Dampyr: Peščane utvare

Nakon prva dva broja Dampira ( Sin Đavola i Pleme Noći), koji se ujedno mogu posmatrati kao 2 dela iste pilot epizode, ovo je prva samostalna avantura Harlana Drake. Obzirom da je do sada već saznao šta ko je i šta je , dampir-sin vampira i smrtne žene, koristeći se starom slikom iz jedne od očevih matorih knjižurina uputio se čak u Englesku da istraži svoje poreklo. U uvodnom delu saznajemo da gradić u koji je krenuo, Mervindal, ima prilično zanimljivog bauka iz narodnog predanja  kao i zlokobni  stari luna park.

Kao i u većini narednih brojeva, Harlan se i ovde sukobi sa nekim od stare garde arhevampira, koji su u kontekstu serijala nazvani ,,gospodarima noći", ali ovde se po prvi put udružuje sa pripadnicom te vrste.Ispostavlja se da je ta vampirica Amber Tremejn stara poznanica Harlanovog misterioznog oca, i ta činjenica mu je spasla glavu.Tako udruženi oni se suočavaju sa  protivnikom njegovog oca,Kostackim , koji je sposoban da sopstvenu maštu materijalizuje u živi zabavni park pun naizgled nezaustavljivih  krvožednih bića. Kostacki svojom pojavom i delanjem  donekle podseća na negativca iz Batman Beyond animirane serije, tačnije iz epizode ,,Earth Mover".   Ideja o bilo kakvom hororu u luna parku je prilično stara i često viđana, ali je ovde sasvim vešto korišćena u smislu jezive atmosfere i pojave   horde grotesknih cirkuskih nakaza.

Prava snaga ovog stripa je zapravo u crtežu Luke Rosija (Luca Rossi), pošto su mu   kadrovi  takvi da drže pažnju bez obzira na pomalo predvidiv scenario Boselija. Rosi  pokazuje sjajno vladanje  odnosom senki i time uspeva da veoma vešto dočara mračan svet natprirodne strave kakav je karakterističan upravo za ovaj serijal.

Za razliku od nekih  Bonelijevih stripova, Dampir ne nudi duboke misaone teme, što ovde i  nije loše obzirom da je sam strip je zapravo sasvim solidan zanatski  akcioni horror poput filmova  kao što su Underworld ili Blade.

Ocena:

Klasični Supermen

Brži od ispaljenog metka, moćniji od zahuktale lokomotive, u stanju da preskoči najviše zgrade iz jednog skoka...ako vam je ovaj tekst poznat onda ste sigurno gledali klasične crtaće Fleischer studija sa početka 40-tih godina prošlog veka. Oni su mnogima obeležili detinjstvo, a ujedno predstavljaju prvi susret  mnogih gledaoce sa ovim ikoničnim strip junakom.
Po uzoru na njih ,vrsni animator Rob Prat (Robb Pratt) je napravio dva kratka crtana filma, Superman Classsic,  koristeći se tradicionalnom ručnom animacijom. Rezultat je fenomenalan, a nostalgičari i fanovi Supermena ih mogu pogledati na njegovom kanalu ovde:

Dylan Dog : Žrtve slučaja

Početkom godine sam konstatovao da za sada  nema pravih filmskih adaptacija Dilana Doga. Ovo se odnosilo na filmove u smislu dugometražnog filma , pošto ipak postoji izvrstan kratak film o Dilanu.
 Srećom, nakon gledanja filma Dylan Dog: Vittima Degli Eventi (Dylan Dog : Žrtve slučaja) ta tvrdnja  pada u vodu. Reč je o nezavisnom filmu scenariste Luca Vecchi i režisera Claudio Di Biagio, ova ekranizacija Bonelijevog junaka je specifična po tome što je  radnja filma  smeštena u   državi odakle strip potiče , Italiji,  a  ne u Dilanovom  uobičajenom London. Film počinje tako što devojku po imenu Adel  od jedne sasvim bezazlene šetnje mostom proganja užasni prizor   duha žene koja nekako uspeva da skine svoju glavu sopstvenim rukama. Stvar je utoliko komplikovanija pošto ta žena liči ni manje ni više nego na nju samu. Ovo je naravno pravi slučaj  pravi slučaj za našeg omiljenog ( i jedinog  u telefonoteci) istraživača noćnih mora.

Film je vizuelno  impresivan, gotovo je neverovatno koliko je truda i pažnje uloženo u scenografiju i kostime kada su uspeli sasvim verno da ekranizuju bizarnu atmosferu tipične Dilanove avanture. Tokom filma se vide  poznata mesta poput Dilanove kuće, rezidencije Madam Trelkovski  i Hamlinove antikvarnice (Safare),i ne samo to nego i veoma dobra ekipa glumaca. Glavni junak, Dilan koga tumači Valerio Di Benedetto, je prikazan uglavnom korektno , mada ponekad ume da na trenutak odluta van okvira izvorne ličnosti, ali je zato Gručo,Lucca Vecchi, pun pogodak.Njegovo tumačenje Dilanovog vernog pomoćnika je milina za redovnog čitaoca , a i ostalima bi Gručove šale  predstavljale  vanserijski zabavan prizor. Osim njih pojavljuju se Hamlin (Massimo Bonetti), Madam Trelkovski (Milena Vukotić) i naravno inspektor Blok (Alessandro Haber).

Ovo nije direktna adaptacija bilo koje od Dilanovih mnogobrojnih avantura,  sadrži mnoge elemente iz njih ali je u pitanju originalna priča. Obrađuje se tema  determinizma  kroz ciklično ponavljanje određenih istorijskih događaja. Ni jedan događaj nije zapravo jedinstven, ma koliko se on činio takvim, razlikuju se samo vremena, osobe i svetovi u kojima će se isti odigrati. Radnja ume ponekad da se čini kao nepovezana ili pak razređena ali je u celini na nivou prosečne epizode Dilana. To je itekako dobra stvar pošto je prosečan broj Dylana Dog-a  u suštini nadprosečan strip, a ovaj film je definitivno vredan gledaočeve pažnje.

Ocena:

Dr Morgue: Neočekivana smrt

Šestim brojem se završava ovaj mini serijal, naravno postoji i specijal ali je ovo ipak kraj glavne šestodelne priče o Joriku Malatesti. Dosadašnji brojevi su se mogli čitati i kao zasebne priče, svaka od njih je inspirisana nekim stvarnim događajem, ali još od prvog broja se  naziralo  da su oni ipak deo određene celine.Kroz šest brojeva se  prati odmotavanje klupka zavere i poprilično mračnih ubistava gde su granice Jorikovog poznavanja medicine kao i njegove  moći zapažanja ispitivane putem rešavanja nekih  bizarnih i naizgled nepovezanih slučajeva. On ubrzo otkriva da su ti slučajevi itekako povezani, i da su oni na neki način delovi jednog izopačenog mehanizma prividne represije zločina kojim upravlja gradonačelnik Mejson.

Mejson je još od studentskih dana teoretisao o savršenom ubistvu, to je vremenom dovelo do razvića izvesnog makijavelističkog sistema.Temelj Mejsonovog sistema  je zamisao kontrole zločina samim zločinom, putem selektivnog dozvoljavanja ubistava odabranim ubicama. Na taj način bi tamnu stranu ubica držao pod svojom kontrolom.Ukoliko bi neki od njih preterao, bio bi vrlo brzo  eliminisan.I sam Jorik je na neki način  bio deo ovog sistema, on je indirektno navođen na određene zaključke u vezi slučajeva da bi igrao ulogu protivteže.Mejson se uzdao u Jorikovu nepogrešivost  a sve to vodi njihovom konačnom intelektualnom obračunu .
Na prvi pogled se čini da je to  dvoboj heroja i negativca  poput čuvenog obračuna Šerloka Homsa  i Morijatija,ali veoma brzo se primećuje da je to nije baš tako jednostavno. Ovde se zapravo radi o rasvetljavanju jednog veoma traumatičnog događaja iz Jorikove prošlosti, događaja koji ga je zauvek promenio.Radi se o nerazjašnjenom ubistvu njegove verenice, Hane Larson.

Ukoliko uživate u kriminalističkim serijama ili stripovima sličnog žanra, dr Morgue je za vas idealan. Ovaj mini serijal  predstavlja   pravo osveženje Italijanske strip scene i sasvim je sigurno da vas posle čitanja  neće  ostaviti ravnodušnim.

Ocena:

Povratak begunaca

Treća sezona  Arrow tv serije je već uveliko počela ,a paralelno  sa njom i The Flash serija. Naročito je zanimljiva činjenica da su obe smeštene u istom svetu, nimalo čudno pošto je The Flash serija počela kroz ovu drugu, a vrlo skoro će deliti i zajedničku avanturu u  ( osma epizoda obe trenutne sezone).Ali, svet i avanture nisu jedino što  će deliti.Naime, obe serije će takođe deliti neke negativce, za sada je najavljen William Tockman (Robert Knepper) poznatiji kao Clock King.
To je  interesantna vest zato što se time u obe serije putem likova negativaca na male ekrane vraćaju nekadašnji popularni begunci iz kultne Prison Break serije.Glumac Wentworth Miller je već debitovao u Flash seriji u ulozi Captain Cold-a a pri kraju iste epizode se pojavio Dominic Prucell u ulozi Heat Wave-a. Osim njih do sada je viđen i Peter Stormare u ulozi novog Grofa Vertiga. Eto, ukoliko vam nedostaje Prison Break, polovina nekadašnje osmorke iz Fox River zatvora su ponovo u akciji.

Vulverin Kolor 1

Gledano iz današnje perspektive , teško je zamisliti vreme kada strip junak Vulverin nije bio toliko opšte poznat i  popularan. Mnogi ga prepoznaju a da nisu nikad  pročitali jedan jedini strip, zahvaljujući raznim video igrama, animiranim serijama i filmovima. Život je počeo kao protivnik Hulka (Neverovatni Hulk 181,1974) , a kasnije je zahvaljujući Klermontovom preporodu X-men stripova postao redovni član novog X-men tima i od onda je polako sticao naklonost čitalaca.Svakako treba naglasiti da je tokom ovog perioda Vulverin suštinski bio jedva malo više od sporednog lika u stripovima i to sve do te sudbonosne 1982.godine kada je po prvi put doživeo da postane glavni junak sopstvenog stripa zahvaljujući projektu scenariste Krisa Klermonta i tada još mladog crtača Frenka Milera. Njihova četvorodelna priča je posližula kao odskočna daska za sve potonje Vulverinove  avanture kao i njegov prvi solo serijal  (koji imate priliku da pročitate u Essential izdanju Čarobne knjige).

 Kada se uzme u obzir činjenica da u ranim X-men stripovima tog perioda njegova pojava i  ponašanje   nisu  bili još potpuno objašnjeni, Vulverin je često  bio bio prikazan kao običan kavgadžija a često i naizgled nemilosrdni ubica   veoma  površne ličnosti. Kao takav on je bio potpuno jednodimenzionalan sve dok ga Klermont putem ovog stripa  nije transformisao u lutajućeg samuraja unutar koga se sukobe volja i intelekt sa urođenom životinjskom prirodom.Bez obzira na to koliko puta zabrlja,on ipak teži unutrašnjem spokoju.

Njegov unutrašnji sukob pratimo kroz priču u kojoj putuje  u potrazi za  voljenom Mariko Jašidom, naslednicom jedne od najmoćnijih porodica u Japanu. Iznenadni povratak njenog oca Šingena kao i njegove veze sa podzemljem su samo neke od prepreka sa kojima se suoči, ali to nije najgore što ga očekuje. Najgore od svega je bitka sa Šingenom u kojoj je omamljeni Vulverin izbubio čast ,
samopoštovanje i ponos pred očima Mariko. Lutajući besciljno, poražen i utučen , one se susreće se organizacijom ubica ,,Ruka" i mnogim intrigama dok postepeno dovodi svoj život u red tako što otkriva razliku između čoveka i životinje.Životinja zna šta je i prihvata to, dok čovek isto zna šta je ali ipak sanja i stremi ka razvitku.

U samom stripu se često ponavlja trenutak gde glavni junak navodi ko je ,šta je i kakve su mu sposobnosti,što i nije čudno obzirom da je pisano početkom 80-tih ali ponekad ume da dosadi. Miler ovde još nije na svom crtačkom vrhuncu ali mu je stil tada svakako bio bolji nego tokom protekle decenije.Akcione scene su mu odlične kao i obično, samo pozadina ume da bude pomalo neodređena (nedovršena). Boja  ume malo da bode oči obzirom da je pojačana u odnosu na original koji je bio za nekoliko nijansi tamniji, ali sve ostalo štima.Osim ta četiri dela Vulverin serijala, ovde su dodati i X-men brojevi 172 i 173 pošto se na to nadovezuju tako da je tu sadržana i priča koja se često naziva ,,Loganovo venčanje" u kasnijim brojevima.

Ocena:

 

Robot i Frenk

 Režiser: Jake Schreier

Scenario: Christopher D.Ford

Pročitavši naziv filma, moj prvi utisak , a moguće i većine gledaoca, je  da je to sasvim sigurno nekakav naučnofantastični triler, jedan od mnogih visokobudžetnih filmova novijeg datuma  slične tamatike.Međutim vrlo brzo se ispostavlja da je ovaj film tome potpuno suprotan. Svakako je reč o naučno fantastičnom filmu čija je radnja smeštena u budućnosti , ali ovde je prikazana jedna bliska i sasvim moguća budućnost lišena uobičajenih žanrovskih standarda poput postapokalipse , kiberpanka i ostalih.Tehnologija kakva se prikazuje  jeste savremenija   od sadašnje ali ona predstavlja  samo malo poboljšanu verziju postojeće, tipičan primer toga je i robot koji prati glavnog junaka pošto liči na  unapređenog  Hondinog Asimo robota.

Film prikazuje život Frenka Welda (koga tumači Frank Langella), ostarelog bivšeg profesionalnog lopova koji naprosto životari u malom gradiću u SAD-u.Frenk ima problema sa pamćenjem usled staračke demencije, a tome doprinosi i činjenica da živi zapušteno pošto su ga sin i ćerka odavno  napustili sledeći svoje karijere.Naravno održavaju vezu sa njim a samim time znaju i za njegovu zaboravnost i shodno tome mu sin Hanter (James Marsden) donosi robota kao dadilju.Na početku se čiča tome opire i tvrdoglavo odbija robotovu pomoć kao i savete za poboljšavanje ishrane i kvaliteta života, ali ubrzo mu se budi stari nagon za krađom pošto shvata da bi mu robot mogao poslužiti kao pomoćnik. Osim toga se spostavlja da  robot (kome glas pozajmljuje Peter Sarsgaard), bez obzira na svoju silikonsku dušu, ima i određenih ljudskih kvaliteta pa njih dvojica postaju prisni prijatelji.

Pričom o prijateljstvu između Frenka i robota ne samo da se prikazuje  donos čoveka i mašine nego  se putem te  bliskoj budućnosti analizira odnos čoveka i tehnologije uopšte kao i sve rastuća zavisnost od nje.To je takođe i svet gde je pisana reč napuštena i predstavlja relikt prošlosti, kao i Frenk koji jedini posećuje gradsku biblioteku, a teži se nekakvoj sveopštoj digitalizaciji. Ne samo da se prikazuje postepen gubitak identiteta u takvom modernom svetu nego i otuđenost starijih generacija putem ličnosti ostarelog Frenka koji na sebi svojstven način predstavlja čoveka 20-tog veka naspram novije tehnološki zavisne generacije.
Film prestavlja neuobičajeni spoj naučne fantastike, trilera sa  komedijom  i dramom a  idealan je za odmaranje zbog svoje laganosti i svakako ga preporučujem.

Ocena:

 

Novi Nadzirači

U moru stripova, pogotovo stripovskih  crossover događaja , koje  je izdavačka kuća DC Comics objavila ove godine , pojavio se i dugo očekivani ,,Multiversity". Reč je o projektu autora Granta Morisona koji u suštini predstavlja novu sagu o brojnim DC-ovim paralelnim svetovima (zajedno čine multiverzum). Priča o multiverzumu,  ,,Multiversity" , se sastoji od 6 različitih delova, od kojih su prva dva broja uvodni deo dok su preostala četiri takvi da se mogu čitati zasebno pošto su u pitanju različiti svetovi , ali su ipak povezani tako da svaki broj na neki način uslovljava  događaje u  sledećem broju.Naravno uz sve ovo će izaći i posebna knjiga kao  vodič kroz razne svetove a mapa multiverzuma je uveliko dostupna.

A kakve ovo ima veze sa ,,Nadziračima"? Jedan od tih najavljenih stripova se zove ,,Pax Americana" i predstavlja potpuno novu priču napisanu u stilu Murovih ,,Nadzirača "(Watchmen). Tu će se pojavljivati likovi iz Charlton-ovih stripova (Charlton comics), izdavačke kuće koju je DC otkupio 1983. trenutni svet 4 (Earth 4), na osnovu kojih su nastali oni iz ,,Nadzirača",  a tu spadaju Blue Beetle, Captain Atom, Nightshade i ostali . Ovo nije kopija niti nastavak originala nego prilika da se pomoću tih junaka napravi nova društvena kritika kakvu su i ,,Nadzirači" predstavljali 1986.godine, dakle umesto Hladnog rata ovde će biti poseban osvrt na novonastali rat protiv globalnog terorizma.
Ko će nadzirati nove nadzirače? Pa čitaoci naravno, i to vrlo skoro pošto je strip najavljen za novembar 2014.

Fell: Divlji grad

 Fell je pomalo neobičan neo-noar (neo-noir) strip američke izdavačke kuće Image Comics, široj publici poznate po strip junacima poput Spawn-a, Nepobedivog (Invincible) ili pak po popularnoj ,,The Walking Dead" tv seriji snimljenoj prema istoimenom stripu.Spada  u neo-noar žanr zato što ima stilizaciju i senzibilitet noar filmova u kombinaciji sa modernom tematikom a smatram ga neobičnim zbog njegovog formata, odnosno formata brojeva stripa pojedinačno . U pitanju je format stripa gde je radnja čitavog  stripa zaokružena unutar jednog broja na svega 16 stranica umesto tipičnih američkih stripova od 22 stranice (bez reklama) i to se naziva ,,slim" (tanki) format koji Image comics koristi za neke od svojih izdanja. Prednost takvog formata u odnosu na spomenuti američki je u tome što oslobađa čitaoce naizgled beskonačno odvijajuće  priče  iz  prethodnih izdanja,što je kod njih česta stvar, i time čini čitanje lagodnijim a usput i  snižava cenu stripa.

Radnja prati detektiva Ričarda Fell-a, tačnije njegov dolazak u tmurni, i kriminalom ispunjeni grad na ivici maničnosti po imenu Snežni grad. Ričard Fell je brilijantni  detektiv , obdaren je izrazito dobrom sposobnosću  zapažanja, vidi se da je  radoholičar i neretko se služi parolom : ,,svi nešto kriju".To je često i istina unutar ovih kratkih priča, ali  nisu ostali jedini koji nešto kriju, prvi među njima je zapravo i sam glavni junak. Fell je iz nekog neobjašnjenog  razloga, koji izbegava da navede ,prebačen iz nekakvog blještavog velegrada ,,preko mosta" u  grozomorni Snežni grad. Moguće je da se  usled  svoje beskompromisne borbe protiv zločina naprosto  zamerio  nekom zvaničniku i time  pao u nemilost , pošto naziv stripa i prezime glavnog lika doslovno znači ,,pao".

Ovaj tom se  se sastoji od osam kratkih priča  u kojima se detektiv Fell suočava sa potpuno nepredvidivim i ponekad gotovo nadrealnim slučajevima ljudske zlobe kakve samo izopačena sredina Snežnog grada može izroditi.Warren Ellisov strip je prepun crnog humora , cinizma i čudnih sporednih ličnosti obogaćen interesantnom narativnom tehnikom koja nam omogućava dobar uvid  u život glavnog junaka putem  , mapa grada i fotografija na panou kao i raznih beležaka pomoću kojih možemo naslutiti misaoni tok detektiva Ričarda Fell-a. Obzirom da je policija u Snežnom gradu veoma zapuštena i loše opremljena, oni nemaju kriminalitičku labaratoriju pa se Fell najviše oslanja na svoje poznavanje psihologije a njegovi  zakljuci  su  itekako realistično prikazani.

 

Templsmitov (Ben Templesmit) neobičan crtanja daje ovom stripu  vrlo upečatljiv vizuelni identitet.Naročito su mu  interesantne akcione scene pošto u njima primenjuje  motion blur efekat tako da čitaocima izgledaju kao da im se odigravaju  direktno pred očima. Ovaj strip preporučujem svim ljubiteljima noar ili neo-noar žanra kao i krimića uopšte.

Ocena:

Dylan Dog: Iz dubine

Dilanove avanture su poznate po čestim omažima kultnih horor filmova. ,,Iz dubine" počinje jednom scenom nalik onoj iz jednog prilično poznatog filma  koja se odvija u tuš kabini unutar motela Bejts. Koji je film u pitanju? Pa naravno, to je čuveni Hičhokov ,,Psycho", ali ubrzo dolazi do promene i ispostavlja se  da se scena ipak nije odigrala  kao u pomenutom filmu pošto su Normana ubili ogromni pipci koji su izašli iz slavine.

Bez obzira što se motel stvarno zove Bejts i to  što je  njegov ludi vlasnik slika i prilika filmskog Normana Bejtsa, on ipak nije smešten u SAD-u nego u malom zapuštenom industrijskom gradiću Dartfordu u Engleskoj.U Dartfordu se dogodilo nekoliko stravičnih ubistava od kojih su se sva odigrala iza zatvorenih vrata. Niko nije spreman da poveruje u priče o sluzavom čudovištu iz kanalizacije koje nekako uspeva da kroz slavine napada svoje žrtve , osim naravno Dilana ,istraživača noćnih mora. Ovog puta ga na istragu nije podstaklo njegovo peto ipo čulo nego uvrnuta  klijentkinja Dženet Krejn koja je pobegla iz ludare.

 Sluđeni  Norman oponaša imenjaka iz filma ali je on ovde minorna ličnost u odonsu na svog čudovišnog amorfnog brata Džordža. Radi se o neželjenom detetu imućne porodice koje je prepušteno svojoj sudbini u kanalizaciji nekako opstajalo tokom godina i  mutiralo u odvratnog bezličnog stvora koji proždire ljude .To je čudovište pripovedalo   kroz neverovatno mračan i košmaran  segment stripa koji je Corrado Roi vešto prikazao. Džordž je uprkos svemu biće željno ljubavi i ljudske pažnje koje je pronašlo srodnu dušu u podjednako poremećenoj  Dženet Krejn (osmišljenoj prema Marion Krejn iz ,,Psiha") koja prošla sličnu situaciju.

Ovaj strip ( u originali broj 20)  spada u rani period Dilana Doga i iako nije na nivou nekih od Sklavijevih poznatijih priča iz istog vremena ipak je vredan čitanja. Na prvi pogled se čini kao da je zaplet mešavina Psiha  i nekog B-filma ali Gručov crni humor kao i  poprilično potresna radnja nikog neće ostaviti ravnodušnim.

Ocena:

DC kratki filmovi

Amaterski kratki filmovi koji predstavljaju ili adaptaciju nekog stripa ili posebno ostvarenje obožavaoca su veoma popularni još i od vremena pre interneta a tokom poslednjih nekoliko godina pojavljuju se sve kavalitetniji filmovi. Ima ih previše da bi sad baš o svima pisao ali neke od njih sam vać spominjao  i to Judge Minty i Hellblazer, a u međuvremenu ih se naravno pojavilo još više. Posebnu pažnju su mi privukla ova dva filma:

Deathstroke: Arkham Assassin- radnja je smeštena neposredno pre dešavanja iz Batman Arkham Origins igrice. Film uspešno dočarava svet kakav je i u igri a karakterizacija likova je sjajna kao i kostimi i koreografija.Kada bi Arkham Origins bio film baš ovako bi trebao izgledati.



One on one:Superman fan film- ovo je sjajan kratak film o svakodnevnom životu Supermena, odnosno Klarka Kenta.Ovde je prikazana ličnost Klarka Kenta i njegova spremnost da pomogne svakome ko je  u nevolji , njegovi podvizi van kostima, pošto velika moć nije jedino što ga čini junakom.

Kralj Kul: Divlji mač Atlantide 1

Kralj Kul, varvarski vladar drevne Valuzije  je plod mašte Roberta E. Hauarda, tvorca  žanra ,,mača i magije" (sword and sorcery) mnogima poznatog  po čuvenom Konanu Simerijancu. Do sada su se  stripovi  o Kralju Kulu na našem područiju pojavljivali uglavnom u strip magazinu Marvel ili kao dodatak unutar raznih izdanja  Konana varvarina . Kul kao i Konan potiče iz Hauardovog fiktivnog Hiborejskog doba (period pre prvih poznatih civilizacija) ali s tim što se Kulove avanture hronološki dešavaju nekoliko stotina godina pre Konanovih pošto je reč o dobu pre  potapanja  Atlantide nazvanom Turijsko doba (18.000 godina pre Hrista) prema Turijskom kontinentu (Evropa i Afrika su bile spojene).

Kul je Konanov literarni prethodnik, interesantno je to što je prva objavljena priča o Konanu ,,Feniks mača" zapravo prerađena verzija Kulove priče ,,Ovom sekirom ja vladam". Ovo je učinjeno zbog toga što je tokom tridesetih godian prošlog veka Farnzvort, urednik lista ,,Weird Tales", mahom odbio da objavi priče o Kulu pa je Hauard od Kula stvorio Konana , iako su neke priče  ipak objavljene (ali su ostale izašle posthumno) .Mnoge zanimljivosti kao i omanji istorijat Hauardovog opusa priča o Kralju Kulu su detaljno izloženi u pratećim tekstovima i obogaćeni mapama i ilustracijama unutar ove zbirke.

 Kul izgnanik iz Atlantide i Konan Simerijanac se po mnogo čemu razlikuju.Kul  nije samo mišićavi varvarin nego  je i vladar Valuzije (jedno od sedam kraljevstava Turije) sklon introspekciji,  usamljen i zadubljen u mislima na svom prašnjavom prestolu od topaza. Proganjaju ga misli o raznim intrigama  i često oseća kako ga kruna na glavi pritiska dok se seća slobodnijeg vremena , divljih mladalačkih dana kada su neprijateljske armije padale pod njegovim sečivom kojim je krčio put po obalama Atlantide.

U ovo j zbirci je sakupljeno prvih deset stripova o Kralju Kulu iz različitih Marvelovih izdanja  iz perioda 70-tih godina prošlog veka.Tokom tih avantura Kul se suočava sa političkim intrigama, strašnim ljudima-zmijama, pomalo arhetipskim negativcem Tulsa Dumom  i sa sopstvenom pohlepom koju junački savlađuje  . Pored avanturističkih i akcionih priča ima i nekoliko veoma uzbudljivih priča sa  elementima strave i metafizike  , obrade izvornih Robertovih priča, gde se Kul susreće sa Lavkraftovskim bićima, zastrašujućim otelotvorenjem  sveopšte tišine, pa čak i sa sopstvenom smrtnošću na granici večnosti u prostoru van materijalnih okova. Sve priče su objavljene u crno-beloj tehnici a među crtačima su  velikani : Hauard Čejkin, Berni Rajtson, Beri Vindzor-Smit kao i mnogi drugi. Ukoliko ste obožavalac mača i magije ili tek počinjete da čitate taj žanr, ovo izdanje definitivno preporučujem.

Ocena:

Batman Earth One : Uništavanje mračnog viteza

Povodom  75.godina Betmena, ove godine su se  pojavili mnogi  spiskovi najboljih Betmen priča i sve popularnije top 10 liste.Ovaj strip se često pojavljuje na takvim stpiskovima, ali da li je taj položaj potpuno opravdan? Da li je ovo stvarno remek delo? Prvo treba obrazložiti šta je zapravo Earth One, pošto ovo nije jedini strip sa tim obeležijem.
Earth One (tumači se  doslovno kao Zemlja Jedan) je naziv za jednu od 52 paralelne stvarnosti iz stripova američke izdavačke kuće DC Comics. U početku je to bila stvarnost u kojoj su se odigrali događaji iz DC-jevog zlatnog doba (kasne 30-te do početka 50-tih godina prošlog veka).Nakon što su gotovo sve paralelne stvarnosti izmenjene ili rasformirane mnogim odlukama glavešina iz DC-a, Earth One je 2010. postao naziv za novu seriju grafičkih novela.Naime Earth One je DC-jev odgovor na Marvelove Ultimate stripove, dakle rasterećivanje od silnih godina stripovskog kontinuiteta i smeštanje poznatih stripovskih junaka u 21-vek.Reč je o svojevrsnoj reinterpretaciji popularnih junaka radi privlačenja mlađih čitalaca.

Prvi u nizu ,,osveženih" junaka DC-jevih stripova su naravno i najikoničniji, Supermen i Betmen.
Nova verzija Betmena koji je smešten u 21.vek i prema najavama treba da bude poprilično realističan i prilagođen novijim generacijama kao i da je junak čiju priču zapravo ne znamo? To je zvučalo odlično obzirom da tada veliki re-boot nije ni bio na vidiku, dakle na papiru ovo bi trebao biti sjajan strip. Šta smo na kraju zapravo dobili?

Tokom prvih nekoliko stranica već stičemo utisak da je ovo zaista novajlija pod maskom i zaista ima smešnih trenutaka ali vrlo brzo se može uvideti da glavni junak zaista fizički liči na onog koga poznajemo, isto se zove Brus Vejn i noću se  oblači  kao šišmiš ali osim toga ni po čemu drugom nema veze sa pravim Betmenom. On se isključivo bavi  rešavanjem ubistva svojih roditelja  a pred kriminalom potpuno nezainteresovano okreće glavu.I to rešavanje je veoma diskutabilno obzirom da osim nekih pretpostavki za sve te godine između ubistva i sadašnjice nije gotovo ništa od dokaza prikupio. Ovaj Brus Vejn nikada nije napustio Gotam radi učenja raznih veština i sticanja  znanja za borbu protiv kriminala nego se oslanjao na ograničene veštine svog staratelja Alfreda(koji je vojnik u penziji), impulsivan je i nema nikakvu taktiku, sprave su mu neispravne. On ni po čemu nije heroj, više liči na nekog razbojnika koji misli da zna šta znači biti Betmen na osnovu nekih novinskih članaka ili reportaže u kojoj se Betmen spominje.

Džef Džonsovo tumačenje Betmena je  nakaradno , više priliči nekakvoj parodiji nego ozbiljnom stripu.Neki će reći da je ovo učinjeno da bi Betmen bio realističniji, ali treba imati u vidu da je ličnost Betmena ovde menjana do tačke neprepoznatljivosti.Herojstvo nije nestvarno. niti će ikad biti. I tu naravno nije kraj problemima ovog stripa. Dzons nam takođe servira već poprilično ižvakanu verziju Betmenovog porekla sa nekim sitnim kozmetičkim promenama gde Marta Vejn pripada lozi Arkamovih itd.Prvih nekoliko stranica određuje tok čitavog stripa a scenario je toliko predvidiv da se već odatle nazire i njegov kraj, obzirom da nema nikakvog obrta niti misterije u samoj priči.

Betmen nakon čitanja ovog stripa

Geri Frenkov crtež kao i poneki trenutci između Džemsa Gordona i Harvija Buloka, gde je prvi prikazan kao korumpirani policajac a drugi mladi idealista, čine ovaj strip pomalo čitljivijim ali to tek pomalo  ublažava Džef Džonsov nekvalitetan i promašen scenario.Ukoliko vas stvarno zanima realistično prikazan Betmen onda pogledajte Noulanovu Betmen triologiju pošto bi čitanje ovog stripa bilo gubljenje vremena.

Ocena:

Tomasovo pismo

Ovaj trejler za veoma isčekivanu igricu Batman Arkham Knight je mnoge oduševio spektakularnim scenama i mogućnošću korišćenja betmobila po prvi put u Arkham seriji igrica, ali kroz čitav trejler se provlači jedan poprilično interesantan motiv. Reč je naravno o testamentu Tomasa Vejna čije  reči direktno prate radnju koja se odvija pred očima gledalaca. Na prvi pogled to se možda i ne čini kao nešto posebno ali to je zapravo referenca na jednu kratku crno belu priču i,,Dobro veče Ponoć" (Good Evening Midnight) iz Batman:Black and White #3 iz 1996. Ukoliko niste pročitali ovu sjajnu kratku  priču Klausa Janson-a , možete je pogledati ovde:

Ova priča je takođe na neki način pronašla mesto i u kontinuitetu DC-jevih New 52 stripova time što je uticala na određeno dirljivo pismo koje se pojavljuje na samom kraju Flashpoint serijala. Ko je čitao dobro zna o čemu je ovde reč.

Essential X-Men 2

U drugom tomu Essential X-Men stripa su sakupljeni brojevi 120-144 i godišnjaci br.3 i 4 i to na 586 što ga čini trenutno najdužim Essential stripom u ponudi izdavača Čarobne Knjige. Ali na ovih 586 strana su obrađene neke od najpoznatijih Klermontovih X-Men priča ikada. U pitanju su Saga Tamne Feniks (Dark Phoenix saga) i Dani Buduće Prošlosti (Days of the Future Past), novi X-Men film je snimljen po uzoru na ovu drugu priču a kako je o tome već bilo reči na blogu tu priču nije potrebno dalje obrazlagati. Što se tiče Sage Tamne Feniks, reč je o jednoj potresnoj  X-Men priči u kojoj se prati evolucija Džin Grej ,bivše Marvelke, u Feniks pa potom u Tamnu Feniks.

Njeno uskrsnuće i pretvaranje u Feniks (U prethodnom tomu) je praćeno znatno većim moćima koje se vremenom toliko povećavaju da je čine gotovo ravnom nekakvom božanstvu. Bezgranične moći kakve nisu namenjene smrtnicima  poprilično utiču na njen um dovodeći je do granice ludila, odnosno u ovom slučaju do stvaranja podeljene  ličnosti gde tom drugom ličnošću ,Tamom Feniks,  dominira primitivna strana mozga i niski nagoni. Do toga dolazi i zaslugom zlokobnog Kluba Paklene Vatre (koji se ovde pojavljuju po prvi put) a posledice oslobađanja Tamne Feniks su katastrofalne po čitav univerzum.Posledice njenih dela ostavljaju dubok trag na čitavom jednom svetu kao i na svim kasnijim pričama i dovode do određenih promena unutar tima. Saga Tamne Feniks se može posmatrati kao svojevrsna meditacija na temu moći i ljudske prirode.

Osim pomenutih priča i ostale avanture su poprilično zanimljive i u njima se suoče sa Alfa Timom (Alpha Flight) kao i sa brojnim negativcima kao što su Arkadije i njegov smrtosvet pa i sa neverovatno moćnim mutantom Protejem , čijim se moćima povinjuje i sama tkanina stvarnosti. Ovo  izdanje je takođe značajno po tome što se ovde po prvi put pojavljuje i Kiti Prajd, prvobitno nazvana Vilena (Sprite) a danas poznata po imenu Shadowcat.Iako su svi ovi brojevi u crno belom formatu, to stripu nimalo ne škodi obzirom da je crtač  fenomenalni Džon Birn čiji stil izgleda odlično bez obzira na boju.

Ocena:

Avengers Confidential: Black Widow & Punisher

Marvel animirani film o Punisher-u i Crnoj Udovici? Ideja je itekako interesantna s obzirom na to da se Frenk Kesl retko kada pojavljuje u animiranom izdanju a do sada je i bilo raznih team up stripova između Punisher-a i Crne udovice. Film počinje tako što Kesl svojim uobičajenim osvetničkim aktivnostima upropaštava tajnu operaciju poznate agencije SHIELD.To ne prolazi nekažnjeno, pa je dotična agencija primorana da ga privede,ali kako ubrzo saznajemo ispostavlja se da iza velikog dela uličnog kriminala kojeg je Punisher suzbijao stoji teroristička organizacija Leviathan koja svoje poslove vrši posredstvom ukradenog SHIELD oružija.  Kesla  šalju na posebnu misiju da zaustavi Leviathan uz nadzor Crne Udovice i odande pa do kraja film postaje jako predvidiv. Sve se manje više svodi na to što je već rečeno.

Umesto da se odluče za adaptaciju ili bar da inspiraciju crpe iz  neke od priča iz Marvelove  bogate riznice , a interesantnih Punisher priča ne manjka,  Mad House  studio i Marjorie Liu nam nude generičnu akcionu avanturu.Akcija im ide od ruke, što se može i videti u mnogim scenama a tome poprilično doprinosi i sam anime stil ovog filma. Glavni problem filma je u tome što je izvan akcionih scena radnja štura i ne nudi mnogo obrta.Crna Udovica je prikazana po uzoru na filmsku verziju ali priča koja nju povezuje  sa pomenutom organizacijom Leviathan je pomalo neinventivna. Ukoliko očekujete da vidite Osvetnike u ovom filmu, pošto su ipak navedeni u naslovu, onda vas tu čeka razočarenje pošto se pojavljuju samo u poslednjih nekoliko minuta.

Film  barem uspeva da se iskupi time što je Punisher u njemu  dobro prikazan.Brian Bloom sjajno tumači Keslov dijalog a tome pridodaje i to što je Punisher ovde veoma verno okarakterisan.Prosto je šteta što nije urađen bolji film sa Bloom-om u istoj ulozi pošto je on ovde primoran da  maltene nosi celokupan film na plećima.Film je upravo samo zbog njega gledljiv.


Ocena:

Batman: Assault on Arkham

Za razliku od predhodnih novi DC animirani film nije utemeljen na postojećoj priči nego je osmišljen tako da se uklapa u kontinuitet popularnih igrica iz Arkham serije.Radnja je smeštena 2 godine pre dešavanja iz igre Batman: Arkham Asylum, ali ovog puta se ne radi o begstvu iz ludnice Arkam nego o provaljivanju u istu.Ko bi još  hteo tamo da provali? Samo onaj ko mora, u ovom slučaju specijalno oformljeni tim kriminalaca, čitaocima poznat kao Suicide Squad ili Taskforce X.To je u suštini tim supernegativaca koji se bavi raznim tajnim operacijama za vladu a za uzvrat im se smanjuju kazne.
Tim je sastavljen po uzoru na onaj iz skorašnjih stripova i  čine ga Deadshot,Harley Quinn, Captain Boomerang, King Shark , Killer Frost i Black Spider.Zadatak im je da uđu u Arkam i dočepaju se paketa podataka koje je Riddler pokrao od tajne organizacije.Zvuči lako, ali se situacija brzo zakomplikovala usled Džokerove skrivene bombe i naravno prisustva mračnog viteza.

Bad to the bone

Betmen je u ovom filmu sporedan lik iako je naslov takav da deluje kao film o njemu.To je najverovatnije učinjeno zbog lakše prodaje filma, obzirom na dosadašnja iskustva sa DC animiranim filmovima. Ali daleko od toga da je izostavljen, njegova uloga je itekako značajna i glas mu pozajmljuje legendarni Kevin Conroy U prvom planu je grupa Suicide Sqad i film se tiče njihove operacije.Deadshot je ističe kao najiskusniji u grupi i time postaje vođa,Harley je luda kao i uvek, ,Black Spider je osvetnik kome smeta rad sa ovakvim ološem ,King Shark je grmalj veoma sličan jednom Betmenovom protivniku (Killer Croc), Killer Frost je veoma hladnokrvna (metaforički i doslovno) a tu je i sarkastični i Captain Boomerang (dugogodišnji Flash-ov protivnik ) .

Ovaj film je rađen po uzoru na  brojne filmove iz žanra pljački (heist, najočigledniji primer ovoga je Okeanovih 11) i obiljuje referencama na poznate scene.Ima mnogo dobro osmišljenih akcionih scena praćenih humorom ,a  Betmenove veoma liče na one iz dosadašnjih igrica.Sam film ne doprinosi mnogo priči iz dosadašnjih igrica ali je veoma zabavan i jedan od retkih filmova gde su negativci u glavnim ulogama..

Why so serious?

Napad na Arkam  je dobar akcioni triler pun zanimljvih ličnosti i stripovskih referenci .Neki od likova su veoma verno prikazani dok se drugi pojavljuju samo radi pojavljivanja a to se odnosi na poznatije zatvorenike Arkama.Svakako je bolje osmišljen nego prošla dva  DC-jeva filma Justice League War i Son Of Batman, zato što ovde nije samo akcija akcije radi nego ima i dobar zaplet kao i mnogo zanimljivih zaokreta.  Vizuelno je veoma veran dosadašnjim Arkam igricama, gejmeri  će prepoznati mnoštvo lokacija, a ni scenaristički ne zaostaje mnogo za dosadašnjim animiranim adaptacijama stripova. Sve u svemu ovo je sjajna prilika da se upoznate sa nekim od DC-jevih negativaca.

Ocena:

Strela druga sezona

Kataklizma  sa kraja  prve sezone je itekako uticala na živote stanovnika grada Starlinga a pogotovo na glavne ličnosti serije. Veštački izazvana nepogoda je odnela brojne živote i bacila senku na porodicu Queen. Gubitak najbližeg prijatelja je ostavio trag na Oliveru, velikim delom zbog toga što ga je ukratko pre smrti smatrao ubicom zbog njegovih noćnih aktivnosti. Usled ovoga je Oliverov alter ego Strelac raskrstio sa dotadašnjim načinom rada koji je obuhvatao ubijanje kriminalaca i odlučio se za herojskije rešenje tj. privođenje. Time se osvetnička ličnost  Strelca ipak  malo približava  izvornom Zelenom Strelcu ali dotle ga još uvek čeka dug put.

U prethodnoj sezoni je bilo mnogo jednokratnih negativaca koji često bivaju pobeđeni u jednoj epizodi ili ne dožive kraj epizode u kojoj su se pojavili, a takvih je bilo i u ovoj sezoni ali sa vidnim poboljšanjem.Ova sezona je imala nekoliko dobro osmišljenih pratećih negativaca među kojima su se posebno istakli Sebastian Blood i naravno Slade Wilson.Prvi predstavlja čoveka ubeđenog da svojom vizijom može preporoditi grad Starling ali je ipak samo marioneta Oliverovog najvećeg neprijatelja, Vilsona poznatijeg kao Deathstroke. Priča sa ostrva iz flešbek scena se nastavlja i nudi poreklo suparništva između Olivera i Vilsona. Gnevni Deathstroke je doslovno spreman na sve pošto mu je trenutno jedina svrha u životu  da skrha Strelca fizički i psihički, da uništi njegove odnose sa bližnjima i takođe da mu jednog od njih i oduzme pred očima kako bi se osvetio za bolno iskustvo pretprljeno na ostrvu.

U ovoj sezoni se zadire dublje u bogatu mitologiju DC Comics-a,  što se  vidi ne samo po negativcima nego i po tome što je debitovala Crna Kanarinka (Black Canary) koju tumači   Caity Lotz . Ova verzija Crne Kanarinke  nije Dinah Lance nego njena sestra Sarah Lance za koju se smatralo  da je tragično nastradala na brodu.Njen povratak je povezan sa jednim tajnim udruženjem koje je postalo naročito popularno zbog Noulanovih Betmen filmova.
Serija postaje i mnogo stripovskija pojavom nadljudskih sposobnosti koje prouzrokuje supstanca po imenu Mirakuru koja predstavlja varijantu Miraclo pilule po kojoj je poznat maskirani osvetnik Hourman iz DC-jeve stare garde junaka. Pojava  nadljudskih sposobnosti znatno obogaćuje dosadašnji realistični svet serije i to obavlja bez odlaska u neke nemoguće krajnosti obzirom da imaju pseudonaučno objašnjenje.

Solidan scenario nudi zanimljive negativce, pojavljivanje mnogih poznatih ličnosti iz stripa kao i supermoći u kombinaciji sa  sjajnom koreografijom  i izvrsnim efektima  je učinio  da se serija podigne na nivo ostvarenja vrednog velikog platna.  Svet Strele se sve više i više proširuje, pogotovo pojavom forenzičara Berija Alena ( Barry Allen) poznatijeg kao The Flash koji će najesen dobiti zasebnu spin-off tv seriju.

Ocena: