среда, 25. децембар 2019.

Panišer : Tigar



Ako priupitate nekog stripadžiju o Panišeru , taj ili , ređe , ta bi sigurno  kao iz topa mogla reći  da je to ,, onaj bivši vojnik sa lobanjom na majci koji tamani krimose jer su mu mafijaši pobili porodicu u parku". Motivacija Panišera  se jedno vreme svodila na to i ništa drugo.Jednostavno objašnjenje za monomanijaka  koji u rambo stilu rešeta krimose iz stripa u strip.Konvej je u ranim magazinskim avanturama Panišera nagovestio da se iza ove jednostavne karakterizacije krije još nešto.Njega pokreće naročita monomanija.Da je on samo tip koji proganja odgovorne za ubistvo bližnjih, onda bi bio sasvim običan osvetnik, ali ubrzo smo videli da se Frenk Kesl nije zaustavio na tome.Panišer goni i ubija sve teške zločince. Preuzimajući štafetu od prethodnih scenarista , Gart Enis je začeprkao dublje po Keslovoj prošlosti i napisao scenario za strip ,,Panišer : Rođen" koji  prevazilazi  ,,origin" priče i postaje nešto sasvim drugo. To je pre svega osvrt na rat uopšte ispričan kroz događaj iz rata u Vijetnamu, a potom definišući moment  u razvoju modernog Panišera.


Za potrebe ovog stripa, Enis odlazi još dalje u Frenkovu prošlost, u momenat kada je mlađani Kesl imao tek deset godina. Enis zalazi u potpuno nepoznati teren kojim niko od prethodnih scenarista nije kročio. Nakon stripa poput ,,Panišer : Rođen"  čovek se može zapitati da li je to zaista potrebno ? U rukama drugih scenarista, ovo bi sigurno bio nepotrebno proširenje famozne ,,origin story" , ali srećom Gart nije od takvih.Krajnji rezultat kolaboracije Enisa i crtača Džona Severina je vrlo promišljen ,,one-shot"  kao nastavak pomenutog stripa.


Kesl da bi radio to što radi , mora svoje žrtve dehumanizovati.Za njega to više nisu ljudi, nego ,,oni" (čitaj neljudi).Takav način razmišljanja je kod njega nastao mnogo pre rata u Vijetnamu, pre onog famoznog incidenta u bazi Veli Fordž.Setite se, mi ga na početku tog stripa vidimo kao već formiranu ličnost. Frenkovu potrebu za kažnjavanjem izgrednika vidimo već tokom uvodnog poglavlja. U kontekstu stripa ,,Panišer : Rođen" ona deluje kao jedna od  ekscentričnih potreba / devijacija koje ti vojnici pokazuju tokom borbe.Neko voli da skuplja trofeje, neko da gađa bombama, neko da kažnjava itsl. Ovde vidimo da to nije baš tako, da Frenkova sklonost vuče koren iz detinjstva.Konkretno vidimo da je delom naučena a delom urođena. Naučena utoliko što je mlađani Frenk video roditelje i  poznanike kako potajno sprovode  osvetu nad barabama. Ovo neću spojlovati. Što se tiče urođene sklonosti, vidimo da je svet za Frenka oduvek crno-beo. To se vidi iz njegovog razumevanja pesme ,,Tigar".

 

Zašto baš tigar ? Sigurno ste se ovo zapitali  i primetili istoimenu pesmu Vilijema Blejka.Pažljivim čitanjem pesme i promatranjem Keslovog mišljenja , postaje jasno zbog čega je Enis baš tu pesmu odabrao.Tigrom je Blejk naglasio nužne suprotnosti u samoj prirodi, da nešto krotko i umiljato poput jagnjeta ne može postojati bez zveri poput tigra. Frenk nikako ne može da smisli  kako bi isti Bog  stvorio tigra i jagnje.Po njemu tigar bi morao biti delo nekog ili nečeg drugog.Upravo tu uviđamo njegovu sklonost ka podeli na crno-belo, razdvajanju idealnog tj. čistog od nečistog.On naprosto ne može u glavi da pomiri suprotnosti, da shvati njihovu međusobnu uslovljenost pa ni to da ista bića mogu  pokazivati različita lica.Po njemu Bog je idealan, nepogrešiv itd. Zlo ne može biti njegova tvorevina, nego delo nekog drugog.Stalno naglašavam ,,nekog/nečeg drugog" jer on nikad ne kaže da je to Đavo.Frenk ukazuje na  neimenovani entitet, neku silu oličenu u tigru.Nešto što obitava u pozadini uma. Ovo se naravno može posmatrati kao mladalački pokušaj rešavanja pitanja zla, ali ako se samo prisetimo stripa ,,Panišer : Rođen" , naročito ,,onog" entiteta (?), onda naslućujemo šta se valja iza brega.

U trenutku kada je ovo crtao, Džon Severin je imao oko 86 godina, od kojih je malo preko 60 proveo kao profesionalni crtač.Pokojni Severin je bio svestran crtač, prošao je sve od fantastike do vesterna. Domaća publika je pre nekoliko godina imala prilku da se upozna i sa njegovim doprinosom žanru mača i magije  pošto je prvi adaptirao i pokrenuo serijal o  Kralju Kulu nazvan Kul Osvajač. Što se Panišera tiče , ovde mu stil nije epski nego ovom stripu najpre vidimo likove u realističnom ključu. Inače Džonu ratne drame nisu nimalo strane, na njima se kalio davnih pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka . U ovom stripu nema mnogo akcionih scena, uprkos očekivanjima koje nameće protagonista, ali  radnja teče sasvim prirodno bez izveštačenih poza ili izraza lica. Severin drži do sitnih detalja, pa je verno predstavio period 60-tih godina prošlog veka. Gledajući kako prikazuje Frenka Kesla kao desetogodišnjaka, vidi se da je Severin  prilično dobro razumeo ovog modernog Panišera. Mladi Kesl puno toga nagoveštava.  Iako se najveći deo radnje ,,Tigra" odvija pre događaja iz stripa ,,Panišer : Rođen" , ovaj strip je zapravo epilog te priče.

Ocena:


среда, 18. децембар 2019.

Lovac i plen

Režija : Sendi Kolora
Scenario : Sendi Kolora i Nik Damon

Letelica Prometej se slupala na pustoj planeti.Komunikacija sa matičnim brodom je prekinuta, deo posade je stradao a zarobljenik je pobegao .Preživeli članovi posade su prepušteni milosti ili nemilosti pustoši a naređeno im je da pod hitno privedu begunca.Tuđin nema nameru da se preda pa se uloge lovca i lovine brzo menjaju. Mogu li ga uhvatiti živog?


Lovac i plen je prvi dugometražni film u režiji Sendija Kolore aka reditelja čuvenog fan filma ,,Betmen protiv Predatora". Rađen u nezavisnoj  produkciji kao direct to dvd film, Lovac i lovina po mnogo čemu podseća na filmove američkog glavnog toka.Kada to kažem, ne mislim na  tadašnje filmove  iz 2010. već one koje su mu  prethodio  oko 30-40 godina.Ovo je jedan sasvim retro film rađen sa minimalnim budžetom, skoro bez scenografije  jer je  sniman u pustinji .Glavni likovi nose borbene oklope nalik  na pojedine ikonične  sf oklope kao što je Boba Fetov, pomalo Predatorov itsl. Da se razumemo, meni su sve to  neki šminkerski kosplej plastijaneri koji klinci noše po sajmovima i izložbama, ali u ovde su  kudikamo uverljiviji kao vid zaštite jer deluju kabastije i čvršće.Barem su doterani tako da izgledaju kao korišćeni, iskrzani i puni peska jer radnja filma to zahteva. To važi i za prateći arsenal laserskog oružja.

Minimalistička tehnologij, oklopi i pustinja odaju utisak ikoničnih prizora iz prvog Star Wars filma . Love it or hate it, ne može se reći da Nova Nada nije uticajan film.Samo pogledajmo koliko puta su do danas filmadžije kopirale izgled suncem opečene planete Tatuin.Pored svih filmova, animiranih serija i  stripova, dok ovo pišem emituje se serija Mandalorijan čija se radnja odigrava na  sličnom terenu. Jasan omaž Lukasovom Tatuinu je i mesec koji se ukazuje u pozadini nekoliko puta.


U pogledu zapleta, može se reći da je ovo Sendijev prvi promišljen scenario. Kolora je pre svega dizajner i tip za specijalne efekte, potom reditelj nekoliko kratkometražnih filmova a od sada i solidan scenarista.Ko je pratio njegov dosadašnji rad, sigurno je primetio da mu je scenario oduvek bio slaba tačka.Koliko god da se potrudio oko dizajna kostima,režije i produkcije, priče su mu prilično banalne.To su se bile više skice za priče ili nedovršene minijature itsl. E pa ovog puta se potrudio da isporuči celovitu priču o dvojici boraca iz suprotnih tabora.Centauri i Orin su po mnogo čemu slični. Obojica shvataju da su šrafovi u sistemu, pioni neprekidnih ratova među rasama.Moglo bi se reći da je su maltene ista osoba. Ukoliko bi duže pisao  o njihovim motivacijama, mnogima bih pokvario iznenađenje.Radnja, uzgred nije naročitooriginalna , slične stvari su davno rađenje , no ima zanimljiv obrt na kraju. Ovaj slow burn film  najviše polaže na pančlajnu, pa ga neću spojlovati.
Nik Damon je koscenarista, mada ne znam koliki je njegov doprinos finalnom radu. Ono što znam za sigurno je njegov rad na dizajnu izgleda vanzemaljaca, pošto je radio i u tom svojstvu (vidljivo i u njegovom portfoliju).


U pogledu glumačke ekipe, ovaj film nose Damion Poitier i Klark Bartram  uz malu pomoć drugih. Kod ovih niskobudžetnih nezavisnih filmova, po pravilu  su kao odskoćna daska za  navajlije ili manje afirmisane  glumce.Potier  ima iza sebe puno sporednih i omanjih uloga, ne računajući glasovnu glumu, ali se savim dobro pokazao u ulozi svojeglavog vojnika.Savladao je držanje komandosa, lakonski govor i odgovarajući temperament.Ništa neviđeno, ali pridržava se standarda tih vojnih likova.Najveće iznenađenje je njegov partner, Bartram.On uopšte nije profesionalni glumac, nego fitnes instruktor koji se proslavio ulogom Betmena u ,,Betmen protiv Predatora".Iako je naturščik,Bartram se odlično pripremio za ulogu.Ume da se ponaša pred kamerom a tumači lik Orina kao da je odbegli robijaš iz western filmova.Gluma koju vidimo poptuno odgovara zapletu koji i jeste inspirisan upravo tim žanrom.Kada bi vanzemaljce i gedžete uklonili, ostao bi zaplet koji je u osnovi vrlo sličan westernima.Mislim na to nadmudrivanje vojnika i begunca u pustinji.


Iako je ovo tek neki niskobudžetni nezavisni film, sa zapletom koji nije čudo neviđeno , ipak mogu reći da je ovo solidan staromodni sf. Ako ste se zaželeli baš ovakvih akcionih sf filmova bez šarenih kompjuterskih efekata, a ne gledaju vam se po stoti put klasici, onda zadovoljite nostalgiju nečim novim.

Ocena: