Panišer predstavlja : Barakuda

 

 Barakuda je preživeo obračun sa Panišerom i željan je osvete. Razradio je plan , ali da  bi ga sproveo u delo biće mu potrebno mnogo novca. Budući da je on najopasniji profesionalni ubica, Mafija mu je obećala grdne pare ako  svrgne  sa vlasti južnoameričkog diktatora jer im je podigao nabavnu cenu droge. Sve ovo samo  pod uslovom da se postara da  slabašni sin šefa mafije  bude taj koji će povući obarač. Zvuči kao zicer, zar ne ? Tako bi bilo  da Barakuda ne sedi na više stolica i  ne radi mafiji iza leđa. Kad na sve ovo dodate još  pučiste i službe bezbednosti,  postaje sve jasnije da će meci poleteti.

Mafijanje

 Ovde se Enis ne bavi američkim vojnim zajebima tj. pučevima i prevratima , pošto je  suočavanje sa neuspešnim vojnim intervencijama veoma temeljno obradio u ruminacijama Nika Fjurija u stripu ,,My War Gone By". Neupućenima daje malo istorijskog konteksta  u vidu priče kako su i zašto ameri instalirali Leopoldo Lunu  na vlast u Santa Morikone-u, fiktivnoj južnoameričkoj državi po ugledu na    stvarne banana republike., ali ta država i njena istorija su samo pozornica za crnohumornu akcionu avanturu. Naravno, nije loše znati ponešto o USA šemi gde putem multinacionalnih kompanija i ,,ugroženih amerikanaca" nađu razloge za vojnu invaziju i dovođenje na vlast podobnih diktatora kako bi neometano nastavili trgovinu drogom.

Oslobodilac ili čari čvrste ruke

 Gart Enis se ruga svim kriminalnim podkulturama tako što razbija iluzije o bilo kakvim delikventnim vrednostima  , pa i vrednostima uopšte, pokazujući koliko su  takvi , i skoro svi ostali ,  ljudi zapravo gramzivi, pohlepni i  požudni moralni pigmeji  koji su svetlosnim godinama daleko od iskrivljenog mišljenja koje prosečni čovek ima o njima. Hoćete romantizovane mafijaše, neokaljane narodne oslobodioce  , paravojne formacije i plaćenike koji se bore iz ideala? Njih potražite u filmovima i knjigama iz kojih su te bajke potekle. Enis vam na svoj  morbidno obešenjački način pokazuje surovu stvarnost gde ,,gore je dole a crno je belo".

Riba zvana Vanda

Rat u Vijetnamu  je stvorio Panišera i Barakudu, obojica su pronašli svoj smisao života  u toj klanici,  te ih Enis i posmatra kao ekstremne ličnosti koje je proizvela američka ratna industrija.Prvom je posvetio najviše vremena , budući da je protagonista ,  i definisao svoje viđenje tog lika u stripu ,,Panišer : Rođen" , sa druge strane  Barakudu je moguće sagledati u potpunosti čitanjem iz više izvora . Za razliku od pomenutog stripa, ovaj naslov nije ,,origin story" nego dopuna između storija ,,Barracuda" i ,,Long Cold Dark" . Bez ovog poslednjeg se ne bi mogao sagledati ovaj  lik  u potpunosti, niti odrediti njegovo mesto i svrha u široj slici Enisovog Panišer serijala. 

Barakuda nikome nije lojalan, niti se koga plaši. Kao Frenk Kesl, on je poput mašine za ubijanje ali za razliku Kesla  nema nikakvu namera da menja svet , nego je postao gori od najgoreg što takav svet ima da pruži vođen geslom da treba biti  ,,hard as the goddamn world itself". Iza toga stoji baš mračna priča , ali ostaviću to  po strani kako ne bi pokvario ,, Long Cold Dark" čitaocima Panišera. Barakuda nije napisan kao stereotipni čamuga pošto ne pati od tog uličarskog mentaliteta, bez obzira što priča tim slengom , on je tip kojeg se i najveći baja iz kraja plaši. Uprkos takvom pogledu na svet, Barakuda je  skoro stalno veseo, podsmehuje se svima i maltene je bezbrižan kao dete. Može mu se jer smatra da je na vrhu lanca ishrane kao i proste činjenice da je psihopata.Naravno, banalnije objašnjenje je da ga je Enis smislio tako veselog kao kontratežu mrkom Panišeru.

Džentlmen

 Goran Parlov savršeno dočarava preterane likove, akciju kao i crnohumoristički ton ove priče. Kada bi gledao table iz dela u San Morikone-u bez čitanja i ikakvog predznanja, pomislio bi da svo šarenilo koje izbija sa njih jasno sugeriše šaljive avanture nekih veseljaka. Nekim crtačima je promakla baš ta strana Enisovog scenarija , ali ne Goranu Parlovu. On odlično razume estetsku nameru priče , a njegov stil crtanja koji naginje ka karikaturalnom je kao stvoren za ovakve stripove.

Fino društvo

 Goranove table su  dinamične , likovi vrlo izražajni  ,  akcijom se više  razmahao nego u ,,Barakudi" Njegov stil je savršen za strip u kom među likovima imate buljavog hemofiličara midžeta koji je sin mafijaša , crnca generala trandžu, pornićarku kao prvu damu banana republike, sveštenika pedofila  i još nekoliko živopisnih persona . Naravno sve njih zasenjuje opaki Barakuda , ne samo zato što je ova storija posvećena njemu , nego je baš larger than life. On vam je tip   koji može da  nosi preveliki M60 i puca  iz ruke  poput velikog Bleka koji vitla topom u kultnoj epizodi ,, Saratoga". Naravno strip je ipak mnogo ozbiljniji od Bleka, ali kad krene akcija , Barakuda je Blek bez savesti na steroidima . Blacker than Black! Što se nasilja tiče Parlov se nimalo ne ženira . Ovde ima blood, guts and gore galore!

Put a nigga behind the trigga, knowumsayin` ?

Geg sa malim Osvaldom, sinom mafijaškog bosa  je poput onog  o ,,mesiji" iz stripa  Propovednik. Nije recikliran ali je sličan Što se religije tiče , pomenuh li sveštenika pedofila? Ako ste čitali išta od Garta Enisa, onda znate u kom smeru ovo ide. Ne propušta priliku da se obračuna sa mantijašima , no to je ovde tek mali podzaplet pa je preblag u odnosu na blasfemičnog Propovednika. Kamo sreće da ga je crtao Parlov, pošto je pokojni Stiv Dilon umetnik ograničenog izraza. Sve u svemu , ovaj mini serijal je fakultativan ali zabavan izlet za ljubitelje Enisovog Panišera  i crteža Gorana Parlova.

Ocena:

.