Kiša

Ororo Munro poznatija kao  Oluja je redovan član x-men počevši specijalnog  broja Giant Size X-men iz 1975. kojim je uveden novi tim u sastavu u kojem ga danas gotovo svi na svetu prepoznaju.Len Vin i Dejv Kokrum su osmislili zaista upečatljivu mutantkinju koja je sposobna upravljati metereološkim uslovima.Pojavljivala se u gotovo svim adaptacijama X-men stripova na malom i velikom ekranu, ali retko je dolazila do izražaja u ovom drugom.U filmovima je večito u pozadini, uvek sporedna uloga od svega nekoliko rečenica ako i toliko.E pa u ovom fan filmu iz 2016 je upravo ona u prvom planu.Scenaristkinja ovog kratkog ostvarenja Maja Glik, koja ujedno igra glavnu ulogu, je bila poprilično nezadovoljna tretmanom Ororo u bioskopskim blokbasterima i odlučila da pokrene kampanju na kickstarteru kako bi ostvarila svoj san. Evo šta je rekla o tome : ,,Dissatisfied with Hollywood's uninspired portrayal of the only "Superhero" who ever meant anything to me, and motivated by the need to create something big - I've written a short film about the amazing, uncanny, marvelous Ororo Murnoe ".

Događaji iz prošlosti su je vezali za lik Oluje , naročito kultna priča ,,Life-Death" koja je poslužila kao inspiracija za scenario koji su realizovali R.Zane Rutledge  i Jeff Stolhand . O čemu se radi u filmu?  Organizacija MNI sprovodi eksperimente nad mutantima kako bi ih ,,upodobili" (čitaj oduzeli moći odnosno lobotomizovali) za život sa običnim ljudima.Ororo je žrtva užasne procedure, pati od amnezije i sv lađe su joj potonule.Sama je , gonjena od svih ali nije bespomoćna.

Film koristi neke česte klišeove , grubijani iz mračne ulice i tako to,  ali uprkos tome uspeva da  za svojih kratkih 23 minuta solidno dočara traganje za identitetom.Ni ovde Ororo nema puno teksta, ali ima više nego dovoljno vremena da pokaže svoje stanje uma, tj. unutrašnju borbu za izgubljeno pamćenje i naravno fizički obračun sa plaćenicima MNI firme.Kostim je rađen po uzoru na viđenje Paula Smita iz 80-tih sa sve čiroki frizurom.

Legija - druga sezona

 Dejvid Haler, potencijalno najmoćniji mutant na svetu , se odjednom pojavio nakon gotovo godinu dana provedenih u nepoznatoj  letećoj kugli, ali bez sećanja na taj period.U njegovom odsustvu, Kralj Senki je harao svetom ostavljajući za sobom ljude u vegetativnom stanju.Mutanti iz Summerland-a su se udružili sa trećom divizijom kako bi pronašli i zaustavili tog parazita pre nego što se domogne svog tela koje je skriveno davnih dana. Svet oko njega se promenio, ali uprkos amneziji Dejvid smatra da je spreman da stane na crtu Kralju Senki, ali  nije sve onako kako izgleda njegovim kolegama.Od njih krije nešto veoma bitno, prećutkuje otkrovenje iz budućnosti i radi svima iza leđa.Šta li ovaj ludak zapravo smera?

Na prvi pogled nenaviknutima na nelinaearno pripovedanje prosečna epizoda  može delovati zbunjujuće ali stvar je jednostavna : redosled dešavanja unutar epizoda ispretumban pošto to doprinosi izneneđenju, jer neke radnje imaju jači efekat kada za njih gledalac naknadno sazna . Holi imao potrebu da istu stvar uradi i sa redosledom epizoda, pa to može izazvati frustraciju onih koji ne mogu sve konce da pohvataju i zapamte iste do naredne epizode ili ne bindžuju seriju.Veliki problem  ove sezone nije to, jer disciplinovani gledalac lako prevazilazi ovu zavrzlamu, dakle nije problem u tome kako pripoveda nego šta govori.Upravo to ŠTA je problem jer je zaplet tanak.Kada se izuzme sva stilizovana režija, ovde ostaje zaplet koji se mogao realizovati u manje epizoda, možda i upola.Mišljenja sam da bi Farukova potraga za telom komotno stala u pet epizoda umesto da se razvlači kao testo u ovih jedanaest komada.

Sve vreme se govori da je ovo trka, da Dejvid i D3 moraju po svaku cenu da pronađu telo Kralja Senki kako Faruk ne bi postao nezaustavljiv, ali nikako da vidimo samu potragu.Epizode prolaze tako što se Dejvid izležava u bazenu/komori dok meditirai  usput divani sa mutantima iz Summerland-a koji sad rade za D3.Tako barem ispada nakon inicijalnih epizoda pošto  druga sezona počinje dobro ali posle oko tri epizode pojavljuju se ,,filler" epizode koje potpuno ubijaju dinamiku serije.Ako ništa drugo jedna od tih ,,filler" epizoda je omogućila  Denu Stivensu da pokaže pun spektar glumačkih sposobnosti.U toj epizodi on tumači nekoliko verzija Dejvida (valjda iz paralelnih univerzuma) te glumi sve od skitnice, preko ,,zombifikovanog" pacijenta pa do korporativnog mogula i još mnogo više.

Leni odnosno Aubri Plaza je ove sezone manje relevantna , ispostavlja se da je bila samo marioneta Kralja Senki, pa shodno tome uloga joj je ograničena na džanki personu iz pilot epizode.Ponavljanje sličnih gestikulacija ume da dosadi pošto je zaplet oko nje baš tanak.Srećom pa se ne može reći isto za Navida koji se sasvim dobro snašao u ulozi Faruka/Kralja Senki.Ovg puta Faruk nije samo parazitsko strašilo iz halucinacija nego prerasta u zlikovca ,,sa one strane dobra i zla".Ovakav manipulator podseća na kreature iz Hannibal tv serije, nije teško zamisliti Faruka kao gosta na večeri kod Lektora kako ćaska sa docom i ćaska o psihičkom urnisanju protagoniste.Ali naravno treba imati na umu ko je čiji uzor, tako da je  Kralj Senki bez obzira na titulu ipak u senci Hanibala (pun intended).

Sporedni likovi iz prve sezone ,izuzev Sidni , su postali još sporedniji.Džin Smart kao Melani jedva da je prisutna, skrajnuta je kao i Ptonomy , a dvojac Keri i Keri su takođe manje prisutni.Ako su vas upravo ovih dvoje  zainteresovali, ne paničite , pošto je njihovo smanjeno pojavljivanje ipak maksimalno iskorišćeno kako bi se nastavila priča o međusobnoj zavisnosti.Klementova tj.Oliverova uloga se uglavnom svodi na marionetu tj. henchmena, fali mu onaj disko šmek i bit poezija iz prošle sezone. Od svih Sidni je ove sezone prošla i najbolje i najgore.Najbolje zato što je čitava jedna epizoda posvećena njenoj prošlosti i motivaciji a najgore jer upravo ta motivacija koju gledaocima gotovo da nabijaju na nos (ponavljanjem) sasvim olako pada u vodu ( ili slivnik-pećinu?) krajem sezone.

E moj Dejvide , obećanja sam tvojih sita.Marš bre više , otpala ti ... kosa.

Koren problema tankog zapleta i lošije razrade  je sigurno u tome što nema više od jednog  koscenariste ove sezone, jer prema wikipediji izgleda da su otpali svi osim  Nathaniel Helpern-a. Upravo taj tip je kriv za onu jednu (možda dve) kilave epizode iz prošle sezone.Crni Noa , kud baš njega da zadržiš?Velika je šteta pošto Holi definitivno ima šta da kaže, što se vidi po nekoliko odličnih dijaloga, ali ne ume ili ne stiže to da razradi.Zbog toga  zanimljive scene brzo nestaju , zatrpava ih  spor tempo i dosada.Gledajući pojedine epizode  nisam ostao imun na napad zevanja.

Druga velika falinka je to što se u seriji vrlo malo dešavanja objašnjava a do odgovora na rastući broj pitanja , veći je po epizodi, se nikako ne dolazi logičkim zaključivanjem.Šta je Dejvid radio godinu dana u onoj kugli? Da li je druga Sidni zaista iz budućnosti?Odakle Minotaur? Koja je svrha brkatih ženolikih ( not kidding) robota? Da li je poruka iz budućnosti zapravo halucinacija? Koja je tajna one pustinje? Ovako mogu postaviti stotinu pitanja ali nisam siguran da li će biti odgovora.Valjda će na kraju serije postojati neki ključ pomoću kojeg bi se mogla razrešiti ova zagonetka,ali za sada izgleda kao da je Holi digao ruke od objašnjavanja ičega.

The good , the bad and the batshit crazy.

Zapravo , digao je ruke od objašnjavanja svega osim onoga što je valjda najočiglednije gledaocima a tome ne mislim na one kratke pseudofilozofske inserte.Zaista mi nije jasno zbog čegau ovoj sezoni  postoji baš tolika potreba da se u scenariju naglašava da protagnosta  odudara od standarda  heroja.Pa valjda je svima još od prve sezone bilo jasno da je Dejvid ćaknut i prilično nasilan.Nije li za gledaoce  bilo dovoljan hint to što je Dejvid premlatio psihijatra zarad para za drogu, ili što je maltretirao sestru i tako to? Ni ostali nisu svetci, ipak je ta banda mutanata  prošle sezone tamanila operativce,  ali nisu ni blizu toliko opasni kao šizofreničar sa moćima ravnim Timiju iz Zone Sumraka (Its a good life). Pogotovo je opasan sada jer je ubeđen da nije lud, što nije nikakvo čudo pošto su ga  prijatelji i devojka  dugo kljukali lažima.

Ukupan utisak je pozitivan, ali kao što rekoh ovo je veliki pad u kvalitetu u odnosu na prvu sezonu pošto je serija otišla u  u style over substance smeru.Umesto da su se nastavili baviti radikalnim otklonom od normalnosti iz ugla mutanata, ova sezona  se petvorila u (anti)hero vs villain priču.

Ocena:

Konan Simerijanac : Crni Kolos

Ševatas, prgavi zamorijanac poznat kao  kralj lopova , je posle duge pripreme uspeo da provali u grobnicu u drevnom  gradu Kučtemesu.Zaslepljen gramzivošću nije ni slutio da će njegova pljačka  probuditi prastaro zlo.Ševasovom nesmotrenošću crni mag Kotan  se pod imenom Natok vratio među žive i raspalio strast  fanatičnih kotijanaca koji prete da osvoje Koradžu.Crne misli i noćne more pohode princezu Jasmilu koja sudbonosno  proročanstvo traži u drevnom kultu Mitre.Voljom Mitre ili pukim slučajem, Jasmila budućnost carstva polaže u ruke ratnika plaćenika, mrkog simerijanskog razbojnika znanog mnogima kao Konan.

Ovog juna meseca je tačno osamdeset i pet godina kako je ova priča iz pisaće mašine Roberta Hauarda ugledala svetlost dana u magazinu Weird Tales.Do sada je četiri puta adaptirana u strip , a ovaj najnoviji uradak je francuskog porekla.Mrki varvarin ponovo hara Stripotekom posle pune 33 godine odsustva.Upravo ovom pričom izdavačka kuća Glena(t) započinje seriju adaptacija Konanovih avantura.Razlog tome leži u činjenici da su autorska prava na Konana u evrokontinentalnom pravnom sistemu prešla u javno dobro, što znači da R.E.H. estate nije više isključivi držalac prava na te priče te francuzi , i ostali naravno, mogu da ih adaptiraju bez da plaćaju pomenutima uz navođenje imena autora, respectively. A sad,  kakav je francuski Konan ? kratak odgovor je korektan, duža analiza sledi.

Moram odmah da naglasim da mi izvorni ,,Crni Kolos" nije među boljim pričama o Konanu.Scenario je prilično formulaičan (ko je čitao Kralja Konana zna na šta mislim), ne razvija lik varvarina, ne odlazi se mnogo u susret onostranom, fali emotivni udarac, fali i bilo kakva dubla poenta itd...Iz čitave priče saznajemo ono što već znamo a to je da je Konan opak baja sa kojim se ne valja mešati pošto  izlazi i natprirodnim silama na crtu i da je pametniji nego što izgleda.

U poređenju sa američkom verzijom iz ,,Divleg Mača" (kod nas prvi tom, Darkwood izdanje velikih razmera) francuskom Konanu nedostaje horor atmosfera.Poređenja radi, Bjušemin i Alkalin pristup je znatno bolje dočaravao senovite drevne ruševine Kutčemesa. Ronan Tuloa ovo prikazuje kao  banalnu kopiju Egipta kojoj nedostaje misterioznost i kiklopske ruševine Hauardove mašte. Scenarista Vensan Briža izbegava korišćenje odlomaka Hauardove proze, pa ponegde izgleda kao da fale pojašnjenja.Na primer kod njih dvojice ispada kao da je Ševatas pukim slučajem upao u grobnicu a ne spominje se istraživanje po drevnim knjigama.Mada sa druge strane, Tuloa je prikazao Natoka odnosno Kotana kao zlosutnog drevnog faraona obavijenog crnilom, što mu dođe poboljšanje.

Crtačko umeće  Ronana dolazi do punog izražaja kada u scenama bitke, koja je ovde detaljnije obrađena nego kod amera.Ne samo da uspeva iz ptičije perspekitve prikazati sudar dve vojske nego ulazi u prilično krvave detalje divlje  borbe prsa u prsa.Tuloa ne štedi olovku dočaravajući masovnu koljačinu sa obe strane.Bjušema ispada puritanac naspram ovog nivoa krvoprolića i dvljaštva.Pored toga , Ronan ne beži ni od lascivnijih scena.Iako mu fali mraka, Tuloa makar ima krvi i erotike!

Ono glavno po čemu je francuski Konan drugačiji u onosu na američkog je vizuelni identitet. Konanov svet je ovde prikazan u pseudo-srednjevekovnom stilu naspram uobičajenog pseudo-starovekovnog koji mu više priliči.To ne smeta mnogo , barem sve dok Konan nije isukao mač i oštricu naspram glavnog zlikovca držao u ,,en gard" položaju što je besmisleno.Zbog čega bi se okoreli razbojnik u borbenom zanosu pridržavao kojekakvog viteškog kodeksa?

Drago mi je što je ovaj strip kod nas objavljen a još draže što je svetsku premijeru doživeo i  u Stripoteci.Moram priznati da mi  ova crno-bela varijanta deluje moćnije u odnosu na obojenu iz preview-a.Iako ova priča spada među Hauardove slabije uratke , ovako prikazanu vredi  pročitati uprkos falinkama.Interesantno je to što Glena(t) kao izdavač ne namerava da se pridržava istog vizuelnog identiteta Konana, budućim crtačima su ruke odrešene, tako da ima prostora za  iznenađenja u okviru ovog serijala.

Ocena: