Mort Sinder je kultni argentinski strip Alberta Breće i Hektora Osterhelda iz šezdesetih godina prošlog veka koji prati doživljaje Ezre antikvara i naslovnog besmrtnika .Ovaj večiti čovek je preživeo sve vekove, prisustvovao gotovo svim velikim trijumfima i porazima kroz istoriju a ipak za čitaoca ostaje enigma.Ko je zapravo Mort Sinder i šta mu omogućava stalni ciklus rađanja i umiranja? Na ova pitanja teško da ćete naći odgovore pošto prastari Mort o tome ćuti.Naslućuje se postojanje izvesnih sila,ali ako tražite izvestan odgovor onda kucate na pogrešna vrata.Iako je sporedan lik u sopstvenom stripu Mort je učesnik gotovo svih poznatih ratova,mnogima je bio prijatelj i slamka spasa u nedaćama, ali je pre svega svedok svekolikog čovečanstva.
Morta Sindera je domaća publika imala prilike da upozna na stranicama Stripoteke tokom sedamdesetih godina prošlog veka , a prošle godine je Darkvud izdao celokupne avanture u odlično opremljenom tomu sa tekstualnim dodacima o autorima.
Alberto Breća bio vanserijski samouki genije i antikonformista, iako mu se stripovi danas svrstavaju u klasike treba naglasiti da tu nema klasike u smislu pridržavanja tradicije niti je iko posle njega ovakav stil duplirao i uveo i glavni tok.Iz tekstualnih dodataka ovom izdanju možete videti da se Breća borio protiv ,,svetog pisma" crtanja, tj.olovke, pa je crtao onime što je smatrao da odgovara svakom stripu (pa i tablama) ponaosob.Primera radi , Mort Sinder jeste crno-beli strip, međutim on nije crtan olovkom na belom papiru nego umakanjem žileta(!) u belu boju i potom crtanjem po crnoj hartiji.Otuda neobičan odnos između svetla i tame gde svetlo deluje kao slaba varnica koja tinja u sveprožimajućem mraku.
Za razliku od ,,Izveštaja o slepima" Breća ovaj strip nije crtao u stilu koji podseća na apstraktno slikarstvo,doduše ima nagoveštaja, nit je kao ,,Ktulu Mitovi "tako da ovde crtež ne služi više kao islustracija teksta odnosno nije nalik slikovncici nego se ipak drži ,,pokreta u slikama" tj.suštine stripa kao umetnosti.Prethodna dva stila ne smatram nimalo lošima, čak suprotno , nego naglašavam razliku i time potvrđujem Brećino odbijanje da robuje stilu. Posebno bih istakao poslednju priču ,,Bitku za Termopil" gde Breća pokazuje izvanrednu umešnost u prikazivanju bitke spartanaca i presijanaca.Nadmašio je sam sebe praveći epsku masovku u vidu spleš table.
U Mortu Sinderu se u pojednimim epizodama desilo isto što Mebijusovom i O`Benonovom stripu ,,The Long Tomorrow" , a to je da izuzetan crtač zasenjuje scenaristu.Hektor Osterheld je između Eternauta i strip albuma Če osmislio nekoliko odličnih horor priča sa naglašenim iracionalizmom koje potpuno odgovaraju ovoj fazi Brećinog stila.Teško je reći ko se kome prilagođavao ali rezultat je svakako fenomenalan. Međutim posle uvodne dve priče tj . ,,Faraonovog Dara " i ,,Ljudui olovnih očiju" vidi se da Osterheld pokušava da isprati isprati Brećin stil sa podjednako dobrim pričama , i nekoliko puta mu je to pošlo za rukom , ali strip počinje da luta. Umesto da ostane u horor žanru koji se po prirodi stvari nameće kao najbolje rešenje iz uvodne dve epizode, ili ako je baš morao da eksperimentiše da je makar ostao u nekoj vrsti mračne fantastike, on pokušava da bude i krimić i sf .Sa jedne strane to ima smisla pošto je naslovni junak proživeo puno toga, svedočio je svim epohama.Svi ti doživljaji bi se mogli dovesti u okvire različitih žanrova pa bi i mogao da priča o svemu pomalo.Sa druge strane, koliko god to dobro zvučalo ipak realizacija nije takva, pošto su horor priče ovde ipak bolje napisane od skoro svih ostalih (poslednja je izuzetak).Dakle problem je Osterheldova neujednačenost jer sjajne horor priče prate prosečne sf i krimi priče, ali srećom one su tek mali deo ovog stripa
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар