Nakon što se pročula poruka od izgubljenog 33.bataljona na radiju,tročlana ekipa delta operativaca stiže u Dubai, grad koji je uništila katastrofalna peščana oluja tokom nedefinisane bliske budućnosti.Tragajući za preživelim vojnicima, koji su pokušali da organizuju evakuaciju grada uoči peščane apokalipse, trojac koju predvodi Kapetan Voker dolazi u sukob sa neprijateljski nastrojenim frakcijama vojske,paravojnih formacija pa čak i CIA.Izvršavajući misije, igrač u ulozi Vokera ratuje protiv brojčano nadmoćnijih grupa u nadi da će pre ili kasnije spasiti grad od istih i otkriti sudbinu pukovnika Konrada. Dakle, pucnjava,hvatanje zaklona,još malo paljbe,,,čišćenje" redova neprijatelja i napredovanje ka ,,pobedi".Zar očekivati nešto drugačije od igre koja ima Spec Ops u naslovu? E pa tu se grdno varate.Nakon prolaska kroz nekoliko uvodnih misija puškaranja, igrača polako sustiže osećanje nelagode koje se od polovine nadalje pretvara u gađenje a na kraju , moguće, i u zaprepašćenje.Slede krupni spojleri, ako već niste igrali ovo onda stanite.Čitajte kasnije.SPOILER ALERT!!! You have been warned.
Po povratku iz rata 33.bataljon je mimo naređenja pokušao da evekuiše stanovnike Dubaija jer je posredi bila nezapamćeno velika peščana oluja koja je rušila sve na svom putu.Obzirom da je to bilo bezuspešno, ostali su zarobljeni sa civilima i uspostavili koliki toliki mir.Međutim došlo je do raskola i pobune u samom 33.bataljonu pa je pukovnik Konrad pokušavao da održi mir svim mogućim, pa i nehumanim, sredstvima.To je dovelo do velikog krvoprolića koje je CIA pokušavala da zataška da bi se izbegao potencijalni budući rat između SAD i UAE. U sve to su se još umešala Vokerova delta jedinica, koja je ,neznajući šta čini, pomislila da su joj to neprijatelji i počela da ih ubija.Vođen nepotpunim informacijama i grandioznom željom, umesto izviđanja, Voker je hteo da ispadne junačina i spase Konrada ali usput mu se mentalno stanje pogoršavalo dok nije dotukao sve one koji su preživeli peščanu apokalipsu.
Igrač se od početka sukobi sa frakcijama čije su uloge nejasne, jer su one ,,prve otvorile vatru" a vođen mišlju da ,,čini pravu stvar".Tokom početka bi se igrač mogao i slagat sa Vokerovim racionalisanjem, ali put do pakla je popločan dobrim namerama. Kako priča napreduje tako se igraču predstavlja sve više moralno sumnjivih i bizarnih odluka,sve se dodatno zamagljuje halucinacijama usled postraumatskog stresa,.Sve ovo ostavlja vrlo vidne tragove na glavnim likovima,nema više jasnih naređenja nego grlenih uzvika,a egzekucije protivnika postaju sve surovije .Konačno , igrač se dovodi u situaciju da mora bombardovati ,,neprijateljske" trupe belim fosforom i potom kročiti putem satrane vojske.Onda se mora suočiti sa posledicama učinjenog,prolaskom pored polumrtvih uglenisanih vojnika koji se na vuku na patrljcima.Ako to nije dovoljno da razuveri prosečnog igrača od stilizovanog ,,herojskog" ratovanja iz sličnih igrica, onda su tu i brojne civilne žrtve kao i bolna katarza na samom kraju igrice.Put do pakla je popločan dobrim namerama.
Ovo nije puka kritika rata, nešto prosto kao rat=pakao.Ovo je dekonstrukcija žanra pucačina.Priča je inspirisana filmom ,,Apokalipsa Danas", jer preuzima neke elemente iz pomenutog filma koji je nastao prenošenjem suštine iz romana ,,Srce Tame".Zapravo, Spec Ops:The line čini za vojne pucačine/ igrice ono što je ,,Apokalipsa Danas" učinila za ratne filmove.The Line u potpunosti razbija šablon na kojem se pucačine temelje, tj. da bespogovornim izvršavanjem naređenja i napredovanjem iz bitke u bitku igrač postiže konačnu pobedu jer se zalagao za pravedan i moralno ispravan cilj.Ovde nema pobede, igrač neprestano gubi dok se čitavo iskustvo ne završi.
The Line se može posmatrati i kao kritika američkog stila ratovanja gde , pod plaštom demokratije i slobode, ,,moralno izvišeni" ameri (jer su to uvek dobri momci) ubijaju ,,zlikovce" a narod ,,oslobađaju" tiranije.Ovo se primećuje i u glavnom meniju igrice čija je muzička podloga američka himna odsvirana na akustičnoj gitari.Što dalje igrač napreduje kroz misije, i odstupa od ,, ideala", tako se melodija iskrivljuje dok ne postane suviše izopačena i neprepoznatljiva.
Po gameplay mehanici, ovo je Cover Shooter.To podrazumeva perspektivu iz trećeg lica, ritmičko razmenjivanje vatre sa protivnicima,trčanje od zaklona do zaklona (predmeta,zidova do oko metar visine) itd...Postoje jednostavne squad komande koje Voker može izdati saborcima, Lugo snajperiše udaljene mete a Adams napada direktno i baca flešbeng.Saborci nisu neranjivi, sa vremena na vreme im je potrebna pomoć u vidu injekcije adrenalina.Ima nekoliko klasa protivnika, agresivni su i često vas teraju iz zaklona.Stealth kao vid igre nije realizovan, doduše pojedini delovi se mogu proći na taj način (postoje prigušivači) zarad napadanja neprijatelja na prepad.
Voker ima 3 vrste bombi, može da nosi samo dva komada oružija a municije je malo pa je poželjno proračunato pristupati borbama.Okruženje je značajan faktor, okolo se mogu naći barijere (ili šta slično) čije raznošenje dovodi do zasipanja protivnika lavinom peska.Takođe, eksplozije dižu oblak prašine koji se može iskoristiti za onesposobljavanje protivnika ili kao puka diverzija.
Nazvati ovo kolonom Gears of War je suviše oštro, jer je i ta franšiza u sebi inkorporisala mnoge elemente starijih naslova poput Kill Switch-a.Po mehanici liči na skromniju varijantu Ghost Recon Future Soldier (zbog manjka varijacije) ili SOCOM.Mehanika je uglavnom solidna,naravno uvek će se naći neko kome ovaj stil igre ne odgovara.Uglavnom zbog miša i tastature.Poželjno je ovo igrati putem joystick-a jer je pravljeno prvenstveno za konzole.
Igrica je toliko puna vizuelnih metafora,skrivenih poruka i antiratnih grafita da bi trebalo mnogo više prostora,nego što ima u ovim blog postovima da se analizira.Ovde sam dotakao samo vrh ledenog brega. Francuski magazin ,,Ikar" (Icarus) je ovu igricu analizirao na čitavih 188 stranica!
Sve u svemu, Spec Ops The Line je odlična priča,sjajno narativno iskustvo , upakovana u solidnu doduše isuviše običnu/generičnu gameplay mehaniku.
Ocena: