Torpedo 1936 je definitivno najkontraverzniji strip koji se pojavio na domaćem tržištu davnih dana u Stripoteci. O čemu se radi? Radi se o dvojici plaćenih ubica iz Čikaga , o Luki Toreliju i njegovom pratiocu Raskalu iz perioda velike depresije.Torpedo je starinski američki sleng kojim su se označale plaćene ubice iz tokom tog perioda.Ovaj strip je nastao tokom osamdesetih godina kao čedo dvojice španaca, Enrikea Abulija i Jordija Berneta.
Isuviše je lako okarakterisati Luku Torelija kao amoralnog.Takav opis ne govori dovoljno o njegovoj ličnosti.Toreli je potpuno svestan egoista, zapravo tip koji je vođen isključivo svojim najnižim prohtevima ( iz ugla moralnih) koji nazire isto ,,animalno " , zapravo isuviše ljudsko, ponašanje u svima koji ga okružuju.Naprosto svestan je činjenice da se iza svih ljudskih motiva, uključujući one uzvišene/moralne, krije isto samoljublje , isti nagon koji njega pokreće, bez obzira što se taj nagon odražava naspram specifičnosti osobe.Prosto rečeno on je neskriveno sebičan preko svake mere i svestan da su to svi ljudi bez obzira što to skrivaju. To skrivaju iza svakakvih vrednosti i autoriteta, dok je Toreli pobuna protiv svih autoriteta. To se najlakše nazire iz priče o njegovom postanju ,,To su bili dani" kada je odabrao put kriminalca uvidevši hrabrost u pobuni protiv pandura/autoriteta.U ovom stripu su sve ličnosti od autoriteta prikazane ironično, kao suprotnost onome što bi trebale biti. Policajac umesto oličenjenja reda i zakona kao običan batinaš u uniformi, sveštenik koji propoveda o pokornosti i skromnosti kao drzak i samoljubiv, sudija i advokati pa i ceo sudski postupak kao obična predstava za mase. Zato je tu Torpedo da obara te autoritete sa pjedestala i svede ih na pravu-ljudsku meru.Nesreća po njih je u tome što Torpedo argumente daje metcima.
Enrike Abuli je započeo karijeru prevodeći krimiće na španski.U njima je je van svake sumnje pronašao inspiraciju za ovog sirovog plaćenog ubicu Torpeda.Enrike Abuli naprosto briljira u kratkoj formi.Pravo je umeće osmisliti ovoliko surove priče prepune crnog humora i satire i nizati ih jednu za drugom bez mnogo ponavljanja ,,gegova".To mu je uglavnom uspelo, međutim ima izvesnih manje uspešnih priča na ovih 220 strana.To su priče u kojima je scenarističko rešenje ponovljeno iz prethodnih priča (recimo srećnik koji stalno preživljava sačekuše) ili je rasplet suviše prost.Srećom reč je o malom broju takvih u ovoj prvoj knjizi.
Čisto da ne bude zabune , treba naglasiti da je ovo ultra seksistički, ultra mizantropski , rasistički i nihilistički over the top strip kakav se retko pronalazi.Tematski, ima itekako sličnosti sa Rankseroksom, doduše bez naučne fantastike i distopije, ali za razliku od njega Torpedo ne ide u pravcu apsurda.Torpedo je mnogo konkretniji i siroviji u svojoj isporuci žestine.
Strip počinje sa dve kratke priče koje je crtao Aleks Tot, ali na sreću svih nakon njega (jer je Tot bio isuviše slabog stomaka za ovaj strip) dalji rad preuzima Jordi Bernet.Njegov stil crtanja je kao stvoren za ovaj strip.Bernet savršeno dočarava stilizovanu varijantu epohe velike depresije, noar atmosferu crnila i beznađa, svet surovih gangstera i fatalnih radodajki.Bernet ispoljava onu bitnu karakteristiku istinskih strip majstora, a to je crtež koji govori sve.Dakle kada bi se sklonili balončići sa tekstom i samo gledao crtež, samim gledanjem se može proceniti emotivno stanje likova i samim gledanjem se može shvatiti priča. Svoje likove crta kao karikature, ali kao što rekoh one su same po sebi jasne.Od dripaca i klošara, preko zavodnica i mafijaša do nemilosrdnih ubica ledenog keza i strašnoga lica.Nasilje i seks nikad nisu bolje izgledali zahvaljujući Bernetovom umeću kojem se divio i velikan američkog stripa Vil Ajzner. Zar vam treba bolja preporuka za ovo veoma povoljno uzdanje System Comics-a?
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар