju anatomiju, saspens i sf sa hororom na dotad neviđen način u DC stripovima.O`Nilovi scenario i propratni tekstovi su pojačavali atomosferu gotskog horora koju je Adams vratio na velika vrata.Iz njihovog opusa se može izabrati baš mnogo kvalitetnih stripova koji se i dan danas odlično drže jer su položili najteži ispit, a to je  ispit vremena.Od vih odabrao sam strip ,,Demon uz Gotove vile" jer najbolje pokazuje pomenute tendencije.Naslovna strana kao omaž Bobu Kejnu  a unutra gotska priča sa motivom mrtve drage.Objavljeno u Batman 227.

Noć progonioca

Kada je Nil Adams, na insistiranje fanova , prešao iz Brave and the Bold na glavni Betmen serijal, onda je njegov Betmen postao definitivni Betmen.Svi crtači su stilove prilagođavali i ravnali po uzoru na Adamsa, pošto je bio neverovatno popularan.
Noć progonitelja je primer jednostavne a vrlo uspešne priče.Betmenov pohod je  motivisan osvetom koja se temelji na traumi proživljenog ubistva roditelja.Zakleo se da se takvo delo neće ponoviti, ali svedoci smo da je uprkos svoj opsesiji i nadljudskim naporima Betmen gledao sličnan prizor nekoliko puta u karijeri.Šta bi bilo kada bi mu se slična scena odigrala pred očima?To se zapitao Stiv Englehart i razultat je ova fenomenalna kratka priča u kojoj Betmen progoni ubice i uteruje im strah u kosti.Adamsov uticaj je jasno uočljiv kod braće Amendola  koji su Betmenovom lovu na ubice dali vrlo mračan ton.Ovo je prva priča o Betmenu koja se uopšte upustila u psihologizaciju protagoniste, u njegovu otvorenu ranu iz detinjstva.Darvin Kuk je nacrtao rimejk pod nazivom ,,Deža vi" koja je reprintovana u  Batman : ,,Ego and other tails"   koji toplo preporučujem. Objavljeno u Detective comics 439.

Ne večeras

Betmen i ostali kostimirani tipovi se u stripovima nekako uvek nađu baš tamo i tada kada su potrebni, zar ne? A šta se dešava ako građani nisu ovce , kako najčešće ispadaju u takvim stripovima, nego sasvim stvarni i sposobni ljudi ? Ima li potrebe za Betmenom  u takvom svetu? Ovu šaljivu avanturu nam donose Harlan Elison i Džin Kolan.Elison je tokom svoje bogate karijere napisao scenario za dva Betmen stripa, kratke priče od kojih je druga reprintovana  u Crno i Belo 2 , pa čak i za jednu epizodu tv serije iz šezdesetih koja nije snimljena ali je adaptirana u strip.Objavljeno u Detective comics 567.

Slučaj  hemijskog sindikata

Slučaj hemijskog sindikata je naziv prvog Betmen stripa ikada.Hteli to priznati ili ne , scenario za Betmenovu prvu avanturu  je  prepisan iz The Shadow magazina.Pažliviji čitaoci su sigurno upoznati sa time, ako nisu evo i mog kratkog osvrta na  korene mračnog viteza. U svakom slučaju, ova pričica je reprintovana mnogo puta u raznim antologijama, pravljeno je mnogo rimejkova ali nisam zbog toga izdvojio ovaj broj.U ovom rođendanskom broju se nalaze dve odlične reinterpretacije koje su radili ozbiljni igrači iz sveta američkog mejnstrim stripa. Mislim na koautore poput  Marva Vulfmana i Džima Aparo-a i dvojac Alan Grant i Norm Brejfogl.Iza sebe imaju mnogo zasluga u stripovima, a ovde možete videti velikane na delu.Objavljeno u Detective comics 627.

Nastaviće se.

Dylan Dog : Duboki svemir

U dalekoj budućnosti Britansko carstvo počinje da se širi izvan Sunčevog sistema.Svemirska kolonijalizacija je tekla  po planu sve dok se na svemirskim krstaricama nisu počele dešavati neobjašnjive stvari.Neobični slučajevi priviđenja, misterijozna ubistva , sablasni glasovi koji remete komunikaciju sa matičnim brodom itd.Naučnici su potpuno zbunjeni natprirodnim pojavama , međutim tehnokrate znaju pravu osobu za ovaj posao- Dilana Doga.Ali Dilan je umro još u 21.veku! Ništa zato, kloniraće ga pomoću sintetičkih organa i menmoničkih konstrukcija.Uz njega šalju i ekipu izmenjenih klonova kako bi spasili brod UK Tačer.Može li petorka Dilana da izađe na kraj sa avetima 25.veka?

Logično gledano, zašto bi na ovakvu ekspediciju pored kloniranog Dilana poslali još nekoliko modifikovanih klonova istog? Ako mu već treba podrška , zar nije pametnije poslati klonove osoba za koje se sa sigurnošću može reći da su korisne?Može se reći i da su o itom trošku postupka kloniranja stvorili nekoliko Dilana, ali zapravo nije uopšte poenta u tome.Ova petorka klonova bi trebala da predstavlja različite verzije Dilana iz pera različitih scenarista.Svaki od njih je kao jedna strana ličnosti koju je dati autor prenaglašavao.Pa tako imamo Dilana glavonju/mudrijaša,akcionog heroja, vidovnjakinju , androida i naravno vernu kopiju Dilana kakvog znamo koji u sebi obuhvata sve pomenute.Ovakva postavka deluje intrigantno, otvara mogućnost za dijalog među stranama iste ličnosti, ali  Rekioni je od njih napravio topovsko meso.Svi osim poslednjeg ginu na banalan način.Mudrijaš koji bi trebao biti koordinator/man in the chair se ne osvrće oko sebe, akcioni heroj pada pred prvim naletom, vidovnjakinja naseda na bolno očiglednu prevaru, a android ispada beskoristan.Klonovi Dilana ne uspevaju ni da opravdaju svoje uloge  a kamoli nešto dublje ili simbolično.

Da su klonovi jedini problem, ovaj strip bi se mogao provući kao nekakva ok priča.Ali u tome i jeste caka.Ovo i nije priča tj. zaplet o ukletom svemirskom brodu je samo metafora o stanju samog stripa Dylan Dog.Ovo bi trebala biti tzv. metapriča o problemima serijala, ali to ne uspeva iz jednog bitnog razloga.Rekioni se nije dovoljno posvetio osnovnom zapletu tj.glavnoj priča pa mu nadgradnja u vidu metapriče pada u vodu.Zašto to kažem? Pa zbog toga što pred sobom imamo samo skicu priče.To tvrdim jer Dilan jako brzo dolazi do rešenja misterije ukletog broda bez uživljavanja u radnju.Ukapirao je da patnja prinudnih radnika  privlači duhove bez da je sreo zarobljenike ili ikusio takav život. Bitna odlika Dilana kao strip junaka je u tome što se saoseća sa monstrumima pa se suština ovog stripa od samog početka bila kritika pozicje ,,normalnosti" naspram ,,drugosti" odnosno dijalog između ove dve strane.Ovde to nemamo.Duhovi i čudovišta u ovoj epizodi su  krvožedni stvorovi koji love  protagonistu i ništa drugo.Dilanov zaključak ne potiče iz susreta sa drugošću, nije proživljen  nego  izveštačen.Dobijamo zaključak serviran na tacni bez maltene ikakvog zapleta pa tako ovo ostaje tek skica, sinopsis umesto punokrvna epizoda.

Nikola Mari kao crtač ne bi trebao biti stran čitaocima redovnog serijala.Iza sebe ima nekoliko nadprosečnih epizoda kao što su ,,Groblje nakaza", ,,Prokockani Životi", ,,U znaku bola" i ,,Poslednji Besmrtnici". Ako to nije dovoljna preporuka , dodaću da je ovo prva Marijeva kolor epizoda u redovnom serijalu.Dobro ste pričitali, kolor. Znam  šta mislite :Ej pa boneli i kolor,  to ne ide! Sasvim razuman zaključak pošto su im kolor epizode do sada bile poput bojanki , ali pojavom Obojenog Programa ste se  makar delimično razuverili.Ovde ima gradijenta, senčenja , nema drečavih boja itd. Spoj Marijevog crteža i Del Feličijevog bojenja najviše liči na moderni američki mejnstrim, a to ovakvoj epizodi ne smeta pošto je ionako bazirana na ikonografiji Osmog putnika.Sve bi to bilo kako valja da nije dosadnih ili nikakvih pozadina.Tokom uvodnih  stranica se to ne primećuje, ali čim ekipa stigne na UK Tačer tu je već problematično.Čitav brod je predstavljen kao niz jednoličnih metalnih koridora, a ono što bi trebalo biti zanimljivo, zatvor, se jedva nazire.Rekionijeva jurnjava po svemirskom brodu ubija bilo kakvu atmosferu, a ona je itekako bila bitna u Osmom putniku i svim potonjim nastavcima/kopijama /derivatima istog.

 Rekioni je žrtvovao epizodu zarad nekakve metapriče o spasavanju serijala od stagnacije.Ova epizoda treba da posluži kao hirurški rez koji će spasiti Dilana od stagnacije i uvesti ga u nove noćne more sadašnjosti.Koliko god ove namere zvučale privlačno na papiru, realizacija je nešto sasvim drugo. Metapriča je slabašno opravdanje za traljav scenario.Kao primer prave metapriče treba uzeti stariji strip poput Sklavijevog ,, Poslednjeg čoveka na zemlji " ili nešto novije kao što je Paolina ,, Preko Praga " . U poređenju sa njima, Rekionijev ,,Duboki svemir" je veoma plitak.

Ocena: