Rođen 31.februara

Kako je moguće biti rođen na datum koji ne postoji? Biti ,,rođen 31.februara" je izraz koji se koristi za osobe koje svojim karakterom ne pripadaju realnom svetu. Takav je Brendon D’Arknes, lutajući vitez i plaćenik Bonelijevog postapokaliptičnog stripa ,,Brendon". Kao i svakog dobrog viteza, Brendona prati verni konj Falstaff. Tvorac Brendona je Claudio Chiaverotti.

Brendonov svet je opustošen velikom katastrofom iz 2029.godine kada je meteor koji se kretao u pravcu Zemlje razbijen raketama tako da su njegovi komadi izazvali poplave,zemljotrese i eksplozije koje su uništile modernu civilizaciju.Nakon toga nastupa doba pomračenja sunca a i ljudske svesti koje se naziva ,,Doba velikog mraka". Tokom ovog doba su usled zračenja nastali mnogi novi oblici života na Zemlji.Brendon je rođen nakon tog doba i radnja ovog stripa se dešava oko 2167.godine na teritoriji Velike Britanije u atmosferi koja podseća na prizore iz filmova poput Hardware ili Mad Max. 

Istoriju ovog novog sveta saznajemo kroz delove ,,Knjige Bremstovih" dok o novonastalim vrstama saznajemo iz "Trakata o novim vrstama" koji obogaćuju ovaj zanimljivi serijal.
Kod nas je izašao 29. februara 2012 godine u izdanju izdavačke kuće Malagma. Šteta što su izdali samo dva broja. Ovo je strip koji bi se sigurno dopao ljubiteljima Dilan Doga i Dampira i ljubiteljima postapokaliptičnog žanra. Nudi veoma bogatu kombinaciju futuristične tehnologije, steampunk-a, fantazije i avanture.

Ocena:

Before Watchmen: Rorschach

Serijal Before Watchmen se bavi pričama iz prošlosti glavnih likova grafičke novele Watchmen (Nadzirači) pojedinačno. Svi koji smatraju da se izvornoj verziji ne treba ništa pridodavati, bolje da ne čitaju dalje. Mnogi su se upljuvali objašnjavajući zašto ova izdanja ne valjaju, ali zaboravljaju jednu očiglednu stvar.Ovo nije Watchmen 2, ne pokušava  imitirati njegovu naracija niti kompleksnost pa ga zato ne treba posmatrati kao takvo. Ova izdanja su za sve obožavaoce koji bi želeli da pročitaju ponešto dodatno o omiljenim likovima.Naravno, ne tvrdim da ceo serijal valja.

Radnju u Before Watchmen: Rorschach uopšte nije teško pratiti, na prvi pogled se čini kao nekakav grindhouse/osvetnički film iz 70-tih. Dešava se 1977, 2 godine posle Roršahovog istraživanja slučaja Bler Roš. Ovog puta se bavi slučajem velikog lanca trgovine drogom, što ga pre ili kasnije dovodi do kanalizacije. Ispostavlja se da je cela stvar zaseda, i nakon batinanja Roršah se polumrtav nekako izvlači iz kanalizacije. Tako kreće u svoj osvetnički pohod. Lako je zaključiti u kom smeru se priča dalje odvija.

Pored glavne priče, prikazuje nam se slika odvratnog okruženja Njujorka, gde se stanovnici veoma lako mogu svrstati prema Roršahovoj uobičajenoj crno-beloj podeli. Autor ukazuje na osnovni problem njegovog pogleda na svet.Naime, pogld mu je crno-beli ali on ipak vidi samo crno ,ono  najlošije u svemu i svakome na osnovu onoga što je sam iskusio. On sebe namerno izlaže najgorem što društvo može da ponudi dok pozitivne gestove poput onih od dobroćudne konobarice Nensi odbacuje kao nešto što ne postoji.On mora da doživljava najgore da bi to istom merom vraćao onima koji to čine.Zbog toga je Roršah zapravo zarobljen u začaranom krugu svog crno-belog moralnog ubeđenja. Mada, sam kraj nagoveštava da on donekle shvata da suštinski nije mnogo bolji od tih što lovi ali ga oni svakako zaslužuju takvog,
Pojavljuje se i  serijski ubica po imenu The Bard (očigledno insirisan Semovim sinom), o kojem se kasnije saznaje više.Bard i Roršah su dve strane iste karte, ili pak iste mrlje. Obojica su žrtve nasilja,produkti surovog društva koji mu  na svoj način uzvraćaju udarac koristeći se prilikom svojih pohoda mitskim imenima zarad sejanja straha.

I understand there are two kinds of people in this world. Victims ...and me.

Problem ovog stripa je u tome što je radnja posle prva dva broja pomalo zbrzana i što postoji veliki broj tema kojima su se autori bavili ali su toliko sabijene da ih je teško prepoznati. Svakako je bolji od Before Watchmen: Nite Owl, pošto ova priča ima svoju svrhu. Takođe je veoma dobro to što se ovaj strip ne bavi čistom hronologijom događaja, ovde je Roršah čvrsto utemeljen u 70-te godine i predstavlja analizu tadašnje američke pop kulture. Taj period označen serijskim ubistvima, pojačanim kriminalitetom i nestašicom struje kao da je dušu dao za ovakav strip.

Umetnik Lee Bremejo sasvim realistično dočarava čitavu priču i daje joj jedinstveni stil dok Brian Azzarello veoma uverljivo predstavlja Roršahov monolog. Njegov stil pisanja se potpuno uklapa u takav lakonski i najčešće rescepkan govor koji krasi isečke iz Roršahovog dnevnika.
Da je bilo pet brojeva umesto četiri priča bi bila bolje izvedena,ali ne treba zaboraviti da je i u ovakvom  obliku dobro urađena. Očekujte nekoliko zanimljivih momenata i dosta jedinstvenih i originalnih citata.Preporučujem ovaj serijal svim fanovima Roršaha.

Ocena:

Ktulu pesma

Evo jedne  zanimljive verzije pesme ,,Hey There Delilah".

Eben Brooks posvećuje ovu pesmu svim ljubiteljima dela Hauarda F. Lavkrafta, pogotovo drevnog Ktulua. Tekst je majstorski napisan i potpuno se slaže sa ovom melodijom. Veoma je lako zaraziti se pesmom ili čak poludeti od nje kao i sam pevač pred kraj.  Uživajte i ne zaboravite : ,,Ph'nglui mglw'nafh Cthulhu R'lyeh wgah'nagl fhtagn".

Chronicle

Režiser: Josh Trank
Scenario: Max Landis

Trojica običnih tinejđera Endru, Met i Stiv  pronalaze čudnu rupu u šumi koja vodi još čudnijeg otkrća. Nakon izlaganja tome oni stiču neverovatne  telekinetičke moći. Zvuči kao tipičan superherojski film ali je zapravo daleko od toga. Ovi srednjoškolci ni u kom trenutku ne pomišlaju na borbu protiv kriminala i ostale klišeove koji prate ovakav žanr. Radnja se odvija iz perspektive kamere koju Endru neprestano nosi sa sobom, što svrstava film u one sa  "pronađenim snimkom" (found footage) kao što su Paranormal Activity,Clowerfield i ostali.

Osobenjak Endru, njegov rođak (povremeni filozof) Met i arhetipski popularni klinac Stiv se na različite načine suočavaju sa svakodnevnim životom što se ponekad i ogleda u različitim načinima na koje upotrebljavaju svoje moći. Na početku su to obične šale , ali kako im se moći pojačavaju tako se sve počinje  otimati kontroli. Uz veliku moć dolazi i velika (ne) odgovornost.
 

U filmu su segmenti akcije i drame sasvim lepo izjednačeni tako da ne pati od uobičajenih holivudskih repetivnih akcionih scena. Sve što se dešava ima smisao i pruža mogućnost saosećanja sa likovima. 

Ocena:
  

Rokabili Betmen

Rokabili (Rockabilly) je jedan od najranijih stilova  rokenrola koji potiče iz perioda 50-tih godina prošlog veka. Sam izraz Rokabili predstavlja mešavinu reči rock (od "rock 'n' roll") i hillbilly (brđanin, referenca na country muziku).

Inspirisan pop kulturom 50-tih italijanski crtač Denis Medri predstavlja Betmena i ostale poznate građane grada Gotham u rokabili stilu.

  Svi Betmenovi protivnici i saradnici su predstavljeni kao stilizovani likovi iz perioda 1950-tih godina. Betmobil je poprimio izgled hot rod automobila dok je Catwoman preuređena prema izgledu  Bettie Page. Medri je uspešno adaptirao izglede i kostime poznatih likova u određenu vrstu retro mode koja doprinosi osećanju nostalgije.
 

Više radova crtača Denisa Medri se može videti na:  http://denism79.deviantart.com/  
, https://www.facebook.com/BatmanRockabilly     i http://www.comicvine.com/denis-medri/26-49658/   

Essential X-Men 1

Stari tim

Tim mutanata X-Men su 1963.godine osmislili Sten Li i Džek Kirbi i od tog trenutka su postali jedan od  najprepoznatljivijih timova superheroja u Marvelovim stripovima pored Osvetnika, Fantastične Četvorke i drugih.Prvobitnu ekipu su činili Kiklop, Ledeni, Zver,Anđeo i Marvel devojka pod vođstvom profesora Ksavijera, a kasnije im se pridružuju Polaris i Haos. Za razliku od ostalih tadašnjih superheroja njihove moći nastaju usled posedovanja X-gena (zajednički je za sve mutante u Marvelovom univerzumu). Njihove prve avanture su sakupljene u izdanjima Marvel Essential Classic X-Men, kojih ima ukupno tri i pokrivaju period od 1963. do 1975.godine. Upravo te 1975.godine dolazi do preporoda ovog stripa pod autorima Len Vajn ,Dejv Kokram i Kris Klermont. Većina starog tima odlazi nakon događaja na ostrvu Krakoa i čitaoci se polako navikavaju na , danas gotovo ikonične, nove članove X-mena kao što su :Vulverin, Storm, Kolos, Noćna Senka,Benši  i drugi.

Zajedno oni čine novi tim mutanata koji je na početku pomalo disfunkcionalan, pošto se nisu još navikli n timski rad, ali pod budnim okom novog vođe Kiklopa i brojnim satima provedenim na treningu oni stasavaju u jedan od najmoćnijih timova ikada.

   Ovo izdanje izdavača Čarobne knjige obuhvata brojeve #94-119 i Giant Size X-Men #1 tokom kojih se oni  susreću sa  Magnetom, Čuvarima, Gromadom, Ka-zarom, Mesmerom i Ši'arima. Klermontov scenario je zabavan i često pruža scene koje ukazuju na to kakva se opasnost po X-Mene sprema u bližoj budućnosti.Obično se primećuju kao male pauze u radnji tokom jednog broja ali se kroz nekoliko brojeva shvata njihova prava svrha.

Ocena:  

 

Hanibal TV

Slavni negativac i ljudožder Dr. Hanibal Lekter se ove godine vraća na male ekrane u seriji Hannibal. Tvorac serije Brajan Fuler će nam prikazati priču pre dešavanja Crvenog Zmaja (The Red Dragon) o početcima odnosa između doktora Lektera i mladog FBI agenta Vila Grejema.

Ulogu Hanibala preuzima danski glumac Mads Mikelsen (protivnik Bonda iz filma Casino Royal) dok će Grejema tumačiti britanski glumac Hju Denci. Pojavljivaće se i Lorens Fišburn (The Matrix) kao agent Kraford.Najavleno je 13 epizoda prve sezone i premijera se očekuje uskoro.