Omiljeni horor stripovi iz mladosti

Noć veštica je večeras, i u duhu toga ćunabrojati pet omiljenih horor stripova iz davnih dečačkih dana.Ovo nije recenzija niti top 5 lista horor stripova, nego  lista stripova koju su ostavili veliki utisak na mene.Neki od njih nisu horor u žanrovskom smislu, ali imaju takvu tematiku.

1. Dilan Dog: Užas beskonačnosti
Verovatno prvi horor strip koji sam pročitao. Noćne more, NLO, potisnuta sećanja i sveprožimajuća atmosfera straha.Kako da se ne voli ovaj strip?

Sklavijevu maestralnu priču sam shvatio  nakon mnogo godina od čitanja, previše je to za malca , ali zato su mi se scene užasa ovekovečene Brindizijevim crtežom urezale u sećanje.

2.Betmen: Kuća koja je uplašila Betmena
Strip legendarnog crtača Nila Adamsa koji je izašao u EKS Almanahu br. 418., u originalu Detective Comics 408. Betmen se kreće kroz ukletu kuću gde ga na svakom ćošku očekuje neki užas.

 U uvodnom delu mu  pred očima Robin umire i pretvara se u prašinu a potom sledi luda jurnjava kroz kuću sa scenama klaustrofobije pa čak i živog ga sahranjuju.Len Vin i Marv Vulfman su priču ispunili repertoarom strahova nalik pričama Edgara Alana Poa.

3.Kralj Kul: Zver iz ponora
Izašlo u četvrtom broju Konana iz Slobodne Dalmacije.Moj prvi susret sa Kulom, inače Stiv Inglhartova adaptacija Hauardove priče.Iza svečane gozbe u Kamuli se kriju mračne tajne.Rituali, muzika, žrtvovanje ,  straobalna beštija i varvarin koji vitla mačem.

Suvišno je reći da su  me je priča i Hauard Čejkinov crtež kupili. Ova sjajna priča je reprintovana u sjajnom prvom tomu Kralja Kula od Makonda.

4.Morbijus: Ludak iz palate Slejd
Izašlo u Eks Almanahu br.423.Ovo je jedna od epizoda Morbijusovog solo serijala iz Marvel Preview magazina tokom sedamdesetih godina prošlog veka.Morbijus odlazi kod starog prijatelja, kolege naučnika u nadi da mu može pomoći u potrazi za lekom.

Međutim, ubrzo otkriva da je taj predeo uklet, tokom noći tuda kruži nekakva užasna zver. Scenario je pisao Dag Menč, a strip je crtao Sonny Trinidad.

5. Drakulina grobnica : Smrt Belog labuda
Bajkovita priča Pitera Gilsa u kojoj mlada balerina postaje Drakulina nemrtva sluškinja.Ovu srceparajuću priču je nacrtao velikan američkog stripa Džon Bjušema, a objavljena je u EKS Almanahu 421.

Inače za zainteresovane  i poznavaoce, tu je (valjda) jedini preveden broj Green Arrow/Green Lantern stripa na našim prostorima.

Povratak Ser Ričarda Grenvila

Ovaj kratki film iz 2005. je adaptacija istoimene poeme pisca Roberta E. Hauarda.Povratak Ser Ričarda Granvila je jedna od svega tri poeme koje je Hauard  napisao o Solomonu Kejnu, pored devet kratkih priča. Ukoliko vam se nije svideo film o Solomonu Kejnu, ovo je doslovna adaptacija izvornog materijala koji je inače sakupljen u  knjizi The Right Hand of Doom izdavača Wordsworth editions.

      

Adaptacija nije vizuelno  spektakularna kao fan filmovi novijeg datuma, ali je vredi istaći kao plod entuzijazma nekolicine obožavalaca. Interesantna je činjenica da na youtube-u to stoji na kanalu mystichammer filmova, gde piše da je režiser neki Lukas Najt (Lucas Knight), dok drugi izvori vode ka izvesnom Majku Kejnu. Zvanični kompozitor muzike za ovaj film Wolfgang Mittendorfer na svom sajtu potvrđuje da je reč o Majku Kejnu

 http://www.wolfgangmittendorfer.com/Wolfgang_Mittendorfer_files/solomon_kane/Solomon_Kane_index.html

što znači da je to ovaj čovek  :

http://www.imdb.com/name/nm1685994/

što potvrđuje stari arhivirani sajt:

http://www.kanefilms.com/

Lukas Najt je verovatno pseudonim Majka Kejna.Bilo kako bilo, eto fan filma iz tzv. zlatnog perioda fan filmova.

Bejts Motel - peta sezona

Početkom godine je emitovana peta i poslednja sezona serije Bejts Motel.Ovo je ,kao što sam i najavio prošle godine, poslednji čin tragedije porodice Bejts.Ukoliko do sada niste gledali seriju ili ste gledali sve do pete sezone, ne čitajte dalje od ovoga! Slede prilično veliki spojleri.

Tragedija Normana Bejtsa leži u nemogućnosti da doživi katarzu, zapravo on to ne želi ni u kakvom obliku.Norman je dete koje proklinje odrastanje, kune odlazak iz prelepog sveta detinjstva i pljuje na prolaznost uopšte.On hoće povratak  u to doba, u najdraže uspomene  po svaku cenu.Na fizičkom planu svoju zamisao realizuje manipulacijom sopstvenog ludila, uvrće šizofreniju dok mu ona ne obezbedi život po želji koji je naravno lažan.Norman je svestan toga do kraja, ali naprosto nema kuda, on nema šta drugo da traži na svetu.Čak i kad mu se fantazmi rasprše pred očima, u silovitom očajanju on namerno regresira  i time ih vraća.Poslednjih nekoliko minuta serije su vrhunac Normanovog pokušaja bekstva u uspomene.

Čisto da to neko ne pomeša sa bilo kakvim vidom duhovnog sveta/ života nakon smrti , nakon što isprovocira brata da ga ubije, ono što proživljava je projekcija njegovih uspomena.Vidi se po lokaciji, po različitoj odeći ,koja se menja iz scene u scenu jer je ovo pačvork od uspomena itd.Da je taj momenat zaista poslednja scena serije, poruka bi bila deprimirajuća i vrlo jaka.Ispalo bi da je jedina istinska sreća u tom svetu serije ( a možda i ovom) samo  san u glavi ludaka. Ali nažalost tu je ekipa scenarista pokvarila epizodu sa ubacivanjem neosnovanog optimizma koji nikako ne priliči dosadašnjoj radnji čitave serije.Kako Dilan i Ema mogu biti srećni nakon ovoga? Pazite, Dilan je bio primoran da ubije rođenog brata koji mu je pride pobio čitavu porodicu i otkrio je ženi da je sve vreme prećutkivao ubistvo njene majke.I šta je bilo posle? Shit happens, all is going to be well? Ovde , u ovoj seriji gde su takvi događaji ostavljali prilično velike psihološke posledice po likovima? Očigledno amerikanci nisu imali petlju da idu do kraja. Čitava priča oko Eme i Dilana je inače običan nepotreban fanservice od strane Karltona Kjuza i Keri Erin koji nema veze sa zamislima glavnog scenariste Entonija Ciprijana.

Ali dobro, pošto je ovo definitivan kraj treba se setiti i onoga što je valjalo. To su van sumnje Hajmor i Farmiga u ulogama Normana i Norme Bejts, jel se eve ipak vrti oko njih.Pogotovo Norma Bejts koja je ovde prilično originalna ličnost jer o njoj osim malih nagoveštaja i iskrivljene verzije koju je Norman sebi uvrteo u glavu nema gotovo ništa u izvornom romanu.Tu se scenaristička trojka prilično dobro snašla i moram priznati da su osmislili prilično zanimljivu i  tragičnu  ličnost.Podjednako je zanimljiva i ove sezone kada se pojavljuje samo u Normanovoj glavi.Teško mi je da zamislim kako bi ova uloga stojala drugoj glumici.Bez Vere Farmige ova serija ne bi bila to što jeste, ipak treba scream queen tip glumice za ovu ulogu. Iako je najavljena kao prikvel , za razliku od dosadašnjih nastavaka i rimejkova  serija je otišla u potpuno drugom pravcu.

Tokom ove pete sezone bilo je pokušaja da se makar delimično adaptira ,,Psiho", što je ispalo nepotrebno uzevši u obzir događaje iz treće sezone.Pa tako se tu našla Rijana u epizodnoj ulozi Merion Krejn.Moj utisak je sledeći: ušla je , izašla i gotovo.Srećom pa je to ispalo suprotno od očekivanog rimejka, napetost i neizvesnost su itekako prisutni u ovoj sezoni,  a dijalog je izmenjen u odnosu na film  tako da odgovara kontekstu ove serije.Moglo se i bez toga,ali barem nije  pokvarilo sezonu.

Šerif Romero je uglavnom ostao isti uprkos kraju prethodne sezone, Karboneliju odgovara uloga napetog moralno sumnjivog čuvara reda , ali je ovog puta pred definitivni kraj  serije neuverljiv.Baš je odabrao  da okrene leđa očiglednom ludaku u najgorem mogućem trenutku.Tokom čitave serije se obračunavao sa mnogo opasnijim tipovima, a sada je dozvolio da mu kukavni šizofrenični  klinac dođe glave.Mada ni njegove kolege iz policije se nisu pokazali kao naročito bistri.Rade u malom gradiću i neuspeva im da nadziru motel za koji su utvrdili da je mesto više zločina.Ispada kao da su se strateški izmakli da bi dozvolili Normanu da luduje u poslednjoj epizodi.
Kada se podvuče crta, uprkos nedostatcima poslednja sezona ostaje kao više  nego solidno ostvarenje i manje više zadovoljavajući kraj najoriginalnije interpretacije lika Normana Bejtsa još od Frenklinovog nastavka prvobitnog Psiha.

Ponovo zajedno , ali samo u mašti. U stvarnosti nikad više.

Ocena:

Torpedo knjiga 1

 Torpedo 1936  je definitivno najkontraverzniji strip koji se pojavio na domaćem tržištu davnih dana u Stripoteci. O čemu se radi? Radi se o dvojici  plaćenih ubica iz Čikaga  , o Luki Toreliju i njegovom pratiocu Raskalu iz perioda velike depresije.Torpedo je starinski američki sleng kojim su se označale plaćene ubice iz tokom tog perioda.Ovaj strip je nastao tokom osamdesetih godina kao čedo dvojice španaca, Enrikea Abulija i Jordija Berneta.

Isuviše je lako okarakterisati Luku Torelija kao amoralnog.Takav opis ne govori dovoljno o njegovoj ličnosti.Toreli je potpuno svestan egoista, zapravo tip koji je vođen isključivo svojim najnižim prohtevima ( iz ugla moralnih) koji nazire isto ,,animalno " , zapravo isuviše ljudsko, ponašanje u svima koji ga okružuju.Naprosto svestan je činjenice da se iza svih ljudskih motiva, uključujući one uzvišene/moralne, krije isto samoljublje , isti nagon koji njega pokreće, bez obzira što se taj nagon odražava naspram specifičnosti osobe.Prosto rečeno on je neskriveno sebičan preko svake mere i svestan da su to svi ljudi bez obzira što to skrivaju. To skrivaju iza svakakvih vrednosti i autoriteta, dok je Toreli pobuna protiv svih autoriteta. To se najlakše nazire iz priče o njegovom postanju ,,To su bili dani" kada je odabrao put kriminalca uvidevši hrabrost u pobuni protiv pandura/autoriteta.U ovom stripu su sve ličnosti od autoriteta prikazane ironično, kao suprotnost onome što bi trebale biti. Policajac umesto oličenjenja reda i zakona kao običan batinaš u uniformi, sveštenik koji propoveda o pokornosti i skromnosti kao drzak i samoljubiv, sudija i advokati pa i ceo sudski postupak kao obična predstava za mase. Zato je tu Torpedo da obara te autoritete sa pjedestala i svede ih na pravu-ljudsku meru.Nesreća po njih je u tome  što Torpedo argumente daje metcima.

Enrike Abuli  je započeo karijeru prevodeći krimiće na španski.U njima je  je van svake sumnje pronašao inspiraciju za ovog sirovog plaćenog ubicu Torpeda.Enrike Abuli  naprosto briljira u kratkoj formi.Pravo je umeće osmisliti ovoliko surove priče prepune crnog humora i satire i nizati ih jednu za drugom bez mnogo ponavljanja ,,gegova".To mu je uglavnom uspelo, međutim ima izvesnih manje uspešnih priča na ovih 220 strana.To su priče u kojima je scenarističko rešenje  ponovljeno iz prethodnih priča (recimo srećnik koji stalno preživljava sačekuše) ili je rasplet suviše prost.Srećom reč je o malom broju takvih u ovoj prvoj knjizi.
Čisto da ne bude zabune , treba naglasiti da je ovo ultra seksistički, ultra mizantropski , rasistički i nihilistički over the top strip kakav se retko pronalazi.Tematski, ima itekako sličnosti sa Rankseroksom, doduše bez naučne fantastike i distopije, ali za razliku od njega Torpedo ne ide u pravcu apsurda.Torpedo je mnogo konkretniji i siroviji u svojoj isporuci žestine.

Strip počinje sa dve kratke priče koje je crtao Aleks Tot, ali na sreću svih nakon njega (jer je Tot bio isuviše slabog stomaka za ovaj strip) dalji rad preuzima Jordi Bernet.Njegov stil crtanja je kao stvoren za ovaj strip.Bernet savršeno dočarava stilizovanu varijantu epohe velike depresije, noar atmosferu crnila i beznađa, svet surovih gangstera i fatalnih radodajki.Bernet ispoljava onu bitnu karakteristiku istinskih strip majstora, a to je crtež koji govori sve.Dakle kada bi se sklonili balončići sa tekstom i samo gledao crtež, samim gledanjem se može proceniti emotivno stanje likova i samim gledanjem se može shvatiti priča. Svoje likove crta kao karikature, ali kao što rekoh one su same po sebi jasne.Od dripaca i klošara, preko zavodnica i mafijaša do nemilosrdnih ubica ledenog keza i strašnoga lica.Nasilje i seks nikad nisu bolje izgledali zahvaljujući Bernetovom umeću kojem se divio i velikan američkog stripa Vil Ajzner. Zar vam treba bolja preporuka za ovo veoma povoljno uzdanje System Comics-a?

Ocena: