Punisher : Kraj

Panišer je , metaforički gledano , van svake sumnje jedan od sinova kapetana Ahaba.Čitav  literarni arhetip monomanijaka je zasnovan na Ahabu, ako se ne varam.Slične kreacije sam navodio i ranije, tipovi poput Solomona Kejna,Sudije Dreda, Rolanda od Gileada pa i Betmena (uglavnom).Kao takvom, sudbina mu je davno zapisana.Umreće goneći predmet svoje nemoguće larger than life misije.U slučaju Frenka Kesla to je potpuna osveta nad svim teškim kriminalcima.On zna vrlo dobro da je to nedostižno, ali uprkos tome korača putem popločanim leševima ka nemogućoj osveti.Ali šta ako , igrom apokaliptičnih slučajeva, nemoguće nekako postane moguće? Šta ako svet zaista ode u tri lepe, pa Keslu bude omogućeno da pobije apsolutno svu bagru?

Iako je Gart Enis  svoj čuveni Punisher Max strip započeo tek 2004.godine  , i naredne četiri godine gradio narativ koji je vodio ka zacrtanom cilju u šezdesetom broju ,,Valley Forge, Valley Forge "  2008.godine kojim je zaokružio Keslovu priču, on se zapravo sam kraj tj. ishod stripa skicirao u ovom jednopucu 2004.godine.Panišer je oduvek bio osvetnik sa jednim ciljem poput sile prirode koja lovi krimose. Što reče Enis ,, izuzetno jednostavna ličnost za pisanje scenarija ". Pošto je shvatio da je Keslova  ličnost oblikovana  strahotama ratovanja , Enis je to na fenomenalan način preispitao u stripu Panišer : Rođen, i  doveo Frenka  na vrata jedne sasvim druge vrste baraba.Nešto mnogo gore , zlikovci nad zlikovcima. Uperio je Panišera kao pušku u sve ratne huškače/profitere/kapetane vojne industrije /vlastodršce iz senki i povukao je obarač.

Panišeru sasvim odgovara ona maksima ,,Neka bude pravde, makar svet propao".Pa tako je sve zaista propalo u nuklearnom ratu između SAD i Kine, a Frenk Kesl putuje ozračenom pustarom od sveta u potrazi za krivcima.Bez obzira što je ta sačica gnjida u skrivenom bunkeru jedina preostala ljudska zajednica, Frenk Kesl neće ni trepnuti dok ih sve ne pobije.Ovom masovnom ubici se ukazala prilika da ostvari san, da  zaista  sprovede  svoju totalnu retribuciju nad čovečanstvom.

Ričard Korben je kao crtač nadaleko poznat po svom radu u horor žanru stripova.Iako ovo nije horor strip, njemu ne manjka strave i užasa.Kad gledate postapokaliptične filmove, ili čitate stripove, pred vama zjapi praznina tj. svet bez ljudi.Gde su ti ljudi nestali? No bodies? Korben ne pokušava da ublaži apokalipsu, ne beži od očiglednih posledica globalnog pomora.Korben prikazuje pejzaž  masovne kosturnice svetskih razmera nad kojom gori nebo.Zaboravite na pojam ekološke katastrofe , jer ovo to prevazi.To je jedan mrtav svet, spaljen do temelja.

Kesl je po svom opisu vrlo jeziv tip, a matorac kojeg Korben dočarava je sve to pa na kub.Prizor matorog Panišera , dobrano ozračenog i raspadnutog kako sprovodi osvetu u vidu krvavog pira je baš jeziva .Korbenov rad je najbolji kada se usresredi na mali broj likova, jer toko masovnih scena kuburi sa perspektivom.To se vidi pri kraju stripa, a treba istaći da mu pucnjave nisu baš jača strana ali on to nadoknađuje krupnim planom Kesla i pozama ala Rambo.Držim da je dužina najveći nedostatak ovog stripa.Kraći je nego što bi trebao biti, pa je Enis primoran da pri  kraju guši radnju sa puno objašnjavanja.Treba imati u vidu da je to najmanje do njega, koliko do urednika u marvelu.Da nije ograničenog formata  , ovo bi verovatno bio  odličan strip, ali i ovakav je više nego solidan.Kratak , jasan i precizan koliko i Panišerovi metci.

Ocena: