Džeri Konvej , scenarista koji se obično vezuje za raniji period Marvelovih stripova , uglavnom tokom 70-tih i ranih 80-tih godina prošlog veka iako je radio do početka devedesetih. Poznat i kao čovek koji je ,,ubio " Gven Stejsi , jedan od nekoliko predanih zanatlija iz tog perioda pored Marva Vulfmana i Arčija Gudvina koji su mnogo toga doprineli stripovima, ali zbog tadašnjih uskih shvatanja autorstva malo toga im je priznato, a nad onim što jeste opet nemaju mnogo upliva niti ikakve kontrole. Relativno skoro, pre nekoliko godina , Konvej se vratio u svet/industriju mejnstrim stripova i radio scenario za neke od novih Marvel Now ( nova farba na staroj traci) naslova.Kako tradicija nalaže , svi redovni stripovi koji nisu mini serijali imaju i specijalni godišnji broj tzv. ,,godišnjak" (annual) pa tako je i sa novim Punisher serijalom.ne mogu da se pohvalim kako čitam isti, ali sam zato bacio oko na godišnjak pošto sam video da se Konvej posle čitavih 25 godina vratio svojoj tvorevini - Panišeru.
Uoči noći veštica, organizovanu kriminalnu grupu vreba nešto,odnosno neko ko nema nimalo milosti prema takvima.Frenk Kesl, poznatiji kao Panišer , im je za petama, međutim ovog puta nije sam. Iz potaje ga prati policajac Memdu , spreman da pronađe očevog ubicu.Da li će se Memdu pridržavati reda i zakona ili će pak hoditi Keslovim stopama osvete?
Panišer je jednostavno rečeno, čovek koji ne veruje u pravo nego u odmazdu.Dok se krivično pravo , kao najprimetnija grana prava među ljudima, temelji na srazmernositi u kažnjavanju i resocijalizaciji učinioca, Panišerova odmazda se svodi na trajno uklanjanje kriminalaca -najčešće ubica.Kesl naprosto ne veruje u iskupljenje tj. resocijalizaciju, odbacuje sudove i zatvore i dozvoljava sebi nesrazmeru/odmazdu jer su za njega takvi delikventi nepopravljivi. Mnogi doživljuju krivične sankcije na sličan način, često su dnevne novine prepune ljudi ogorčenih na sudstvo jer je XY dobio svega toliko i toliko godina zatvora za neko monstruozno delo.Hram pravde je sagrađen na temeljima osvete , a javnost je vrlo osvetnički raspoložena , često krvožedna.Ono o čemu svi takvi pomisle na prvu loptu, upravo to radi Frenk Kesl.Tu leži Panišerova popularnost , kao i popularnost sličnih odmetnika od kojih je nastao i koji su se pojavili u međuvremenu.
Ovakve jednodelne , što bi rekli standalone issue priče je svojevremeno imao i Čak Dikson tokom rada da prvobitnom Punisher serijalu tokom devedesetih.Mislim na ,,One Way fare" , ,,The Big Checkout" i slične.
Priča dobro prikazuje ovu granicu, podržava pravdu i pravičnost kroz lik Memdua i njegovog pokojnog oca uprkos glavnom liku dok istovremeno afirmiše položaj etničkih manjina i prikazuje zakon kao sredstvo društvene kohezije.Ovo je mogla biti sasvim solidna epizoda , na nivou pomenutih Diksonovih, međutim crtež kvari utisak.Dakle Konvej se dobro drži , ali Felix Ruiz je baš slab izbor crtača za ovaj strip.Njegovi likovi su ovde vrlo neubedljivi, lica su im nedovršena tako da više liče na skice nego gotov rad.Čak ako mu se i to zanemari, Ruizov najveći problem je ono što je baš bitno u ovakvom stripu, a to su akcione scene.Ovde su te scene jako statične i dosadne umesto da pršte od akcije. Ljudi stoje kao zamrznuti u toku pucnjave.Botovi sa starih igrica su ubedljiviji od ovoga. Za ovaj Panišer striš se može reći da je stanje obrnuto u odnosu na Edmonsov serijal, gde je scenario bio slabiji a crtež bolji. Konvejeva epizoda je mogla biti sasvim solidan old school strip ,ali je zbog Ruiza na pola puta između ok i solidnog.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар