Hoksford

 Prošle godine sam pisao o prilično zanimljivom fan filmu snimljenom prema stripu ,,Dobrodošli u Hoksford" Bena Templsmita. Taj kratki film je svakako među najboljima koje sam video, a da li se isto može reći i za sam strip? Čitajte i saznajte.

Hoksford je na prvi pogled privatni ruski supermax zatvor koji naseljavaju isključivo najgori krvoloci tj.nepopravljivi osuđenici od kojih je društvo diglo ruke.Strip prati baš takvog novog pridošlicu , Rejmonda Delgada,,Krona". Međutim uprkos papirologiji i prvidno bezbednoj instituciji sa obezbeđenjem naoružanim do zuba, nešto baš i nije na mestu.Upravnik i zaposleni se čudno ponašaju a psihijatrima je zabranjen pristup bivšim pacijentima.Na insistiranje, doktorka konačno uspeva da razgovara sa Delgadom, ali on je vidno šenuo i po svoj prilici ne dobija lekove.Sumnja raste a pun mesec se bliži.Ispostavlja se da ovo nije običan zatvor nego leglo vukodlaka.Ima li lovina neke šanse protiv lovaca?

Prvo što će čitaocima bosti oči , osim naslovne strane, su likovi Glavni problem je što likovi i nisu baš ličnosti koliko nabacane gomile kilišeova.Gotovo da nema ništa što protagonistu izdvaja od mora psiho-ubica iz slešera i trilera od poslednjih nekoliko decenija. Templsmit nije razradio neku patološku individu nego je njegov Rej Delgado zapravo samo ček lista psihičkih boleština od kojih pate ikonični filmski zlikovci.Te je malo ,,mamin sinčić" poput Bejtsa, pa onda odlazi u krajnost Hanibala,potom halucinira i zamišlja metamorfozu ala Crveni Zmaj itd.Ni ostali nisu mnogo bolji, to su  naprosto likovi iz viceva o piromanima. kanibalima,nekrofilima itd.U jednoj sceni se bukvalno  izvodi onaj crnjak o okupljanju takvih. U svakom slučaju, Delgado odnosno ,,Kron" je uprkos pojedinim one liner-ima razočarenje jer se ispostavlja da iza njegovog buncanja o božanskim moćima ne stoje nikakve natprirodne sile.U ovom aspektu je istoimeni  kratki fan film ispao mnogo bolji jer se tamo sugerisalo da je ,,Kron" ipak više nego što se na prvi pogled čini.Ovo je za sada jedini slučaj ,,fan filma boljeg od izvornog stripa" na koji sam naišao.

 Može se reći da ovaj Templsmitov survival horor najviše podseća na igricu ,,The Suffering" ali samo po atmosferi, bez raznih strašila inspirisanih metodama egzekucije i protagoniste koji teži iskupljenju.Osim kratkotrajne misterije s početka, ovde se i ne dešava ništa drugo izuzev klanja, proždiranja i bežanja. Čini se da je  poenta (ako je ima) priče kako ljudi mogu biti veća čudovišta od bilo kakvih natprirodnih beštija, mada i to deluje tanko.U svakom slučaju, Ben Templsmit je mnogo bolji crtač nego što je scenarista.

Pošto sam već rekao da veći deo stripa otpada na frentičnoj jurnjavi po zatvoru, nije nimalo čudno što  Templsmit koristi svoj ,,motion blur" efekat prilikom ovakvih scena.Prosto rečeno, on u tim kaiševima razmaže boje i zamagli konture likova.Slično je radio u stripu Fell, ali ovde on zapravo koristi tu tehniku kao pokrivalicu za praznu pozadinu.Primetićete da osim prigušenog svetla ,zidova, koridora i  čeličnih vrata , ništa drugo ne figurira u pozadini.Templsmit pribegava i uveličavanju likova kako bi pokrio tu prazninu, tako da blurovanjem pokušava da nadomesti zbrzani rad.No, sa druge strane, Templsmit vrlo efektno  portretiše čudovišta, i u tom smislu ni ovde nije omašio.Stl mu je mešavina karikaturalnog i grotesknog, u korist ovog drugog.Pošto je istovremeno i kolorista on ume da obasja jakim emocijama svojih likova, tako da ima nekoliko mesta na kojima se čini kao da zamućena svetlost izbija iz pojedinih likova u momentima izrazito jakih osećanja.Ben Templsmit  se donekle može posmatrati kao horor verzija Boba Živkovića, s tim što Živković ipak više pažnje posvećuje detaljima .

Welcome to Hoxford je razbibriga, stripovski ekvivalent generičnoj survival horror  igrici za prilike kada hoćete da odmorite mozak od svakodnevnih problema.Solidan crtež vadi tanak zaplet, nije ovo loše ali nije ni za preporuku.

Ocena: