недеља, 31. јануар 2021.

Panišer predstavlja : Barakuda

 


 Barakuda je preživeo obračun sa Panišerom i željan je osvete. Razradio je plan , ali da  bi ga sproveo u delo biće mu potrebno mnogo novca. Budući da je on najopasniji profesionalni ubica, Mafija mu je obećala grdne pare ako  svrgne  sa vlasti južnoameričkog diktatora jer im je podigao nabavnu cenu droge. Sve ovo samo  pod uslovom da se postara da  slabašni sin šefa mafije  bude taj koji će povući obarač. Zvuči kao zicer, zar ne ? Tako bi bilo  da Barakuda ne sedi na više stolica i  ne radi mafiji iza leđa. Kad na sve ovo dodate još  pučiste i službe bezbednosti,  postaje sve jasnije da će meci poleteti.

Mafijanje

 Ovde se Enis ne bavi američkim vojnim zajebima tj. pučevima i prevratima , pošto je  suočavanje sa neuspešnim vojnim intervencijama veoma temeljno obradio u ruminacijama Nika Fjurija u stripu ,,My War Gone By". Neupućenima daje malo istorijskog konteksta  u vidu priče kako su i zašto ameri instalirali Leopoldo Lunu  na vlast u Santa Morikone-u, fiktivnoj južnoameričkoj državi po ugledu na    stvarne banana republike., ali ta država i njena istorija su samo pozornica za crnohumornu akcionu avanturu. Naravno, nije loše znati ponešto o USA šemi gde putem multinacionalnih kompanija i ,,ugroženih amerikanaca" nađu razloge za vojnu invaziju i dovođenje na vlast podobnih diktatora kako bi neometano nastavili trgovinu drogom.


Oslobodilac ili čari čvrste ruke

 Gart Enis se ruga svim kriminalnim podkulturama tako što razbija iluzije o bilo kakvim delikventnim vrednostima  , pa i vrednostima uopšte, pokazujući koliko su  takvi , i skoro svi ostali ,  ljudi zapravo gramzivi, pohlepni i  požudni moralni pigmeji  koji su svetlosnim godinama daleko od iskrivljenog mišljenja koje prosečni čovek ima o njima. Hoćete romantizovane mafijaše, neokaljane narodne oslobodioce  , paravojne formacije i plaćenike koji se bore iz ideala? Njih potražite u filmovima i knjigama iz kojih su te bajke potekle. Enis vam na svoj  morbidno obešenjački način pokazuje surovu stvarnost gde ,,gore je dole a crno je belo".

Riba zvana Vanda
Rat u Vijetnamu  je stvorio Panišera i Barakudu, obojica su pronašli svoj smisao života  u toj klanici,  te ih Enis i posmatra kao ekstremne ličnosti koje je proizvela američka ratna industrija.Prvom je posvetio najviše vremena , budući da je protagonista ,  i definisao svoje viđenje tog lika u stripu ,,Panišer : Rođen" , sa druge strane  Barakudu je moguće sagledati u potpunosti čitanjem iz više izvora . Za razliku od pomenutog stripa, ovaj naslov nije ,,origin story" nego dopuna između storija ,,Barracuda" i ,,Long Cold Dark" . Bez ovog poslednjeg se ne bi mogao sagledati ovaj  lik  u potpunosti, niti odrediti njegovo mesto i svrha u široj slici Enisovog Panišer serijala. 

Barakuda nikome nije lojalan, niti se koga plaši. Kao Frenk Kesl, on je poput mašine za ubijanje ali za razliku Kesla  nema nikakvu namera da menja svet , nego je postao gori od najgoreg što takav svet ima da pruži vođen geslom da treba biti  ,,hard as the goddamn world itself". Iza toga stoji baš mračna priča , ali ostaviću to  po strani kako ne bi pokvario ,, Long Cold Dark" čitaocima Panišera. Barakuda nije napisan kao stereotipni čamuga pošto ne pati od tog uličarskog mentaliteta, bez obzira što priča tim slengom , on je tip kojeg se i najveći baja iz kraja plaši. Uprkos takvom pogledu na svet, Barakuda je  skoro stalno veseo, podsmehuje se svima i maltene je bezbrižan kao dete. Može mu se jer smatra da je na vrhu lanca ishrane kao i proste činjenice da je psihopata.Naravno, banalnije objašnjenje je da ga je Enis smislio tako veselog kao kontratežu mrkom Panišeru.

Džentlmen

 Goran Parlov savršeno dočarava preterane likove, akciju kao i crnohumoristički ton ove priče. Kada bi gledao table iz dela u San Morikone-u bez čitanja i ikakvog predznanja, pomislio bi da svo šarenilo koje izbija sa njih jasno sugeriše šaljive avanture nekih veseljaka. Nekim crtačima je promakla baš ta strana Enisovog scenarija , ali ne Goranu Parlovu. On odlično razume estetsku nameru priče , a njegov stil crtanja koji naginje ka karikaturalnom je kao stvoren za ovakve stripove.

Fino društvo

 Goranove table su  dinamične , likovi vrlo izražajni  ,  akcijom se više  razmahao nego u ,,Barakudi" Njegov stil je savršen za strip u kom među likovima imate buljavog hemofiličara midžeta koji je sin mafijaša , crnca generala trandžu, pornićarku kao prvu damu banana republike, sveštenika pedofila  i još nekoliko živopisnih persona . Naravno sve njih zasenjuje opaki Barakuda , ne samo zato što je ova storija posvećena njemu , nego je baš larger than life. On vam je tip   koji može da  nosi preveliki M60 i puca  iz ruke  poput velikog Bleka koji vitla topom u kultnoj epizodi ,, Saratoga". Naravno strip je ipak mnogo ozbiljniji od Bleka, ali kad krene akcija , Barakuda je Blek bez savesti na steroidima . Blacker than Black! Što se nasilja tiče Parlov se nimalo ne ženira . Ovde ima blood, guts and gore galore!

Put a nigga behind the trigga, knowumsayin` ?

Geg sa malim Osvaldom, sinom mafijaškog bosa  je poput onog  o ,,mesiji" iz stripa  Propovednik. Nije recikliran ali je sličan Što se religije tiče , pomenuh li sveštenika pedofila? Ako ste čitali išta od Garta Enisa, onda znate u kom smeru ovo ide. Ne propušta priliku da se obračuna sa mantijašima , no to je ovde tek mali podzaplet pa je preblag u odnosu na blasfemičnog Propovednika. Kamo sreće da ga je crtao Parlov, pošto je pokojni Stiv Dilon umetnik ograničenog izraza. Sve u svemu , ovaj mini serijal je fakultativan ali zabavan izlet za ljubitelje Enisovog Panišera  i crteža Gorana Parlova.

Ocena:



.


уторак, 26. јануар 2021.

Ubij ili budi ubijen

 


Dilan je večiti student , frustriran i suicidalan mladić a povrh svega  je  lud, naravno on se sa ovim poslednjim ne bi složio pošto je ubeđen da ga demon tera da ubija zlikovce. Može li on nekako dovesti sebe u red, pomiriti javni sa tajnim identitetom i na kraju zaista  promeniti Njujork na bolje?


Ironično , protagonistina manija se obistinila , ali  iz nimalo metafizičkih nego debelo stvarnih  razloga. Pošto je  krenuo da se obračunava sa kriminalcima, postao amaterski ubica krimosa  , bilo je neminovno da će pre ili kasnije  naleteti na goreg od sebe, a takvih ne manjka. Dilan je  prvo umišljao da se nalazi u takvom stanju, gonjen ,,demonom" sopstvene psihe ,  a potom je ubijajući po jednog izgrednika mesečno uspeo da zarati  sa ruskim mafijašima  i  sebe stvarno doveo u situaciju gde su jedina  pravila igre ,,ubij ili budi ubijen".


Ovaj strip od dvadeset brojeva je pompezno najavljen kao ,,Death Wish meets Breaking Bad meets 70s Spider-Man" (reče Brubejker)  i reklamiran kao  kao triler i dekonstukcija vigilantizma (Goodreads) .Da li ,,Ubij ili budi ubijen" nudi nešto novo u pogledu vigilante fikcije?  Pa, baš ništa.  Čitajući ovaj strip doćićete do stotinama puta viđenih zaključaka poput toga da  svet ume da bude  grozan a osvetnici ga ne čine skoro pa ništa boljim , osvetnik kopa dva groba itsl. Protagonista osvetnik gonjen sopstvenim ili stvarnim demonom takođe nije novost , ali  na tom polju je Brubejker najtanji. Jasno stavlja do znanja čitaocima da je Dilan iz porodice sa  istorijom mentalno bolestnih, ali kada treba da se suoči sa time kod psihijatra, Brubejker namerno napiše taj deo tako da  nikad ne konkretizuje šta to Dilan tačno ima.  Može se izvući zaključak da Dilanov demon predstavlja samu potrebu  za osvetom koja čuči u svima nama.U tom smislu demon nije samo Dilanov , nego može biti svačiji , što se (valjda) sugeriše na kraju. Sa druge strane , imamo Dilana čiji se razvoj se može čitati i kao put muškarca kojem je prečesto povređen ponos pa  ubijanjem simbolično vraća oduzetu muškost. To kažem imajući u vidu ključne scene u stripu vezane za jedine dve devojke u Dilanovom životu, prevashodno mislim na Kiru ,  i  njegov probuđeni mačizam nakon što se dokopa oružija i ,,preuzme stvari u svoje ruke".


 Brubejker je nesumnjivo inspirisan mnogim vigilante filmovima iz 70-tih i 80-tih godina prošlog veka  među kojima su glavne okosnice Taxi Driver  i  Death Wish , i nekim novijima poput Oldboy, što se jasno vidi , između ostalog ,  u   izboru okruženja , nezaobilazni metro i zgrade sa dugačkim hodnicima, i likova poput epizodne uloge tipa koji liči na Čarlsa Bronsona. Šteta što kopira elemente zapleta i karakterizaciju  iz tih filmova umesto da uradi nešto novo, ili ih makar prikaže u novom svetlu.Dilan u sebi nosi pomalo Trevisa Bikla, ako se vratite na gornji pasus prepoznaćete na šta mislim. Kad već pominjem likove, Brubejker je tokom  čitavog serijala razradio samo tri osobe,  otuda mi je poređenje sa tv serijom Breaking Bad u tom smislu preterano pošto tamo imate sijaset zanimljivih likova. Poređenje sa Spajdermenom je tu samo zbog proste činjenice da je glavni lik fakultetlija koji živi sa cimerom i ima ljubavnih problema ili problematične ljubavi, kako vam draže.

Iako se može svesti na  gomilu otrcanih klišeova,  ,,Ubij ili budi ubijen"  ipak nije loš  strip. Brubejker  ne nudi ništa novo , ali itekako ume da pripoveda. Narativ je nelinearan i odvija se kroz promešane  flešbekove, u stilu noar filmova. Ako bi vam otkrio glavnu inspiraciju, odao bi kraj stripa , ali upućenima će nakon čitanja biti jasno na koji film Bilija Vajldera mislim. Baš zato ovaj strip  skoro nikad nije dosadan, sa malim izuzetkom ponešto praznog hoda i ponavljanja , ali  ima mnogo  obrta pa mami pažnju . Pored toga , posmatrati sve iz ugla mentalno labilnog  protagoniste  koji ima baš naglašenu  kognitivnu disonancu između toga što misli i radi je mnogo zabavno, a uvodni broj je krunski primer ovoga. 


 Crtež potpisuje Šon Filips, nastavljajući dugogodišnju uspešnu saradnju sa Brubejkerom iz koje su nastali poprilično poznati krimi stripovi .Filips je jedan od onih umetnika  koji je bolji kao ilustrator nego strip crtač. Strip se može shvatiti kao svojevrsan ,,pokret u slikama" , ali kod pojedinih crtača , poput Filipsa,  akcenat je manje na pokretu koliko slikama.Gledajući njegove table primećujete da su kaiševi mahom statični i da je sklon velikim spleš stranama nalik na postere uz koje ide prateći tekst . Tako je delom zbog činjenice da Brubejker ovde piše previše unutrašnjeg monologa koji neretko preoptereti strip. No ovakav crtež  ima i svojih prednosti  jer u toku serijala ima  predivnih tabli koje bi bez teksta lako prošle kao posteri ili naslovnice. Među najboljima od ovog autora su naslovnice rađene za stripove poput ,,Criminal"  i ,,Fatale" . Ovo je inače česta pojava u američkim krimi stripovima.  Mihael Gejdos je još jedan tipičan primer ovakvog crtačkog pristupa a  suprotnost mu  je recimo Eduardo Riso.  Stil Šona Filipsa je  realističan,  što je bitno  zbog žanra i tematike ali nije potpuno grim`n`gritty jer ga  ublažava izvanredno kolorisanje Elizabete Breitwaizer. Paleta joj je tamnjia nego u prethodnim radovima, nema onog neonskog sjaja,  ali je itekako svetla i živahna.


Svaka pojedinačna sveska ima tekstualni dodatak u vidu filmske kritike , kratkih komentara na odgledane serije + filmove  i ponešto o pisanju scenarija i smišljanju likova ovog serijala. ,,Crna Kapuljača"  , isto vigilante krimi strip o kome sam pisao na blogu , je kao dodatak imao članke o starim slučajevima iz crne hronike koji su primeri  stvarnih osvetnika, no taj strip nije toliko široko hvaljen kao ovaj. ,,Ubij ili budi ubijen" je solidan derivat mnogo boljih filmova, strip koji se čita više zbog saspensa nego dubine.

 Ocena: