Dampyr: Peščane utvare

Nakon prva dva broja Dampira ( Sin Đavola i Pleme Noći), koji se ujedno mogu posmatrati kao 2 dela iste pilot epizode, ovo je prva samostalna avantura Harlana Drake. Obzirom da je do sada već saznao šta ko je i šta je , dampir-sin vampira i smrtne žene, koristeći se starom slikom iz jedne od očevih matorih knjižurina uputio se čak u Englesku da istraži svoje poreklo. U uvodnom delu saznajemo da gradić u koji je krenuo, Mervindal, ima prilično zanimljivog bauka iz narodnog predanja  kao i zlokobni  stari luna park.

Kao i u većini narednih brojeva, Harlan se i ovde sukobi sa nekim od stare garde arhevampira, koji su u kontekstu serijala nazvani ,,gospodarima noći", ali ovde se po prvi put udružuje sa pripadnicom te vrste.Ispostavlja se da je ta vampirica Amber Tremejn stara poznanica Harlanovog misterioznog oca, i ta činjenica mu je spasla glavu.Tako udruženi oni se suočavaju sa  protivnikom njegovog oca,Kostackim , koji je sposoban da sopstvenu maštu materijalizuje u živi zabavni park pun naizgled nezaustavljivih  krvožednih bića. Kostacki svojom pojavom i delanjem  donekle podseća na negativca iz Batman Beyond animirane serije, tačnije iz epizode ,,Earth Mover".   Ideja o bilo kakvom hororu u luna parku je prilično stara i često viđana, ali je ovde sasvim vešto korišćena u smislu jezive atmosfere i pojave   horde grotesknih cirkuskih nakaza.

Prava snaga ovog stripa je zapravo u crtežu Luke Rosija (Luca Rossi), pošto su mu   kadrovi  takvi da drže pažnju bez obzira na pomalo predvidiv scenario Boselija. Rosi  pokazuje sjajno vladanje  odnosom senki i time uspeva da veoma vešto dočara mračan svet natprirodne strave kakav je karakterističan upravo za ovaj serijal.

Za razliku od nekih  Bonelijevih stripova, Dampir ne nudi duboke misaone teme, što ovde i  nije loše obzirom da je sam strip je zapravo sasvim solidan zanatski  akcioni horror poput filmova  kao što su Underworld ili Blade.

Ocena:

Klasični Supermen

Brži od ispaljenog metka, moćniji od zahuktale lokomotive, u stanju da preskoči najviše zgrade iz jednog skoka...ako vam je ovaj tekst poznat onda ste sigurno gledali klasične crtaće Fleischer studija sa početka 40-tih godina prošlog veka. Oni su mnogima obeležili detinjstvo, a ujedno predstavljaju prvi susret  mnogih gledaoce sa ovim ikoničnim strip junakom.
Po uzoru na njih ,vrsni animator Rob Prat (Robb Pratt) je napravio dva kratka crtana filma, Superman Classsic,  koristeći se tradicionalnom ručnom animacijom. Rezultat je fenomenalan, a nostalgičari i fanovi Supermena ih mogu pogledati na njegovom kanalu ovde:

Dylan Dog : Žrtve slučaja

Početkom godine sam konstatovao da za sada  nema pravih filmskih adaptacija Dilana Doga. Ovo se odnosilo na filmove u smislu dugometražnog filma , pošto ipak postoji izvrstan kratak film o Dilanu.
 Srećom, nakon gledanja filma Dylan Dog: Vittima Degli Eventi (Dylan Dog : Žrtve slučaja) ta tvrdnja  pada u vodu. Reč je o nezavisnom filmu scenariste Luca Vecchi i režisera Claudio Di Biagio, ova ekranizacija Bonelijevog junaka je specifična po tome što je  radnja filma  smeštena u   državi odakle strip potiče , Italiji,  a  ne u Dilanovom  uobičajenom London. Film počinje tako što devojku po imenu Adel  od jedne sasvim bezazlene šetnje mostom proganja užasni prizor   duha žene koja nekako uspeva da skine svoju glavu sopstvenim rukama. Stvar je utoliko komplikovanija pošto ta žena liči ni manje ni više nego na nju samu. Ovo je naravno pravi slučaj  pravi slučaj za našeg omiljenog ( i jedinog  u telefonoteci) istraživača noćnih mora.

Film je vizuelno  impresivan, gotovo je neverovatno koliko je truda i pažnje uloženo u scenografiju i kostime kada su uspeli sasvim verno da ekranizuju bizarnu atmosferu tipične Dilanove avanture. Tokom filma se vide  poznata mesta poput Dilanove kuće, rezidencije Madam Trelkovski  i Hamlinove antikvarnice (Safare),i ne samo to nego i veoma dobra ekipa glumaca. Glavni junak, Dilan koga tumači Valerio Di Benedetto, je prikazan uglavnom korektno , mada ponekad ume da na trenutak odluta van okvira izvorne ličnosti, ali je zato Gručo,Lucca Vecchi, pun pogodak.Njegovo tumačenje Dilanovog vernog pomoćnika je milina za redovnog čitaoca , a i ostalima bi Gručove šale  predstavljale  vanserijski zabavan prizor. Osim njih pojavljuju se Hamlin (Massimo Bonetti), Madam Trelkovski (Milena Vukotić) i naravno inspektor Blok (Alessandro Haber).

Ovo nije direktna adaptacija bilo koje od Dilanovih mnogobrojnih avantura,  sadrži mnoge elemente iz njih ali je u pitanju originalna priča. Obrađuje se tema  determinizma  kroz ciklično ponavljanje određenih istorijskih događaja. Ni jedan događaj nije zapravo jedinstven, ma koliko se on činio takvim, razlikuju se samo vremena, osobe i svetovi u kojima će se isti odigrati. Radnja ume ponekad da se čini kao nepovezana ili pak razređena ali je u celini na nivou prosečne epizode Dilana. To je itekako dobra stvar pošto je prosečan broj Dylana Dog-a  u suštini nadprosečan strip, a ovaj film je definitivno vredan gledaočeve pažnje.

Ocena:

Dr Morgue: Neočekivana smrt

Šestim brojem se završava ovaj mini serijal, naravno postoji i specijal ali je ovo ipak kraj glavne šestodelne priče o Joriku Malatesti. Dosadašnji brojevi su se mogli čitati i kao zasebne priče, svaka od njih je inspirisana nekim stvarnim događajem, ali još od prvog broja se  naziralo  da su oni ipak deo određene celine.Kroz šest brojeva se  prati odmotavanje klupka zavere i poprilično mračnih ubistava gde su granice Jorikovog poznavanja medicine kao i njegove  moći zapažanja ispitivane putem rešavanja nekih  bizarnih i naizgled nepovezanih slučajeva. On ubrzo otkriva da su ti slučajevi itekako povezani, i da su oni na neki način delovi jednog izopačenog mehanizma prividne represije zločina kojim upravlja gradonačelnik Mejson.

Mejson je još od studentskih dana teoretisao o savršenom ubistvu, to je vremenom dovelo do razvića izvesnog makijavelističkog sistema.Temelj Mejsonovog sistema  je zamisao kontrole zločina samim zločinom, putem selektivnog dozvoljavanja ubistava odabranim ubicama. Na taj način bi tamnu stranu ubica držao pod svojom kontrolom.Ukoliko bi neki od njih preterao, bio bi vrlo brzo  eliminisan.I sam Jorik je na neki način  bio deo ovog sistema, on je indirektno navođen na određene zaključke u vezi slučajeva da bi igrao ulogu protivteže.Mejson se uzdao u Jorikovu nepogrešivost  a sve to vodi njihovom konačnom intelektualnom obračunu .
Na prvi pogled se čini da je to  dvoboj heroja i negativca  poput čuvenog obračuna Šerloka Homsa  i Morijatija,ali veoma brzo se primećuje da je to nije baš tako jednostavno. Ovde se zapravo radi o rasvetljavanju jednog veoma traumatičnog događaja iz Jorikove prošlosti, događaja koji ga je zauvek promenio.Radi se o nerazjašnjenom ubistvu njegove verenice, Hane Larson.

Ukoliko uživate u kriminalističkim serijama ili stripovima sličnog žanra, dr Morgue je za vas idealan. Ovaj mini serijal  predstavlja   pravo osveženje Italijanske strip scene i sasvim je sigurno da vas posle čitanja  neće  ostaviti ravnodušnim.

Ocena:

Povratak begunaca

Treća sezona  Arrow tv serije je već uveliko počela ,a paralelno  sa njom i The Flash serija. Naročito je zanimljiva činjenica da su obe smeštene u istom svetu, nimalo čudno pošto je The Flash serija počela kroz ovu drugu, a vrlo skoro će deliti i zajedničku avanturu u  ( osma epizoda obe trenutne sezone).Ali, svet i avanture nisu jedino što  će deliti.Naime, obe serije će takođe deliti neke negativce, za sada je najavljen William Tockman (Robert Knepper) poznatiji kao Clock King.
To je  interesantna vest zato što se time u obe serije putem likova negativaca na male ekrane vraćaju nekadašnji popularni begunci iz kultne Prison Break serije.Glumac Wentworth Miller je već debitovao u Flash seriji u ulozi Captain Cold-a a pri kraju iste epizode se pojavio Dominic Prucell u ulozi Heat Wave-a. Osim njih do sada je viđen i Peter Stormare u ulozi novog Grofa Vertiga. Eto, ukoliko vam nedostaje Prison Break, polovina nekadašnje osmorke iz Fox River zatvora su ponovo u akciji.

Vulverin Kolor 1

Gledano iz današnje perspektive , teško je zamisliti vreme kada strip junak Vulverin nije bio toliko opšte poznat i  popularan. Mnogi ga prepoznaju a da nisu nikad  pročitali jedan jedini strip, zahvaljujući raznim video igrama, animiranim serijama i filmovima. Život je počeo kao protivnik Hulka (Neverovatni Hulk 181,1974) , a kasnije je zahvaljujući Klermontovom preporodu X-men stripova postao redovni član novog X-men tima i od onda je polako sticao naklonost čitalaca.Svakako treba naglasiti da je tokom ovog perioda Vulverin suštinski bio jedva malo više od sporednog lika u stripovima i to sve do te sudbonosne 1982.godine kada je po prvi put doživeo da postane glavni junak sopstvenog stripa zahvaljujući projektu scenariste Krisa Klermonta i tada još mladog crtača Frenka Milera. Njihova četvorodelna priča je posližula kao odskočna daska za sve potonje Vulverinove  avanture kao i njegov prvi solo serijal  (koji imate priliku da pročitate u Essential izdanju Čarobne knjige).

 Kada se uzme u obzir činjenica da u ranim X-men stripovima tog perioda njegova pojava i  ponašanje   nisu  bili još potpuno objašnjeni, Vulverin je često  bio bio prikazan kao običan kavgadžija a često i naizgled nemilosrdni ubica   veoma  površne ličnosti. Kao takav on je bio potpuno jednodimenzionalan sve dok ga Klermont putem ovog stripa  nije transformisao u lutajućeg samuraja unutar koga se sukobe volja i intelekt sa urođenom životinjskom prirodom.Bez obzira na to koliko puta zabrlja,on ipak teži unutrašnjem spokoju.

Njegov unutrašnji sukob pratimo kroz priču u kojoj putuje  u potrazi za  voljenom Mariko Jašidom, naslednicom jedne od najmoćnijih porodica u Japanu. Iznenadni povratak njenog oca Šingena kao i njegove veze sa podzemljem su samo neke od prepreka sa kojima se suoči, ali to nije najgore što ga očekuje. Najgore od svega je bitka sa Šingenom u kojoj je omamljeni Vulverin izbubio čast ,
samopoštovanje i ponos pred očima Mariko. Lutajući besciljno, poražen i utučen , one se susreće se organizacijom ubica ,,Ruka" i mnogim intrigama dok postepeno dovodi svoj život u red tako što otkriva razliku između čoveka i životinje.Životinja zna šta je i prihvata to, dok čovek isto zna šta je ali ipak sanja i stremi ka razvitku.

U samom stripu se često ponavlja trenutak gde glavni junak navodi ko je ,šta je i kakve su mu sposobnosti,što i nije čudno obzirom da je pisano početkom 80-tih ali ponekad ume da dosadi. Miler ovde još nije na svom crtačkom vrhuncu ali mu je stil tada svakako bio bolji nego tokom protekle decenije.Akcione scene su mu odlične kao i obično, samo pozadina ume da bude pomalo neodređena (nedovršena). Boja  ume malo da bode oči obzirom da je pojačana u odnosu na original koji je bio za nekoliko nijansi tamniji, ali sve ostalo štima.Osim ta četiri dela Vulverin serijala, ovde su dodati i X-men brojevi 172 i 173 pošto se na to nadovezuju tako da je tu sadržana i priča koja se često naziva ,,Loganovo venčanje" u kasnijim brojevima.

Ocena:

 

Robot i Frenk

 Režiser: Jake Schreier

Scenario: Christopher D.Ford

Pročitavši naziv filma, moj prvi utisak , a moguće i većine gledaoca, je  da je to sasvim sigurno nekakav naučnofantastični triler, jedan od mnogih visokobudžetnih filmova novijeg datuma  slične tamatike.Međutim vrlo brzo se ispostavlja da je ovaj film tome potpuno suprotan. Svakako je reč o naučno fantastičnom filmu čija je radnja smeštena u budućnosti , ali ovde je prikazana jedna bliska i sasvim moguća budućnost lišena uobičajenih žanrovskih standarda poput postapokalipse , kiberpanka i ostalih.Tehnologija kakva se prikazuje  jeste savremenija   od sadašnje ali ona predstavlja  samo malo poboljšanu verziju postojeće, tipičan primer toga je i robot koji prati glavnog junaka pošto liči na  unapređenog  Hondinog Asimo robota.

Film prikazuje život Frenka Welda (koga tumači Frank Langella), ostarelog bivšeg profesionalnog lopova koji naprosto životari u malom gradiću u SAD-u.Frenk ima problema sa pamćenjem usled staračke demencije, a tome doprinosi i činjenica da živi zapušteno pošto su ga sin i ćerka odavno  napustili sledeći svoje karijere.Naravno održavaju vezu sa njim a samim time znaju i za njegovu zaboravnost i shodno tome mu sin Hanter (James Marsden) donosi robota kao dadilju.Na početku se čiča tome opire i tvrdoglavo odbija robotovu pomoć kao i savete za poboljšavanje ishrane i kvaliteta života, ali ubrzo mu se budi stari nagon za krađom pošto shvata da bi mu robot mogao poslužiti kao pomoćnik. Osim toga se spostavlja da  robot (kome glas pozajmljuje Peter Sarsgaard), bez obzira na svoju silikonsku dušu, ima i određenih ljudskih kvaliteta pa njih dvojica postaju prisni prijatelji.

Pričom o prijateljstvu između Frenka i robota ne samo da se prikazuje  donos čoveka i mašine nego  se putem te  bliskoj budućnosti analizira odnos čoveka i tehnologije uopšte kao i sve rastuća zavisnost od nje.To je takođe i svet gde je pisana reč napuštena i predstavlja relikt prošlosti, kao i Frenk koji jedini posećuje gradsku biblioteku, a teži se nekakvoj sveopštoj digitalizaciji. Ne samo da se prikazuje postepen gubitak identiteta u takvom modernom svetu nego i otuđenost starijih generacija putem ličnosti ostarelog Frenka koji na sebi svojstven način predstavlja čoveka 20-tog veka naspram novije tehnološki zavisne generacije.
Film prestavlja neuobičajeni spoj naučne fantastike, trilera sa  komedijom  i dramom a  idealan je za odmaranje zbog svoje laganosti i svakako ga preporučujem.

Ocena: