Ko je imao priliku da čita ,,novog" Dilana, brojevi nakon što je urednik postao Roberto Rekijoni, sigurno je zapazio da je taj dugo očekivani period preporoda ovog stripa ipak samo marketinška navlakuša.Dilan kakvog danas viđamo na kioscima se sve više udaljava od svoje suštine, od strave i užasa iz početnih epizoda koje su ovaj strip proslavile.Međutim kavi god bili ali novi brojevi , ovaj strip ipak nastavlja da se štancuje.To je sudbina takvih serijala, a može se reći i kletva , mada ne mora biti sve u vezi toga toliko crno.I kod takvih dugovečnih stripova se javljaju biseri baš zato što se vremenom menjaju scenaristi i dolaze neki novi pisci. Evo šta je Paola Barbato imal da kaže po tom pitanju u epizodi ,,Preko praga" koja je kod nas objavljena pre 9 godina.
Sklavi se još davnih dana pozabavio sa problemom ,,večitih junaka" iz on-going serijala, Dilana je ostavio mesmirizovanog u zoni sumraka da proživljava noćne more starih avantura(Poslednji čovek na zemlji) a Zagora u večnom lovištu gde su mu nagrada beskonačne nove avanture (Demon ludila), tako da Barbatova po tom pitanju nije inovativna.Njena vizija ovog problema nije toliko vezana sudbini junaka, nego odnos pisca/pisaca sa svojim tvorevinama.Izgleda da je njoj upravo ta ,,on-going" činjenica ovog serijala izvor inspiracije za ovu epizodu.Odavde pa nadalje će se moje tumačenje ,,Preko praga" razlikovati od teorije prezentovane u uvodniku i izvodniku ovog izdanja. Ekipa iz Veselog četvrtka se drži teoorije sa sajta stripovi.com po kojoj ova priča predstavlja koliko je Barbatova u svom radu sputana od strane urednika i uprave izdavačke kuće SBE.Paola je to demantovala u razgovoru na kraju stripa. Po meni ova epizoda ne predstavlja vapaj scenaristkinje sputane uredničkom palicom, nego vezanost autora i čitalaca za jednog strip junaka.
Od samog početka stripa postaje jasno da je na operacionom stolu Dilanov stalni pratilac, a da to nisu Gručo i Blok,nego niko drugi do autor stripa tj. sveznajući narator.Dok traje veoma mučna i nepredvidiva operacija, neimenovani autor/večiti narator se priseća određenih trenutaka sa Dilanom, Gručom i Blokom, koji čekaju pred operacionom salom.Kroz ta ,,sećanja" mi zapravo gledamo autorovu polemiku sa samim likovima.Ambijenti u kojima se naši junaci nalaze tokom ,,sećanja" predstavljaju goruće probleme ,,on-going" stripa.Recimo, mračna šuma je stranputica/ ćorsokak u kome se scenaristi nađu nakon toliko različitih Dilanovih noćnih mora.Kako izmisliti nešto sveže nakon dvesta i kusur brojeva (danas tristo) ? E baš tu dolazimo i do najintrigantnijeg dela stripa, tj .dvorana ogledala koja prikazuje ,,obmane" (čitaj skrivene istine).Tu Barbatova u potpunosti ogoljava likove.
Dilan je prikazan kao krpena lutka, sav ušiven i sputan jer ga suštinski scenarista vuče kroz mnoge moderne epizode.Kada je Dilan zadnji put samostalno rešio slučaj umesto što je prepuštao da se sve rasplete mimo njega? U novijim pričama on je samo katalizator radnje, ali nikako pokretač. A Gručo? Šta mi znamo o njemu mimo zbijanja šala? Ima li nekoga ispod te maske komičara ? Barbatova sugeriše da je Gručo pred užasima stvarnosti sebe ubio , ostavivši samo tu masku veselog pajaca ispod koje viri kostur.Ili možda hoće da kaže kako on i nije ličnost nego pokretni vic ispod kojeg je skelet od čoveka. A tek Blok, koji je u pričama Barbatove najviše propatio, pa on se ispod smirene ljušture iznutra raspada.
Naravno , u Dilanovim avanturama/morama najgore od svih prolaze njegove ljubavnice.Ovde su sve objedinjene u jednu ličnost, koja neodoljivo liči na njegovu majku pošto je Sklavi davnih dana ustanovio Dilanov edipovski kompleks.Nju Dilan redovno ostavlja na kraju svake avanture ili je zadesi gora sudbina poput smrti.Kako god da se okrene, za ,,devojku meseca" nema srećnog kraja pošto nikad ne uspeva da učvrsti vezu sa Dilanom.Ovde je konkretno pisac napujdao džinovskog pauka na nju , i tu sledi rečenica koja je po meni ključ ovog broja : ,,Zar nije ljubav ta koja pokreće svet? Zar nije ljubav ta koja sve vrti,vrti...kao ogromna mašina za mlevenje mesa?"
Posle ove izjave sve kockice se uklapaju. Autor i čitaoci ne žele da se ostave Dilana, neće da ga puste u ponor, kao na početku broja.Potreba za Dilanom dovodi do novih avantura što znači da svakog meseca mučimo i teramo da proživljava nove noćne more zarad naše nezajažljive želje za novim brojevima.Pisac odnosno čitalac je najveće čudovište pošto uporno nastavlja da mrcvari strip junake iz želje za razonodom.Zato se u dvorani ogledala otkriva kako narator ima glavu Gorgone a u ogledalu lik đavola i pride kontroliše džinovskog pauka koji razdire ljubav između Dilana i ,,devojke meseca". Love, love will tear us apart again! Naravno, ovo moje je samo jedno od mogućih tumačenja višeznačne epizode.
Dakle, scenarista je na aparatima, urdeništvo pokušava da ga reanimira a mrtav Dilan kioscima hara! Pa koliko strip serijala može da se pohvali ovakvim meta epizodama? Eto, umesto da se po ko zna koji put secira glavni lik, ovde se na operacionom stolu našao sam pripovedač.Iako je tek devetnaesta epizoda Dilan po redu u ediciji Veselog Četvrtka, ova epizoda je po kvalitetu uz malobrojne druge pri vrhu te edicije.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар