Tokom devedesetih Marvel je pokušao da lansira horor ediciju nazvanu Čudne Priče (Strange Tales) kako bi parirala Vertigu koju je radila konkuretska kuća DC . Čudne Priče jesu izvorno staru Marvelov naslov, ali novo viđenje je imalo za cilj da reinterpretira njihove likove iz miljea strave i užasa za stariju publiku. Doktor Druid , neobičnog li imena, jeste potekao iz takvih stripova, ali ne treba zaboraviti da on nije bio tek neki opskurni lik nego stalni član Osvetnika od 1982. do 1988. godine. Mlađima, koji najverovatnije nisu čitali ove stripove, će verovatno biti teško objasniti kako je neki naborani proćelavi mag bio član omiljene im grupe zategnutih, nabildanih i doteranih avendžersa. No čitaocima ovog stripa nije toliko bitno ko je on bio nego ko ili šta on postaje. Voren Elis zapravo nije prvi koji je osvežio ovog lika, tu su pet godina pre njega uradili bračni par Roj i Danet Tomas u stripu Avengers Spotlight br. 37, a Elis se pomalo nadovezuje na jednu narativnu nit iz te priče (Druid kao neuspeli Doktor Strejndž), ali ovaj strip nije deo tog kontinuiteta. Druid je zapravo tematski nastavak Hellstorm-a , naslova koji se nije preterano proslavio ali je ipak izdržao do 21. broja i nakon dosta godina je 2018. reprintovan u omnibus izdanju zajedno sa Druidom.
|
Drudizam po Vorenu Elisu
|
Iako se strip zove Druid nemojte očekivati previše o stvarnom druidizmu , jer autorova obrada ove teme ni izdaleka nije realistična niti to pokušava biti. Ali ko kaže da mora biti? Zar nije veća čar u izmišljanu? Pročitao je Elis neke knjige o druidima , sam kaže da se spremao oko mesec dana , nabacao je neke reference i ponešto predanja, ali suština mu je u šokiranju publike. Najbolje je to sam opisao u kolumni na kraju prvog broja (koja 100% sigurno nije reprintovana) gde kaže : ,,Listen , Druids burned more people than Torquemada, stabbed more people than Ted Bundy, had more politico-religious clout than the Pope and Ayatollah Khomeini combined, and did not go in for crystals and New Age stuff ina a big way. Druids scared the living spit out of people." Uvodni broj ima svoju manju dozu šokova ali kako strip odmiče, ima ih sve više i više do trenutka koji je možda najšokantnija scena koju sam video u Marvel stripovima. Neću spojlovati kako ne bi ubio efekat , ali tiče se izvesnog veštačkog božanstva.
|
Poniženje
|
Ovaj Doktor Druid je u suštini samoprozvani druid, tip sa nešto okultnog znanja i omanjim moćima koji je na prevaru došao do poseda i okupio oko sebe grupije. Lažni druid jednog dana toliko obrukao da odlučuje kako neće više biti gubitnik, iz malog mozga vadi neka sećanja predaka koja su mu se javila rano u karijeri i započinje ritual transformacije. Ispada da zaista pripada lozi druida i nekim čudom prastari keltski bogovi ovog smutljivca preobraze i podare mu izuzetne natprirodne moći uz vizije i sugestije njihove istinske svrhe. Uz to mu tope salo, sređuju frizuru i daju mu kul tetovaže. Kanda keltska božanstva vole sve što vole mladi. Uviđavni neki entiteti , zar ne ? I šta njihov novi prvosveštenik čini sa novostečenim moćima ? On počinje da divlja kao neki ugaženi i odbačeni tinejdžer koji je preko noći stekao supermoći i sada će svima da se sveti u fazonu . ,, Dosta je bilo ponižavanja ! Niko me više neće pobediti ! Ha ha ha ha !". Da, baš ovako bi govorio sredovečni mistik, proučavalac okultnog i psiholog pride(!). Tu je kraj prvog broja , a dalje sledi ,,druidovo" nepotrebno iživljavanje nad nedužnima. Počinje od sopstvene ekipe, od čijeg raspitivanja idalje zavisi uprkos navodnoj izoštrenoj percepciji, potom ubija random taksistu jer mu se može itsl. Ovakva karakterizacija možda deluje čudno ali je manje-više u skladu sa tadašnjim grim and gritty stavom u američkom mejnstrimu. Dovoljno je baciti oko na reklamu pri sredini strip na kojoj se mršte Hulk, Panišer i Ghost Rider. Nuff said! Srećom po čitaoce, ovaj lik i čitava priča se ne svodi samo na to, postoje trenutci kada protagonistin preterani gnev ima smisla gledajući iz njegove sumanute vizure. Konkretno mislim na trenutak kada se Druid kao agent praiskonskih entiteta okrene protiv lažnog božanstva i lažne stvarnosti. Koliko god bi rezultati toga bili bizarni oni, jesu u skladu sa vizijom sa početka stripa. No , neću više da spojlujem.
|
Novopečeni moćnik i novoisprženi leš
|
Uvodna rečenica isuviše vuče na početak Hellblazer storije ,,Opasne Navike", koncept preporoda i nove ekološke svesti liči na Stvorenje iz Močvare , jedna od sporednih likova je maltene luda Džejn iz Doom Patrole itd. Kanda je Elis pozajmljivao štošta iz radova kolega iz tzv ,,Britanske invazike" američkog stripa. Suviše je lako pronaći mane ove storije, ali treba imati u vidu da su Vorenu Elisu tokom rada marvelovci svezali ruke. Druid je počeo kao on-going serijal a usput je naglo sasečen i pretvoren u mini serijal jer je Marvel tada 95` bio pred bankrotom (zvanično će bankrotirati krajem 96`) a Hellstorm i Druid nisu privukli čitaoce. Zato nije ni mogao da razradi ideje načete u prvom broju na zadovoljavajući način. A nije da su mu falile. Keltska božanstva, eko-terorizam, tzv ,,Suva akademija" i njeni predvodnici tj. glavešine (bukvalno), skrivanje stvarnosti od čovečanstva itsl. Elis je uprkos korporativnim ograničenjima uspeo da ovo kratko i čudno putovanje završi na takav način da sve deluje maltene kao poduži crnjak o gubitniku koji bi hteo da bude igrač a ostane izigran. Šteta što makar peti broj nije proguran, što se nisu stvorili uslovi da ga provuče ispod uredničkog radara. Najavljivana je gozba...
|
Grafičko ludilo
|
Glavna zvezda ovog stripa nije Elis nego je to zapravo argentinski crtač Leonardo Manko. Današnja publika ga zna po rafinisanijem stilu iz stripa Hellblazer, ali njegovi rani radovi su nalik stilu koji bi ste očekivali da vidite u magazinu tipa Metal Hurlant. Mankov crtež u ovoj fazi razvoja je razbarušen, ponegde nedovršen, ali sve osim čist i sterilan. On od početka bombarduje čitaoce izuzetnim spleš tablama i prizorima koji se retko viđaju. Mračnjaci su mu dibidus mračni, likovi mahniti, table psihodelične sa neobičnom i iznenando promenjivom perspektivom. Duplerice su mu praznik za oči, ovo kažem podrazumevajući da ste darkly inclined. Ako niste, onda ovo nikako nije strip za vas. Ako je neko bio , možda je i ostao , kadar da iznedri najgnusniji ( čitaj najbolji) trenutak ovog serijala onda je to upravo Manko. Ne kažem da je ovakav stil nešto neviđeno, može se praviti poređenje sa Semom Keith-om, ali čoveku naprosto dođe da se pojede što Manko ovakvih radova nema više. Posao na stripu Wervolf by Night mu je prekinut iz gorenavedenih razloga (bankrot Marvela). Što se Druida tiča, šteta što mu nije bilo dozvoljeno da prikaže (in graphic details) način na koji je Druid privremeno izgubio moći i naklonost bogova, nego sve nešto izokola... No ipak su mu urednici zaposleni u family friendly Marvelu, a ameri glede stripa nisu baš evropskih shvatanja. Kolorista Druida je Met Bruker alias D`Israeli, koji je u to doba bio tušer Sendmena, a ovde se kao kolorista ugledao na mrku paletu kakvu su koristili u Vertigu tih dana. Sve i da nisam znao da je ovaj strip počeo život kao delo za buduću vertigom inspirisanu ediciju, namera je jasna iz same estetike ovog stripa.
Ocena: