уторак, 11. јул 2017.

Euclidean


Simulatori šetnje tzv. ,,walking simulators" su sve popularniji na sceni nezavisnih (indie) igara.Naslovi poput Gone Home ili Firewatch su se odomaćili na listama popularnijih pc igara uprkos brojnim visokobudžetnim AAA ostvarenjima.Manje više svi ste videli i razumeli relativno jednostavnu gejmplej mehaniku tih simulatora šetnji , e sad pokušajte da zamislite simulator slobodnog pada.I to ne običan slobodan pad , nego pad u nepoznati svet iza svakodnevnice gde čovek nikad ranije nije kročio, mesto gde obitavaju svakakve potencijalno zloćudne spodobe sa pipcima   i sve to praćeno  tamom i nihilističkim porukama. Ta krajnje čudna tvorevina Alpha Wave-a ,odseka firme AAD iz blizine Sijetla ,  se naziva Euclidean.


Od samog početka je jasno da bi ovo trebala biti kratka lavkraftovska  horor igra, što se vidi po promotivnom materijalu, posteru sa pipcima i  pominjanju ,,velikih starih".Odma mogu reći da ovo nije adaptacija niti jednog Lavkraftovog dela , pre bih rekao da  liči na košmar koji u sebi sadrži prepoznatljivu temu i  elemente iz priča. Prastara ribolika  bića, strah od užasa kosmičkih veličina i osećaj bespomoćnosti pred ravnodušnošću istih.To sve proživljava neimenovani protagonista dok polako pada iz nivoa u nivo, sve dublje i dublje ka nečemu.  Ka ludilu? Ka spasenju? Ka izlazu iz postojanja? Kraj je neodređen , konačno ishodište se može različito tumačiti.


Glavni lik je prikazan kao prozirno telo ,nalik na zamagljen retgenski snimak,  koje pada kroz  vodeni ambis ispunjen čudnovatom kamenom arhitekturom i ribolikim beštijama koje ga mogu proždrati svakog trenutka.Dakle gejmplej mehanika se sastoji od izbegavanja istih tokom sporog slobodnog pada , sa kratkom mogućnošću prelaska u prozirno stanje. Bilo koji vid borbe je nemoguć, a išao bi na uštrb atmosfere bespomoćnosti u horor igri .Sve se svodi na padanje i izbegavanje bliske opasnosti o čijem prisistvu svedoči ubrzan puls protagoniste.


Nivoi izgledaju veliko, zaista ima puno prostora za manevrisanje tokom pada, ali osim panoramskog pregleda nemaju u sebi nešto što bi zavredelo dodatno zadržavanje  dok su neprijatelji potpuno predvidivi sa fiksnom putanjom bez prilagodljivosti.Njihova kretanja se mogu naučiti napamet, te se lako izbegnu.Uz sve ovoj igra je baš kratka , ima svega devet nivoa i pređe se za manje od sat vremena .
Sa druge strane, vidi se da je mnogo truda uloženo u neobičan i skoro originalan gejmplej , jezovitu atmosferu , dizajn nivoa kao i nemani koje obitavaju u njima.Ovo je za ljude kojima su dosadili industrijski AAA naslovi,  za one koji su željni nečeg drugačijeg a da su pride ljubitelji horora.Teško da se može porediti sa naslovima kao što su Amnesia:The Dark Descent  , The Vanishing of Ethan Carter ili Call of Cthulhu : The Dark Corners of the Earth , ali zato Euclidean nudi kratko nesvakidašnje iskustvo probranoj publici.

Ocena:


Нема коментара:

Постави коментар