Punisher: Rođen

Za potrebe ove recenzije izdvajam strip ,,Panišer : Rođen" (Punisher :Born) kao posebnu celinu, što i jeste, u odnosu na strip ,,Panišer :U početku beše" čije ime nosi prvi tom  Punisher Max stripa u  izdanju Darkvuda.Upozorenje, slede spojleri!

BazaVeli Fordž je   mitraljezačko utvrđenje u Vijetnamu čiji je zadatak da prati kretanje Vijetkonga i brani od infiltracije na savezničko tlo.Na prvi pogled deluje kao obična vojna baza, međutim ovo je zapušteno utvrđenje gde vlada rasulo pošto baš tu  rok služe najgori od najgorih, bolesnici i otpadnici bez ikakvog cilja van rata.Nadzornik je okoreli alkos, retko je pri sebi pa su ludaci zavladali ludnicom.Tu su sadisti,drogoši, adrenalinski zavisnici, koljači raznih fela i naravno on koji je najgrđi od svih,čovek pred kojim sva bagra zaćuti, Kapetan Frenk Kesl. Iako mu je tek 22 godine stekao je reputaciju izuzetno ubojitog specijalca čiji su podvizi obavijeni velom tajne.Rat se privodi kraju, neki se vesele, oni bez perspektive  proklunju sudbinu i povratak u zajednicu a Kesl na mišiće pokušava da produži rat.On je sebe pronašao u ubijanju, to je zavoleo i iz petinih žila nalazi razloge da ostane u Vijetnamu.

To je ključna promena u karakterizaciji Punishera, ovo je veliki odmak od  Konvejovog tragičnog anti-heroja, ali to za potrebe ovog konkretnog stripa ispada nebitno.Ovde se ne radi o Punisheru.Kada to kažem ne mislim da Kesl nije prisutan , daleko od toga, niti da se ne bavi njegovim trejdmark ,,kažnjavanjem" izgrednika, nego da taj kasniji aspekat ličnosti je nebitan a da je priča  veća od njega samog.Zalazi se u nešto univerzalnije

Radnja je prikazana  iz vizure potporučnika Stivija, tipičnog regular joe lika sa kojim čitaoci mogu da se identifikuju.Stivi se nikako ne uklapa u opis vojnika prosečnog vojnika iz  Veli Fordža, on je sasvim običan klinac koji je u rat pošao sa razumljivim patriotskim pobudama, nimalo svestan noćne more koja će ga zateći.Stivi je došao očekujući poštenu borbu, onako kako su ga učili u školi i prikazivali na velikom platnu u bioskopu, međutim to ga nikako nije moglo pripremiti za surovu stvarnost.Stivi je verovao u idealizovanu ,,pravu Ameriku", ali kao što mu je prijatelj Anđeo natuknuo , to nikako ne postoji jer baš ovo što gleda je pravo stanje stvari.I to je Enisova poenta, kao entuzijasta za istoriju on naglašava upravo tu manje privlačnu stranu rata,prikaz oslobođen idealizacije.U tome Gart Enis nikako nije jedinstven kao autor, pogotovo ako se uzme u obzir književnost od Remarka pa nadalje, a bilo je i toga u stripovima, ali svakako ga vredi pročitati pošto ima šta da kaže.

Tema besmislenosti rata predstavljena u mnogim filmovima/stripovima/knjigama kroz Vijetnamski rat je na neki način postala opšte mesto . Kopolino remek delo ,,Apokalipsa danas" je alfa i omega svega što se o tome može reći uz uglavnom solidnu ,ponegde i odličnu , obradu i u drugim filmovima ili serijama bez obzira na realizam ili žanrovski pristup.Kako se naspram toga kotira Punisher: Rođen? Pa, drži se prilično dobro.Ovde je prikazana američka ratna mašinerija  koja sam stvara ratove koje vodi.To je vrlo jasno istaknuto u stripu, ali pored toga postoji nešto još zanimljivije , nešto što razdvaja ovaj strip od sličnih.Stvar je u tome što Enis pokušava da zađe u dubinu čovekovog poriva za ratom i to kroz Frenka Kesla.

Nešto neobično se dešava u glavi Kesla.Naime, pojavljuje se nekakav glas koji Keslu nudi da zauvek ratuje.Frenk jeste nemilosrdna mašina za ubijanje, ali on nije šizofreničar.Šta bi to moglo biti.Ovde se može primeniti više tumačenja.Prvo, možemo reći da je Frenk malo (više?) odlepio, da je to nekakva prolazna stvar usled iskustava rata.Drugo, može biti da je Frenk nekako uspostavio vezu sa  neistraženim delom psihe, sa samim bestijalnim porivom za ubijanjem pošto je već priznao sebi da ga upravo to ispunjava.A  treća, najzanimljivija , mogućnost je da se Frenku obraća nekakva natprirodna(ili možda prirodna?)  sila.Za ovu poslednju mogućnost itekako ima prostora, pošto se u stripu kroz Stivijeve misli  naslućuje postojanje  nekakve metafizičke sile pokretačice svih ratnih sukoba.Nešto što stoji iza svih ratnih dejstava, vojske, proizvođača oružija pa i iza samih vojnika.

Baš to je implicirano crtežom Derika Robertsona, koji je uradio zaista sjajnu stvar tokom ključne scene u stripu.Prekinuo je najžešći okršaj svih vremena na tačno određenom mestu kako bi ostavio prostor za tumačenje.Robertson je uover the top ekspilicitno nasilnom stripu napravio prostora za suštu suprotnost- za implikaciju.Ali naravno pre toga je još od prve stranice predstavio na vrlo realističan način ultra surovi svet Vijetnamskog rata, od pucnjava i koljačine do sitnijih detalja na uniformama.Kombinacija Enisovog scenarija i Robertsonove olovke donose jaku dozu akcije od početka do kraja.Kada se na to doda i Mauntsov  kolor, čitaoci zaista mogu da zarone u svet neprestanog rata u džungli.

Priča sa ovih stranica stripa nije vezana isključivo za Vijetnam i Vijetkongovce.Ovo bi se moglo dogoditi bilo gde i bilo kada.Ova dešavanja bi se mogla odvijati na svakom tarištu, sadašnjem prošlom ili budućem.Svuda se mogu naći likovi poput Stivija i Frenka .Zbog svega nabrojanog smatram ovu priču univerzalnom.Ujedno je i najbolja Punisher priča, ali kao što rekoh ona prevazilazi samog Punishera , pa i ostale Marvel Max stripove.Naravno , to ne znači da treba zaobići ostatak Enisovog ultra nasilnog  crno humorističkog  Punisher stripa.Darkvudovo izdanje je povoljno i kvalitetno pa treba ga uzeti makar zbog ovog stripa, a najverovatnije će vam se dopasti i ,,Na početku beše..."

Ocena: