Dylan Dog : Duboki svemir

U dalekoj budućnosti Britansko carstvo počinje da se širi izvan Sunčevog sistema.Svemirska kolonijalizacija je tekla  po planu sve dok se na svemirskim krstaricama nisu počele dešavati neobjašnjive stvari.Neobični slučajevi priviđenja, misterijozna ubistva , sablasni glasovi koji remete komunikaciju sa matičnim brodom itd.Naučnici su potpuno zbunjeni natprirodnim pojavama , međutim tehnokrate znaju pravu osobu za ovaj posao- Dilana Doga.Ali Dilan je umro još u 21.veku! Ništa zato, kloniraće ga pomoću sintetičkih organa i menmoničkih konstrukcija.Uz njega šalju i ekipu izmenjenih klonova kako bi spasili brod UK Tačer.Može li petorka Dilana da izađe na kraj sa avetima 25.veka?

Logično gledano, zašto bi na ovakvu ekspediciju pored kloniranog Dilana poslali još nekoliko modifikovanih klonova istog? Ako mu već treba podrška , zar nije pametnije poslati klonove osoba za koje se sa sigurnošću može reći da su korisne?Može se reći i da su o itom trošku postupka kloniranja stvorili nekoliko Dilana, ali zapravo nije uopšte poenta u tome.Ova petorka klonova bi trebala da predstavlja različite verzije Dilana iz pera različitih scenarista.Svaki od njih je kao jedna strana ličnosti koju je dati autor prenaglašavao.Pa tako imamo Dilana glavonju/mudrijaša,akcionog heroja, vidovnjakinju , androida i naravno vernu kopiju Dilana kakvog znamo koji u sebi obuhvata sve pomenute.Ovakva postavka deluje intrigantno, otvara mogućnost za dijalog među stranama iste ličnosti, ali  Rekioni je od njih napravio topovsko meso.Svi osim poslednjeg ginu na banalan način.Mudrijaš koji bi trebao biti koordinator/man in the chair se ne osvrće oko sebe, akcioni heroj pada pred prvim naletom, vidovnjakinja naseda na bolno očiglednu prevaru, a android ispada beskoristan.Klonovi Dilana ne uspevaju ni da opravdaju svoje uloge  a kamoli nešto dublje ili simbolično.

Da su klonovi jedini problem, ovaj strip bi se mogao provući kao nekakva ok priča.Ali u tome i jeste caka.Ovo i nije priča tj. zaplet o ukletom svemirskom brodu je samo metafora o stanju samog stripa Dylan Dog.Ovo bi trebala biti tzv. metapriča o problemima serijala, ali to ne uspeva iz jednog bitnog razloga.Rekioni se nije dovoljno posvetio osnovnom zapletu tj.glavnoj priča pa mu nadgradnja u vidu metapriče pada u vodu.Zašto to kažem? Pa zbog toga što pred sobom imamo samo skicu priče.To tvrdim jer Dilan jako brzo dolazi do rešenja misterije ukletog broda bez uživljavanja u radnju.Ukapirao je da patnja prinudnih radnika  privlači duhove bez da je sreo zarobljenike ili ikusio takav život. Bitna odlika Dilana kao strip junaka je u tome što se saoseća sa monstrumima pa se suština ovog stripa od samog početka bila kritika pozicje ,,normalnosti" naspram ,,drugosti" odnosno dijalog između ove dve strane.Ovde to nemamo.Duhovi i čudovišta u ovoj epizodi su  krvožedni stvorovi koji love  protagonistu i ništa drugo.Dilanov zaključak ne potiče iz susreta sa drugošću, nije proživljen  nego  izveštačen.Dobijamo zaključak serviran na tacni bez maltene ikakvog zapleta pa tako ovo ostaje tek skica, sinopsis umesto punokrvna epizoda.

Nikola Mari kao crtač ne bi trebao biti stran čitaocima redovnog serijala.Iza sebe ima nekoliko nadprosečnih epizoda kao što su ,,Groblje nakaza", ,,Prokockani Životi", ,,U znaku bola" i ,,Poslednji Besmrtnici". Ako to nije dovoljna preporuka , dodaću da je ovo prva Marijeva kolor epizoda u redovnom serijalu.Dobro ste pričitali, kolor. Znam  šta mislite :Ej pa boneli i kolor,  to ne ide! Sasvim razuman zaključak pošto su im kolor epizode do sada bile poput bojanki , ali pojavom Obojenog Programa ste se  makar delimično razuverili.Ovde ima gradijenta, senčenja , nema drečavih boja itd. Spoj Marijevog crteža i Del Feličijevog bojenja najviše liči na moderni američki mejnstrim, a to ovakvoj epizodi ne smeta pošto je ionako bazirana na ikonografiji Osmog putnika.Sve bi to bilo kako valja da nije dosadnih ili nikakvih pozadina.Tokom uvodnih  stranica se to ne primećuje, ali čim ekipa stigne na UK Tačer tu je već problematično.Čitav brod je predstavljen kao niz jednoličnih metalnih koridora, a ono što bi trebalo biti zanimljivo, zatvor, se jedva nazire.Rekionijeva jurnjava po svemirskom brodu ubija bilo kakvu atmosferu, a ona je itekako bila bitna u Osmom putniku i svim potonjim nastavcima/kopijama /derivatima istog.

 Rekioni je žrtvovao epizodu zarad nekakve metapriče o spasavanju serijala od stagnacije.Ova epizoda treba da posluži kao hirurški rez koji će spasiti Dilana od stagnacije i uvesti ga u nove noćne more sadašnjosti.Koliko god ove namere zvučale privlačno na papiru, realizacija je nešto sasvim drugo. Metapriča je slabašno opravdanje za traljav scenario.Kao primer prave metapriče treba uzeti stariji strip poput Sklavijevog ,, Poslednjeg čoveka na zemlji " ili nešto novije kao što je Paolina ,, Preko Praga " . U poređenju sa njima, Rekionijev ,,Duboki svemir" je veoma plitak.

Ocena: