Lov na veštice, tim izrazom se može označiti period kada su veštice, nazovi čarobnjake i ostale šarlatane spaljivali na lomači a može značiti i traženje krivca za neku pojavu. Drugo značenje je upravo tema ovog stripa, a autor Dylana Doga se bavi ni manje ni više nego odbranom horror stripova od političkih stranaka i novinara. Sve počinje tako što je pripadnik konzervativne stranke optužio horror strip Daryl Zed da kvari omladinu i povezao to sa rastućim problemom nasilja među mladima.
Svaljivanje celokupne krivice za pojavu nasilja među mladima na stripove je zaista postojalo tokom 50-tih godina prošlog veka u Americi. Tada je pod vođstvom psihijatra Fredrika Verthama strip maltene satanizovan, njegovo kapitalno delo ,,Zavođenje nevinih" iz 1954. (The Seduction of the innocent) je klasičan primer manipulacije javnim mnjenjem putem netačnih izveštaja Tada je formiran je Kodeks stripova tzv ,,Comics Code Authority" (čitaj inkvizicija) i usledio je period žestoke cenzure koji je oslabio tek tokom 80-tih godina a kasnije polako nestao. Slična pojava je uočena u Italiji tokom 80-tih godina ali srećom nije poprimila tolike razmere kao pomenuta u SAD-u. Kao glas razuma se ovde javlja Dylan Dog, prijatelj autora stripa Daryl Zed i navodi kako je nerealno svaliti svu krivicu na stripove bez uzimanja u obzir ostalih okolnosti koje navode mlade na nasilje među kojima su loše stanje u porodici, popravni domovi i nezainteresovanost države da se taj problem reši.
Sklavijev stav o cenzuri uopšte je prilično jasan i najizraženiji je u prvom delu stripa gde vidimo avanturu Daryl Zed-a. On cenzuru poredi sa inkvizicijom, u smilu da inkvizicija kakva je nakada bila (što se vidi prilikom scena mučenja vštica) se i danas zadržala ali u formi cenzure. Oni su večni duh sile reda, zabrane , dogme i tabua, postoje dokle god društvo baštini takve vrednosti i uvek će se javiti u nekom novom obliku. Njihove žrtve , iako nisu takve kavima ih inkvizicija zamišlja dok ih kažnjava za razne zločine , pucaju pod pritiskom i postaju upravo to za šta se terete da bi uzvratili mučiteljima. Ciklus nasilja je očigledan jer izmučena žrtva vraća istom merom (trenutak kada veštice kažu inkviziciji da su oni stvorili satanu u njima, ili kad crtač poludi) Kraj stripa se svodi na bitku Dilana protiv Inkvizicije, a čitaocima se poručuje da će ishod znati samo ako bude narednog broja, dakle ako ga cenzura ne pojede.
Ovo je svakako jedna od boljih epizoda Dilana Doga, scenaristički genijalna ali je od najboljih deli izbor crtača. Pietro Dall`agnol je daleko od idealnog crtača ove avanture. Njegov crtež je uglavnom gledljiv, ali u pojedinim trenutcima veoma statičan (pogotovo u akcionim scenama) i često nedovršen (stvarno bode oči) pa je teško rastumačiti izraze lica pojedinih likova.Piščeva poruka je jasna i univerzalna. Tema ovog broja, cenzura, se ne vezuje samo za stripove.Može se primeniti na sve ostale medije.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар