Ako priupitate nekog stripadžiju o Panišeru , taj ili , ređe , ta bi sigurno kao iz topa mogla reći da je to ,, onaj bivši vojnik sa lobanjom na majci koji tamani krimose jer su mu mafijaši pobili porodicu u parku". Motivacija Panišera se jedno vreme svodila na to i ništa drugo.Jednostavno objašnjenje za monomanijaka koji u rambo stilu rešeta krimose iz stripa u strip.Konvej je u ranim magazinskim avanturama Panišera nagovestio da se iza ove jednostavne karakterizacije krije još nešto.Njega pokreće naročita monomanija.Da je on samo tip koji proganja odgovorne za ubistvo bližnjih, onda bi bio sasvim običan osvetnik, ali ubrzo smo videli da se Frenk Kesl nije zaustavio na tome.Panišer goni i ubija sve teške zločince. Preuzimajući štafetu od prethodnih scenarista , Gart Enis je začeprkao dublje po Keslovoj prošlosti i napisao scenario za strip ,,Panišer : Rođen" koji prevazilazi ,,origin" priče i postaje nešto sasvim drugo. To je pre svega osvrt na rat uopšte ispričan kroz događaj iz rata u Vijetnamu, a potom definišući moment u razvoju modernog Panišera.
Za potrebe ovog stripa, Enis odlazi još dalje u Frenkovu prošlost, u momenat kada je mlađani Kesl imao tek deset godina. Enis zalazi u potpuno nepoznati teren kojim niko od prethodnih scenarista nije kročio. Nakon stripa poput ,,Panišer : Rođen" čovek se može zapitati da li je to zaista potrebno ? U rukama drugih scenarista, ovo bi sigurno bio nepotrebno proširenje famozne ,,origin story" , ali srećom Gart nije od takvih.Krajnji rezultat kolaboracije Enisa i crtača Džona Severina je vrlo promišljen ,,one-shot" kao nastavak pomenutog stripa.
Kesl da bi radio to što radi , mora svoje žrtve dehumanizovati.Za njega to više nisu ljudi, nego ,,oni" (čitaj neljudi).Takav način razmišljanja je kod njega nastao mnogo pre rata u Vijetnamu, pre onog famoznog incidenta u bazi Veli Fordž.Setite se, mi ga na početku tog stripa vidimo kao već formiranu ličnost. Frenkovu potrebu za kažnjavanjem izgrednika vidimo već tokom uvodnog poglavlja. U kontekstu stripa ,,Panišer : Rođen" ona deluje kao jedna od ekscentričnih potreba / devijacija koje ti vojnici pokazuju tokom borbe.Neko voli da skuplja trofeje, neko da gađa bombama, neko da kažnjava itsl. Ovde vidimo da to nije baš tako, da Frenkova sklonost vuče koren iz detinjstva.Konkretno vidimo da je delom naučena a delom urođena. Naučena utoliko što je mlađani Frenk video roditelje i poznanike kako potajno sprovode osvetu nad barabama. Ovo neću spojlovati. Što se tiče urođene sklonosti, vidimo da je svet za Frenka oduvek crno-beo. To se vidi iz njegovog razumevanja pesme ,,Tigar".
Zašto baš tigar ? Sigurno ste se ovo zapitali i primetili istoimenu pesmu Vilijema Blejka.Pažljivim čitanjem pesme i promatranjem Keslovog mišljenja , postaje jasno zbog čega je Enis baš tu pesmu odabrao.Tigrom je Blejk naglasio nužne suprotnosti u samoj prirodi, da nešto krotko i umiljato poput jagnjeta ne može postojati bez zveri poput tigra. Frenk nikako ne može da smisli kako bi isti Bog stvorio tigra i jagnje.Po njemu tigar bi morao biti delo nekog ili nečeg drugog.Upravo tu uviđamo njegovu sklonost ka podeli na crno-belo, razdvajanju idealnog tj. čistog od nečistog.On naprosto ne može u glavi da pomiri suprotnosti, da shvati njihovu međusobnu uslovljenost pa ni to da ista bića mogu pokazivati različita lica.Po njemu Bog je idealan, nepogrešiv itd. Zlo ne može biti njegova tvorevina, nego delo nekog drugog.Stalno naglašavam ,,nekog/nečeg drugog" jer on nikad ne kaže da je to Đavo.Frenk ukazuje na neimenovani entitet, neku silu oličenu u tigru.Nešto što obitava u pozadini uma. Ovo se naravno može posmatrati kao mladalački pokušaj rešavanja pitanja zla, ali ako se samo prisetimo stripa ,,Panišer : Rođen" , naročito ,,onog" entiteta (?), onda naslućujemo šta se valja iza brega.
U trenutku kada je ovo crtao, Džon Severin je imao oko 86 godina, od kojih je malo preko 60 proveo kao profesionalni crtač.Pokojni Severin je bio svestran crtač, prošao je sve od fantastike do vesterna. Domaća publika je pre nekoliko godina imala prilku da se upozna i sa njegovim doprinosom žanru mača i magije pošto je prvi adaptirao i pokrenuo serijal o Kralju Kulu nazvan Kul Osvajač. Što se Panišera tiče , ovde mu stil nije epski nego ovom stripu najpre vidimo likove u realističnom ključu. Inače Džonu ratne drame nisu nimalo strane, na njima se kalio davnih pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka . U ovom stripu nema mnogo akcionih scena, uprkos očekivanjima koje nameće protagonista, ali radnja teče sasvim prirodno bez izveštačenih poza ili izraza lica. Severin drži do sitnih detalja, pa je verno predstavio period 60-tih godina prošlog veka. Gledajući kako prikazuje Frenka Kesla kao desetogodišnjaka, vidi se da je Severin prilično dobro razumeo ovog modernog Panišera. Mladi Kesl puno toga nagoveštava. Iako se najveći deo radnje ,,Tigra" odvija pre događaja iz stripa ,,Panišer : Rođen" , ovaj strip je zapravo epilog te priče.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар