Sam naslov se odnosi na piromana Nila Noubadija Zbog čega Noubadi to čini? On kao prestupnik deluje na simboličan način sa težnjom da se oslobodi unutrašnjeg pritiska koji mu nameće surova svakodnevnica i još mučnija prošlost.Nil hoće da promeni svoj život, da se oslobodi ljudi i sredine zbog koje stalno pati.Teško je od toga pobeći jer, gde god da se okrene, iza svakog ćoška ga čeka nova i gora nedaća.Potisnuta prošlost , u vidu odurne maćehe , ga prati kao plamičak koji preti da bukne svakog časa.Otuđeni mladić koji je nekako uspostavio kakve takve zdrave odnose sa vršnjacima koji mu ,ispostavlja se , zabijaju nož u leđa. Noubadi ne može da pobegne od izvora muke, pa pokušava da ga uništi.Ali to što preuzima nije puka osveta.Paljenje je težnja za promenom, ali izražena na vrlo destruktivan način.
Ovde je primetna tendencija stripa da sve više odmiče od izvornog horror žanra ka nečemu drugom.Kažem nečemu drugom jer nema te jedne odrednice kojom se mogu označiti epizode iz ovog perioda.Ima tu i sf-a, misterije, ubrane fantazije, društveno angažovanih tema itsl.Tako u ,,Palikući" ima nekakvih duhova/prikaza ali njihova uloga nije da zaplaše čitaoca.Oni su prisutni kao katalizatori radnje,nekakve sablasne suđaje koje daju Dilanu šansu da promeni tragičan ishod Noubadijevog života i spase žrtve ovog piromana. Za divno čudo ovde Dilan nije pasivni posmatrač ili slučajni prolaznik , na šta su ga sveli scenaristi u mnogim prethodnim i narednim brojevima.Ovog puta je njegova uloga aktivnija.On se stapa sa mučenim mladićem i proživljava njegov život .Dilan se identifikuje sa Noubadijem do te mere da je teško povući crtu među njima.Trebao bi biti nekakva smernica problematičnom adolescentu ali i njemu pada mrak na oči i vatra na um.Ovo je u skladu sa Sklavijevim Dilanom koje se oduvek identifikovao sa drugošću, sa monstrumom , ali De Nardo to čini na bukvalniji način.Walk a mile in my shoes.Iako se ispostavlja da Brenford i Nil Noubadi ne postoje , oni se mogu shvatiti kao odraz onoga ko smo bili .Mladost koja nije izbledela nego nastavlja svoj život zajedno sa sadašnjom ličnošću.Tako Nil i Dilan žive suživot.
Brindisi se u ovom broju nažalost drži svog novog stila . Sve ono što sam prigovorio u ,,Savršenom Zločinu" važi i ovde.No, ima jedna bitna razlika.Ova epizoda je takva da i ne zahteva crtača koji ume da dočara hororične scene , nego sasvim obične realistične prizore.De Nardova priča je takva da joj Brindisijev prozaičan pristup ne smeta.Ovde se baš traži običniji slice of life pristup, jer bi sve osim toga bilo neprikladno.Šta će nam jeza ako scenarista ne pokušava da je proizvede? Ova epizoda ne nudi ništa novo pošto je priča ipak sazdana na čvrstim temeljima Sklavijevog Dilana. Uprkos naslovu ovo nije zapaljivo štivo ali se bavi poznatim na atipičan način.Iznenađenje koje odudara od proseka u koji je ovaj strip zapao, a ni sada nije mnogo odmakao.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар