уторак, 25. јул 2017.

Rat Sitova


Franšiza poznata kao ,,Ratovi Zvezda" je odavno prevazišla filmove i proširila se na gotovo svaki medij. Od knjiga i stripova, preko serija ,video igrica, karata, društvenih igara do starih audio drama.Što se samih stripova tiče, prvobitno je Marvel imao isključivu licencu, izdavač kojem su se i vratili kupovinom Diznija, ali u međuvremenu je ta licenca prošla kroz još tri izdavačke kuće.Najznačajnija od svih je Dark Horse koji je izdavao Star Wars stripove još od početka devedesetih.Tokom vremena taj univerzum , nazvan proširenim univerzumom (Extended Universe) je poprilično narastao i koliko toliko uspeo da u sebi obuhvati sve dodatne materijale iz samih stripova kao i drugih izvora poput društvenih igara i knjiga.Povratkom u Marvel , skoro sve ovo je proglašeno Legendama ( što dođe ,,moš`da bude ali ne mora da znači"), ali to je već druga priča.
Dark Horse je za  to vreme obuhvatio i najranije dane bogatog sveta ,,Ratova Zvezda" u serijalu Džedajske priče (Tales of the Jedi). Kulminacija tog serijala je šestodelna epska avantura ,,Rat Sitova", mada postoji i epilog ,,Iskupljenje" ali to je strip za sebe.

Priča je smeštena skoro 4000 godina pre epizode 6, i  prati rat između novo formirane nezvanične Imperije Sitova i Galaktičke Republike. Imperiju predvode dvojica bivših džedaja , otpadnika, Eksar Kun i Ulik Kvel-Droma a pritom su supeli da pridobiju Mandalorijance kao saveznike.Sa druge strane, džedaji pokušavaju na sve načine da zaustave uspon Sitova i odbrane demokratski poredak Republike od Kunovog apsolutizma.
Ovaj strip se ne može ispratiti  zasebno bez svih prethodnih brojeva iz serijala.Ukratko rečeno sve je počelo ustankom na planeti Onderon, gde su prestoonaslednici planete Teta , Satal i Alema Keto, tokom okršaja džedaja sa lokalnim vlastima , koje je pomagao duh džedaja otpadnika Fredona Nada, došli do moćnih magijskih relikvija drevnih Sita pomoću kojih su preuzeli  vlast i stvorili sopstvenu imperiju nazvanu Krat.Kasnije su vlast preoteli  Eksar Kun i Ulik Kvel-Droma jer su ih duhovi drevnih sitskih imperatora proglasili novim vladarima.

Scenario potpisuje Kevin Džejms Anderson, kojeg ljubitelji SF-a znaju po prednastavcima čuvene ,,Dine " Frenka Herberta , i on  nastavlja priču koju je započeo Tom Veič (manje poznati brat Rika Veiča).Veič nije naročito razradio svoje likove, oni deluju prazno i  definisani samo nekim karakternim crtama.To se delimično poboljšava od kada Anderson preuzima scenario ali opet se oseća taj nedostatak. Primera radi , nije naročito velika razlika između Eksara Kuna i Ulika Kvel-Drome.Obojica su bivši džedaji, ali im se motivi donekle razlikuju.Kun je iz radoznalosti i želje za moći napustio red u potrazi za drevnim veštinama sita, dok je Ulik pokušavao da uništi site iznutra tako što se infiltrirao ali je umeđuvremenu poklekao usled ispiranja mozga.Posledica ovoga je što su obojica postali neprijatelji džedaja i republike želeći da stvore sasvim nov poredak i unište tradiciju koja je po njima uzrok stagnacije i dekadencije.
Stari učitelji/mudraci poput Arke, Tona ili Odana Urr-a se naravno suprotstavlaju ovome braneći svoju religiju i društveni poredak od inovacije. Višeslojnih ličnosti, kao što rekoh nema, ovde je podela na dobe i zle prilično pojednostavljena.

Možda najveća slabost ovog serijala je u tome što pokušava previše stvari istovremeno da uradi , pa se u opštem metežu galaktičkog rata  gube same ličnosti u korist prikazivanja okršaja. Često se dešava da Anderson samo opisuje događaje praćene crtežom, što odaje utisak nekakve slikovnice ili pak onih baš starih stripova sa samog početka prošlog veka  gde su table služile kao ilustracije piščevog narativa. Kod Toma Veiča je ovo bilo mnogo češće, tako da je Anderson ipak poboljšao stvar.

Drugo veliko poboljšanje u odnosu na prethodne brojeve donosi crtač Dario Karasko mlađi. Karasko je na kratko vreme radio za Marvel, što se po kompoziciji njegovih tabli vidi.Karasko ume da napravi dinamične scene dvoboja kao i velike spleš panele u koje stanu čitave vojske.Sasvim dobro dočarava atmosferu epske fantastike kojoj Ratovi Zvezda ipak više naginju nego SF-u. Od oklopa inspirisanih samurajskim nošnjama i mongolskim vojnicima do odeće i dekora sitske imperije koja ovde primetno vuče inspiraciju iz starog Egipta.Zaista je posebno iskustvo videti sve te starine pomešane sa sofisticiranom tehnologijom laserskih pušaka i letećih brodova koji su sposobni da skaču u hipersvemir.Kod Karaska  je najnaprednija tehnologija pravljena prema estetici antike.

Rat sitova je uprkos svojim nedostatcima sasvim čitljiv strip koji mogu preporučiti obožavaocima SW franšize. Svakako je interesantniji  od poslednja dva filma jer za razliku od njih nudi novu i drugačiju priču koja je prilično odmaknuta  od isuviše  istražene sage Vejdera i Skajvokera.

Ocena:




понедељак, 17. јул 2017.

Ranks integral


Ranks ili Rankseroks je strip koji prati dogodovštine istoimenog androida koji hara ulicama futurističkog Rima i Njujorka, koji liče na alternativne devedesete, i upada u različite neprilike dok uz sebe vodi maloletnu prostitutku Lubnu u koju je ludo zaljubljen. Premisa zvuči šašavo i  prilikom čitanja se vidi da je ovo potpuno luda vožnja kroz nihilističku budućnost. makondovo izdanje objedinjuje sve delove Tamburinijevog i Liberatoreovog kultnog stripa s početka osamdesetih godina prošlog veka.


Ranks je android, ali za razliku od ostalih njemu sličnih metalnih tvorevina ovog pokreću sintetičke emocije! On ima ugrađene bioelektronske elemente i može da ,,oseća " tri stvari : ljubav, agresiju i ravnodušnost. Za razliku od androida koji fukcionišu pomoću razumskih/ logičkih procesora (koji realno gledano nikada ne bi radili bez volje programera jer ne mogu imati istinski svoju volju) , ovoga pokreću strasti i samim tim je sličniji čoveku.Pored toga , merač za agresivnost mu je pokvaren, zaglavio se na najvišem stepenu, tako da se Ranks ponaša impulsivno i sirovo.
Lubna je maloletna kurva koja se manje više stalno drogira ili visi sa sličnom ekipom probisveta iz kraja.Sa vremena na vreme mora i da radi svakakve poslove ne bi li skrpila novac za novi fiks ili upada u različite špekulantske šeme kako bi zaradila velike svote nizašta.Ranks je njoj kao gorila, spreman da pebije na mrtvo bilo koga ko se drzne da napadne nju ili njenu ekipu. Mada je amoralan i hirovit , Ranks zaista pokazuje ljubav prema Lubni i koliko toliko uspeva da ima nekakve prijatelje.


Svet Stefana Tamburinija odnosno Ranksov svet je tehnološki razvijen na nivou prosečnih SF filmova ali naprosto odiše prljavštinom, što ljudskom što ostalom.Zamislite Njujork iz sedamdesetih kako je prikazan u u filmu Taxi Driver, pa mu dodajte još nekoliko desetina nivoa ( grad na spratove), androide , neobične sprave i plejadu sumnjivih tipova ali zato nasije odvrnite na deset.Mesto gde svakoga časa neki primitivac može da ubije ili ugazi drugoga bez ikakvog straha od policije ili sličnih snaga reda.Od početka do kraja stripa nigde se ne primećuje pravda i zakonitost  niti ljudi koji ih sprovode. Jedini uočljiv zakon je zakon džungle, zakon jačeg.

Što se Tamburinijevih  priča tiče, Ranksove avanture su u suštini bizarne sf varijante onoga što bi mogli očekivati od grajndhaus filmova.Pojavljuju se razni neobični likovi poput slavnog umetnika koji živi od pravljenja retrospektivi različitih istorijskih perioda, i pride koristi druge da eliminiše konkurenciju, do razularenih buržuja koji organizuju smrtonosne trke i gomile nakaza i perverznjaka.Primera radi, u jednom broju se pojavljuje sporedni lik kojeg uzbuđuju sudari automobila  i žrtve istih.Znači čitavih petnaestak godina pre nego što je snimljen Kronenbergov kontraverzni film ,,Sudar"! Crnog humora, bezumnog nasilja i apsurda ima u gotovo svakoj tabli ovog stripa.Kad bi se to zanemarilo, ovo bi bile visokooktanske priče nalik na pojedine Roto romane jer uprkos svemu tome u ovom stripu nećete videti neke umnije teme.Ovo je u suštini luda zabava.

Glavna privlačnost ovog stripa je u jedinstvenom vizuelnom identitetu koji mu daje Tanino Liberatore.Od prvih stranica je jasno da mnogo vremena posvećuje ljudskom telu,preciznije muskulaturi i pokretima kao  i materijalima tj. teksturama.Kod njega nikada ne dolazi do praznih ili repetativnih pozadina, sve je pažljivo kadrirano tako da se vidi sjaj i beda budućnosti.Od veštačkih materijala, neona i raznih tipova kiborga i modnih trendova , pa do trošnih zdanja i narkomanskih jazbina.Liberatore naročito  dobro prikazuje mutacije i deformacije ljudskog tela , kao i uma i duha, tako stvarajući utisak sveopšte dekadencije.Liberatoreov stil i lude boje najviše podsećaju na slobodu izraza kakvu su umetnici tokom osamdesetih imali u Metal Hurlantu i Hevi Metalu, magazini u kojima je i sam stvarao ( a u ovom drugom j prevođen Ranx na engleski).

Ocena:




уторак, 11. јул 2017.

Euclidean


Simulatori šetnje tzv. ,,walking simulators" su sve popularniji na sceni nezavisnih (indie) igara.Naslovi poput Gone Home ili Firewatch su se odomaćili na listama popularnijih pc igara uprkos brojnim visokobudžetnim AAA ostvarenjima.Manje više svi ste videli i razumeli relativno jednostavnu gejmplej mehaniku tih simulatora šetnji , e sad pokušajte da zamislite simulator slobodnog pada.I to ne običan slobodan pad , nego pad u nepoznati svet iza svakodnevnice gde čovek nikad ranije nije kročio, mesto gde obitavaju svakakve potencijalno zloćudne spodobe sa pipcima   i sve to praćeno  tamom i nihilističkim porukama. Ta krajnje čudna tvorevina Alpha Wave-a ,odseka firme AAD iz blizine Sijetla ,  se naziva Euclidean.


Od samog početka je jasno da bi ovo trebala biti kratka lavkraftovska  horor igra, što se vidi po promotivnom materijalu, posteru sa pipcima i  pominjanju ,,velikih starih".Odma mogu reći da ovo nije adaptacija niti jednog Lavkraftovog dela , pre bih rekao da  liči na košmar koji u sebi sadrži prepoznatljivu temu i  elemente iz priča. Prastara ribolika  bića, strah od užasa kosmičkih veličina i osećaj bespomoćnosti pred ravnodušnošću istih.To sve proživljava neimenovani protagonista dok polako pada iz nivoa u nivo, sve dublje i dublje ka nečemu.  Ka ludilu? Ka spasenju? Ka izlazu iz postojanja? Kraj je neodređen , konačno ishodište se može različito tumačiti.


Glavni lik je prikazan kao prozirno telo ,nalik na zamagljen retgenski snimak,  koje pada kroz  vodeni ambis ispunjen čudnovatom kamenom arhitekturom i ribolikim beštijama koje ga mogu proždrati svakog trenutka.Dakle gejmplej mehanika se sastoji od izbegavanja istih tokom sporog slobodnog pada , sa kratkom mogućnošću prelaska u prozirno stanje. Bilo koji vid borbe je nemoguć, a išao bi na uštrb atmosfere bespomoćnosti u horor igri .Sve se svodi na padanje i izbegavanje bliske opasnosti o čijem prisistvu svedoči ubrzan puls protagoniste.


Nivoi izgledaju veliko, zaista ima puno prostora za manevrisanje tokom pada, ali osim panoramskog pregleda nemaju u sebi nešto što bi zavredelo dodatno zadržavanje  dok su neprijatelji potpuno predvidivi sa fiksnom putanjom bez prilagodljivosti.Njihova kretanja se mogu naučiti napamet, te se lako izbegnu.Uz sve ovoj igra je baš kratka , ima svega devet nivoa i pređe se za manje od sat vremena .
Sa druge strane, vidi se da je mnogo truda uloženo u neobičan i skoro originalan gejmplej , jezovitu atmosferu , dizajn nivoa kao i nemani koje obitavaju u njima.Ovo je za ljude kojima su dosadili industrijski AAA naslovi,  za one koji su željni nečeg drugačijeg a da su pride ljubitelji horora.Teško da se može porediti sa naslovima kao što su Amnesia:The Dark Descent  , The Vanishing of Ethan Carter ili Call of Cthulhu : The Dark Corners of the Earth , ali zato Euclidean nudi kratko nesvakidašnje iskustvo probranoj publici.

Ocena: