The iMom je kratak sf film režiserke i scenaristkinje Arijele Martin iz 2014.godine.Radnja je smeštena u bliskoj budućnosti , u vreme kada su se na tržištu pojavile humanoidne robotizovane dadilje nazvane iMom.Uz svaki iPhone i iPad ( iPaid?) i-kakoveć očigledno postoji potreba za sofisticiranim surogat ljudima.Ovde vidimo jedno tipično veče u porodičnom domaćinstvu budućnosti (koje isuviše liči na sadašnjost) kada roditelji nemaju vremena za sopstvenu decu i brže bolje svaljuju obavezu na androida-bebisiterku.U ostalom šta bi moglo poći po zlu?
Ona je svakako programirana po predviđenim algoritmima, od nje se očekuje da kao i sve mašine obavljaju iste zadatke iznova i iznova.Jedina razlika je što ovaj android u odnosu na ostale mašine ipak ima veštačku inteligenciju stvorenu po uzoru na čovečiju.Upravo tu leži kvaka, tu u samoj zamisli da nesavršena bića proizvode sintetička bića po uzoru na sebe same.Ne znam šta vi mislite , ali kada se uzme u obzir za kakva su dela ljudi sposobni zar nam zaista trebaju sintetičke kopije? Ovaj interesantan kratak film svoju poruku nadovezuje na Jevanđellje po Mateju, naročito na deo besede koji se odnosi na lažne proroke i plodove drveta (Po plodovima njihovim poznaćete ih).Implikacija da je android plod čovekovog drveta dovoljno govori.Izlišno je reći da nije sve baš tako crno-belo.Zar ne?
U svakom slučaju, obrt baš i nije neočekivan, nije teško zaključiti šta će se desiti nakon jedne ključne scene.Naravno neću pokvariti iznenađenje.
Film bi mogao da prođe kao malo kraća epizoda Zone Sumraka ili Outer Limits-a, Matilda Brown se prilično potrudila da dočara neemocionalnost mašine.
Нема коментара:
Постави коментар