Batman: Bad Blood

Betmen : Zla krv (Batman: Bad Blood) je novi animirani film iz izdavačke kuće DC Comics nastavak prošlogodišnjeg animiranog filma Betmen protiv Robina (Batman vs Robin). Film prati dalje avanure Demijana Vejna, sina Brusa Vejna/Betmena i ostalih članova sve većeg tima slično odevenih boraca protiv zločina. U Gotamu se pojavljuje novi osvetnik, tačnije osvetnica, koja nosi prepoznatljivi simbol šišmiša. Tokom rutinske misije , Betmen je nestao, naizgled poginuo a tim će brzo morati da otkrije da li može nastaviti svoju borbu bez starešine. Da li iko od njih može da zameni mračnog viteza? To je galvna tema ovog filma.

Robin nije samo Betmenov pomoćnik u borbi protiv zločina, to je titula koju su mnogi nosili .Kao što su srednjevekovne vitezove pratile njihove verne štitonoše, tako je uz Betmena uvek  Robin.To je njihova uloga, a da bi je ispunili do kraja morali bi pre ili kasnjije zameniti mračnog viteza kada nastrada u boju. Američki superherojski stripovi su serijski, cede suvu drenovinu i vrte se u nedogled dok postoji potražnja za takvim štivom.Zato je uz Betmena stasalo nekoliko generacija Robina koji su kasnije postali nezavisne ličnosti u smislu da su stvorili sopstveni identitet, dok je Betmen ostajao večito isti.Betmen je  postao veoma profitabilna robna marka , što se i vidi iz prodaje ovih DC-jevih direct-to-video  filmova.Najprodavanjije je sve što u naslovu ima Betmen,Supermen ili Liga Pravde.Zbog toga su Čudesna Žena (Wonder Woman) ili Zeleni Fenjer (Green Lantern) imali ugalvnom po jedan ili dva zasebna animirana filma i ništa više od sporednih uloga u animiranim serijama.

Betmen pre svega treba da bude posmatran kao titula,isto što i Robin, dakle on ne traba da bude konstanta ako autori strip serijala žele smisleni opstanak a ne samo puko zadovoljavanje potrošača.Time se bavio autor Grent Morison tokom 2009.godine kada je počeo niz priča o Betmenu koji je doveo do te poslednje faze u kojoj je Brus Vejn ipak nastradao.To nije dugo trajalo jer je  smrt velikih superheroja  samo privremena stvar u stripovima .Barem je bilo zanimljivo dok je trajalo. Radi se o stripovima Batman : R.I.P. , Final Crisis, Battle for The Cowl i konačno Batman and Robin vol 1.

Elementi iz ti priča su spojeni u ovom  filmu i time je scenarista J.M.DeMatteis nastavio negativan trend koji je započeo u svom prethodnom filmu Batman vs Robin.DeMatteis uzima glavne ideje iz pomenutih stripova,nijednu od njih ne razrađuje do kraja nego od njih pravi frankenštajnovski scenario umesto dobre adaptacije.Pokušava da napravi dva u jednom a zapravo dobije duplo golo.Ovime ne želim da diram u stripove koje je napisao tokom karijere,nego DeMattisov rad u pomenuta dva filma.Format ovih animiranih filmova je obično ograničen na sedamdesetak minuta, za to vreme je izazovno napraviti dobru adaptaciju jednog od tih podužih stripova, spajanjem više u jedan se gubi mnogo toga.Pre svega se gubi smisao izvornih dela, a ono što je preneto u tu novu celinu je zbrzano, jedva senka od toga što bi trebalo predstavljati publici.

Pošto je  Betmen vremenom stekao mnogo različitih poznanstava, oko njega je formiran prilično veliki tim (čitaj  porodica) saboraca.Neki od njih kao što su Ričard Grejson/Nightwing,Džejson Tod / Red Hood, Tim Drejk/Robin i Barbara Gordno/Bet-devojka su se već odomaćili na malim ekranima putem sporednih uloga u raznim animiranim serijama i filmovima.Ostali poput Bet-žene i Betwinga (stalno sa tim Bet-prefiksom) nisu do sada imali šansu da se probiju na pozornicu.Sada kad su tu priliku konačno dobili, prikazani su na površno zbog ubrzanog tempa vog filma.Njihove ličnosti i priče iza istih nemaj takav odjek kakav bi mogle imati da su verno prikazani unutar serija ili pojedinačnih filmova.Isto se može reći i za većinu negativaca iz ovog filma. Vidi se da DeMattis ne zna šta bi da radi sa njima, jer gotovo svi umiru u oba njegova filma.Kao da im je kratko gostovanje i brza smrt jedina svrha.

Animacija je standardna 2d, rađena je po istom modelu kao i svi prathodni filmovi od xxJustice League: War" pa nadalje, sa izuzetkom  filma ,,Justice League: Gods and Monsters". Ti isti filmovi su rađeni kao nastavci, jedan drugi nadopunjuju, pa se ovim standardizacijom animiranih modela  postiže doprinosi osećaju kontinuiteta. Kako su se ti filmovi snimali  ,tako je naglo padao kvalitet.Niti jedan od njih je blizu standarda koji su postavili prethodni DC Original Animated kao što su : Batman : ,,Under the Red Hood", ,,The Dark Knight Returns", ,,Wonder Woman", ,,Superman vs The Elite" itd. Ovi novi filmovi su samo niz dugačkih akcionih scena koje povezuje slabašna priča.Nisu očajni, ali su spali na nivo Marvelovih animiranih filmova (nuff said), što znači da su postali  prosta razbibriga.

Ocena:

Batman : Ripper

Devetnaesti je vek, u Londonu je noć a neka nepoznata osoba se vrzma po mračnim sokacima i za sobom ostavlja veliki broj žrtava.Građani paniče dok policija lupa glavom pokušavajući da uđe u trag misterioznom Džeku trboseku.Srećom po njih, trbosek nije jedini koji noću vileni.Pojavljuje se neka šišmišolika spodoba kojoj polazi za rukom hvatanje krvoloka.
Da li je ovo moža adaptacija stripa Batman : Gotham by Gaslight gde alternativna verzija Betmena postoji u tom periodu istorije? Nije, reč je o nezavisnom kratkom filmu koji je samo inspirisan tom pričom.Šteta što nije adaptacija, ali ni ovaj kratki film nije sam po sebi loš.Kostimi su urađeni sa velikom pažnjom prema istorijskim detaljima, ali se posebno ističe  Betmenov pošto je rađen po uzoru na pomenuti strip.Kadriranje je odlično zaplet je pristojan ali je neobičan izbor muzike koja podseća na neke stare filmove slešer žanra.

Jessica Jones- prva sezona

 Marvelov filmski univerzum sve više raste, a prošle godine je Daredevil  u Paklenoj Kujni dobio komšinicu Džesiku Džons.Serija Džesika Džons je adaptacija uspešnog marvelovog stripa Alias (nema veze sa istoimenom tv serijom) iz 2001.Alias se tada poprilično razlikovao od standardnih šarenih marvel superherojskih stripova po znatno ozbiljnijim temama, te je bio preporučen za stariju publiku (17+ pošto je R rejting).U to vreme je  nastao marvelov ,,Max" ogranak, čiji je prethodnik po sadržini bio ,,Epic", te je Alias postao jedan od prvih serijala novog ogranka za starije čitaoce.

Glavna (anti)junakinja serije je privatni detektiv Džesika Džons( Krysten Ritter) . Džesika je cinična, neuredna  pije kao smuk, ima kratak fitilj i  ume da se bije, dakle ima  sve osobine muških privatnih detektiva iz američkih hardboiled romana i noir filmova. Posao privatnog detektiva je prikazan realistično, što znači da se uglavnom svodi na istraživanje i praćenje preljubnika i blaćenje klijentovih protivnika.Nema šerlokovskih fantastičnih slučajeva, niti je Džesika toliko umešna ali zna  da prepozna kada neko ima putera na glavi i kosture u ormaru.

Ona je običan zanatljia, razlikuje od konkurencije po tome što ima nadludske sposobnosti. Iako je krhog izgleda, Džesika ima neverovatnu snagu, može da podigne automobil i donekle može da leti na kratkim rastojanjima.Zato je stranke  unajmljuju da obavlja veoma rizične poslove.
Iako je obdarena nadljudskom snagom, ona ni na koji način nije superheroj niti osvetnik.Ne nosi plašt , nikakav kostim,nema potrebu da se sveti podzemlju,niti da isteruje pravdu. Kad se izuzmu njene sposobnosti, Džesika je sasvim obična osoba kakvu biste sreli na ulici .Ume da pripomogne prolaznicima i žrtvama  kad zatreba ali je daleko od  spasitelja u šarenim kostimima, jedva uspeva da odbrani šačicu prijatelja i poznanika.

Džesikina prošlost je veoma traumatična, koliko god pokušavala da je zalije alkoholom ipak ne supeva da se reši duhova iz prošlosti.Jedan od njih se vratio, Kilgrejv-manijak sa sposobnošću kontrole uma koji je jedno vreme imao apsolutnu kontrolu nad njom.Kilgrejv nije tipični superherojski  arheneprijatelj, nema želju da zavlada gradom/svetom , nego pretstavlja jednu mnogo goru  pojavu.On je erotomanijak, potpuno je opsednut Džesikom, danonoćno je uhodi i slika i ubeđen da ona njega može vremenom zavoleti.To je  ljubomorni bivši dečko iz pakla koji osobi ne da nikakvog mira i pride može bukvalno da  naredi svima da rade šta želi.Ovakvi tipovi su vrlo stvarni, naravno bez nadljudskih sposobnosti, od njih vam preti mnogo veća opasnost nego od magalomanskih zlikovaca iz marvelovih filmova  jer takvih nema . Ovakvi tipovi najčešće progone poznate ličnosti.

Radnja serije je smeštena u Njujorku u četvrt Paklena Kujna, ili preciznije u Derdevilov komšiluk. Obzirom da dele iste korene, komšiluk,negativca (Kilgrejv je prvobitno bio Dardevilov protivnik davnih dana u stripovima)  i format serije, poređenje sa sa prvom sezonom Dardevila je neizbežno.Pomenuta serija je prožeta noir elementima i specifičnom atmosferom dok je u ovoj to usiljeno.Ponekad izgleda kao da su scenaristi iz petinih žila želeli sličnu mračnu atmosferu pa su time preterali. To se odrazilo na sporedne likove, jer su skoro svi osim voditeljke Patriše Voker i Luka Kejdža vrlo nesimpatični.Seriji fale svetli trenutci, nema one hemije kakva je između Nelsona , Murdoka i Pejdžove.
Druga velika boljka serije je repetativnost koja je veoma izražena u drugoj polovini sezone.Svodi se na formulu : Kilgrejv je uhvaćen, neko ga graškom oslobodi, ponovna jurnjava za istim. To bi se blaže odrazilo na serju od 20+ epizoda po sezoni, ali kada ih ima svega 13 onda je propust veći.

Ocena:

Abraham Ston: Seoski miš. gradski pacov

Tokom početka devedesetih godina čuveni američki crtač Džo Kjubert je ostvario saradnju sa poznatom jugoslovenskom  izdavačkom kućom Strip Art Features.Tada je za SAF napravio strip Abraham Stoun čija je radnja smeštena u SAD u vreme druge industrijske revolucije.  To je vreme naglih promena, doba kada su motori počeli da zamenjuju konje, pojavile su se prve leteće mašine i električne sijalice.

Nezaustavljivi tehnološki razvoj je doneo mnoge inovacije ali druga strana priče medalje je rastuća korupcija i megalomanija. Oličenje te mračne strane razvoja je beskrupukozni industrijalac Pulman koji ne preza od toga da unajmi ljude da pobiju čitavu porodicu i spale  farmu samo da bi njemu obezbedili put  prugu. Takva je sudbina zadesila mladog pensilvanijskog farmera Abrahama Stona.Pulmanovi ljudi su mu ubili porodicu i zakopali ga misleći da je mrtav. Tu su se grdno prevarili, i tako  mladi Abraham kreće u osvetniči pohod. Put ga vodi u Njujork.

Prvi broj Abrahama Stona je izašao 1991.godine kao grafička novela kod izdavača Platinum Comics, a na domaćem tržištu se pojavio u Politikinom Zabavniku i Stripoteci. Ovo je tipična osvetnička priča, nema  originalnih scenarističkih rešenja niti naročito upečatljivih likova. Bilo ko bi mogao da zameni mesto sa Abrahamom i da se pri tome ne oseti nikakva promena u samom stripu.Abraham je seoski mladić, nenaviknut na život u gradu, nema više mekog tla i svežeg vazduha nego memljivih ulica i buke od škripe kočnica. Veoma je neprilagođen ali zato obdaren natprosečnim fizičkim sposobnostima.Naravno, nigde nije objašnjeno kako je  naučio efikasno da se bije, do te mere da je bolji od dugogodišnjih uterivača dugova, to je odlika opakih momaka kakav naivni Abraham prosto nije .On ne ume da brata vatrenim oružijem, niti da zajaše u zalazak sunca i uglavnom ima više sreće nego pameti.

Razlog zbog kojeg se ovaj strip iole ističe u moru sličnih vestern avantura je crtež.Kjubertov stil čini i ovu predvidivu žanrovsku priču veoma zabavnom. Dakle, ovo nije loš strip, ali prava je šteta što odličan crtež prati veoma prosečan scenario.Iako je strip prvobitno objavljivan u boji, kao takav se pojavio u Politikinom Zabavniku, Kjubertov crtež nimalo ne gubi na atraktivnosti u crno-beloj formi  u Stripoteci. Moglo bi se reći da mu ova forma daje poseban šmek. Akcione scene su veoma dinamične, ali pravi vrhunac su flešbekovi. Abrahamu se u snu javljaju  veoma intenzivna sećanja poput kaleidoskopa strašnih prizora , progone ga noćne more sve dok ne ispuni svoju misiju.

Ocena: