Dilan je večiti student , frustriran i suicidalan mladić a povrh svega je lud, naravno on se sa ovim poslednjim ne bi složio pošto je ubeđen da ga demon tera da ubija zlikovce. Može li on nekako dovesti sebe u red, pomiriti javni sa tajnim identitetom i na kraju zaista promeniti Njujork na bolje?
Ironično , protagonistina manija se obistinila , ali iz nimalo metafizičkih nego debelo stvarnih razloga. Pošto je krenuo da se obračunava sa kriminalcima, postao amaterski ubica krimosa , bilo je neminovno da će pre ili kasnije naleteti na goreg od sebe, a takvih ne manjka. Dilan je prvo umišljao da se nalazi u takvom stanju, gonjen ,,demonom" sopstvene psihe , a potom je ubijajući po jednog izgrednika mesečno uspeo da zarati sa ruskim mafijašima i sebe stvarno doveo u situaciju gde su jedina pravila igre ,,ubij ili budi ubijen".
Ovaj strip od dvadeset brojeva je pompezno najavljen kao ,,Death Wish meets Breaking Bad meets 70s Spider-Man" (reče Brubejker) i reklamiran kao kao triler i dekonstukcija vigilantizma (Goodreads) .Da li ,,Ubij ili budi ubijen" nudi nešto novo u pogledu vigilante fikcije? Pa, baš ništa. Čitajući ovaj strip doćićete do stotinama puta viđenih zaključaka poput toga da svet ume da bude grozan a osvetnici ga ne čine skoro pa ništa boljim , osvetnik kopa dva groba itsl. Protagonista osvetnik gonjen sopstvenim ili stvarnim demonom takođe nije novost , ali na tom polju je Brubejker najtanji. Jasno stavlja do znanja čitaocima da je Dilan iz porodice sa istorijom mentalno bolestnih, ali kada treba da se suoči sa time kod psihijatra, Brubejker namerno napiše taj deo tako da nikad ne konkretizuje šta to Dilan tačno ima. Može se izvući zaključak da Dilanov demon predstavlja samu potrebu za osvetom koja čuči u svima nama.U tom smislu demon nije samo Dilanov , nego može biti svačiji , što se (valjda) sugeriše na kraju. Sa druge strane , imamo Dilana čiji se razvoj se može čitati i kao put muškarca kojem je prečesto povređen ponos pa ubijanjem simbolično vraća oduzetu muškost. To kažem imajući u vidu ključne scene u stripu vezane za jedine dve devojke u Dilanovom životu, prevashodno mislim na Kiru , i njegov probuđeni mačizam nakon što se dokopa oružija i ,,preuzme stvari u svoje ruke".
Brubejker je nesumnjivo inspirisan mnogim vigilante filmovima iz 70-tih i
80-tih godina prošlog veka među kojima su glavne okosnice Taxi Driver
i Death Wish , i nekim novijima poput Oldboy, što se jasno vidi , između ostalog , u
izboru okruženja , nezaobilazni metro i zgrade sa dugačkim hodnicima, i
likova poput epizodne uloge tipa koji liči na Čarlsa Bronsona. Šteta što kopira elemente zapleta i karakterizaciju iz tih filmova umesto da uradi nešto novo, ili ih makar prikaže u novom svetlu.Dilan u sebi nosi pomalo Trevisa Bikla, ako se vratite na gornji pasus prepoznaćete na šta mislim. Kad već pominjem likove, Brubejker je tokom čitavog serijala razradio samo tri osobe, otuda mi je poređenje sa tv serijom Breaking Bad u tom smislu preterano pošto tamo imate sijaset zanimljivih likova. Poređenje sa Spajdermenom je tu samo zbog proste činjenice da je glavni lik fakultetlija koji živi sa cimerom i ima ljubavnih problema ili problematične ljubavi, kako vam draže.
Iako se može svesti na gomilu otrcanih klišeova, ,,Ubij ili budi ubijen" ipak nije loš strip. Brubejker ne nudi ništa novo , ali itekako ume da pripoveda. Narativ je nelinearan i odvija se kroz promešane flešbekove, u stilu noar filmova. Ako bi vam otkrio glavnu inspiraciju, odao bi kraj stripa , ali upućenima će nakon čitanja biti jasno na koji film Bilija Vajldera mislim. Baš zato ovaj strip skoro nikad nije dosadan, sa malim izuzetkom ponešto praznog hoda i ponavljanja , ali ima mnogo obrta pa mami pažnju . Pored toga , posmatrati sve iz ugla mentalno labilnog protagoniste koji ima baš naglašenu kognitivnu disonancu između toga što misli i radi je mnogo zabavno, a uvodni broj je krunski primer ovoga.
Crtež potpisuje Šon Filips, nastavljajući dugogodišnju uspešnu saradnju sa Brubejkerom iz koje su nastali poprilično poznati krimi stripovi .Filips je jedan od onih umetnika koji je bolji kao ilustrator nego strip crtač. Strip se može shvatiti kao svojevrsan ,,pokret u slikama" , ali kod pojedinih crtača , poput Filipsa, akcenat je manje na pokretu koliko slikama.Gledajući njegove table primećujete da su kaiševi mahom statični i da je sklon velikim spleš stranama nalik na postere uz koje ide prateći tekst . Tako je delom zbog činjenice da Brubejker ovde piše previše unutrašnjeg monologa koji neretko preoptereti strip. No ovakav crtež ima i svojih prednosti jer u toku serijala ima predivnih tabli koje bi bez teksta lako prošle kao posteri ili naslovnice. Među najboljima od ovog autora su naslovnice rađene za stripove poput ,,Criminal" i ,,Fatale" . Ovo je inače česta pojava u američkim krimi stripovima. Mihael Gejdos je još jedan tipičan primer ovakvog crtačkog pristupa a suprotnost mu je recimo Eduardo Riso. Stil Šona Filipsa je realističan, što je bitno zbog žanra i tematike ali nije potpuno
grim`n`gritty jer ga ublažava izvanredno kolorisanje Elizabete Breitwaizer. Paleta joj je tamnjia nego u prethodnim radovima, nema onog neonskog sjaja, ali je itekako svetla i živahna.
Svaka pojedinačna sveska ima tekstualni dodatak u vidu filmske kritike , kratkih komentara na odgledane serije + filmove i ponešto o pisanju scenarija i smišljanju likova ovog serijala. ,,Crna Kapuljača" , isto vigilante krimi strip o kome sam pisao na blogu , je kao dodatak imao članke o starim slučajevima iz crne hronike koji su primeri stvarnih osvetnika, no taj strip nije toliko široko hvaljen kao ovaj. ,,Ubij ili budi ubijen" je solidan derivat mnogo boljih filmova, strip koji se čita više zbog saspensa nego dubine.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар