Magični Vetar u sebi nosi mnoge suprotnosti ali kao ličnost nije podeljen.On je vrač plemena Sijuksa zvani Magični Vetar a istovremeno je Ned ,bivši vojnik američke vojske.Sa jedne strane , to scenaristi Đanfranku Manfrediju dozvoljava određena preimućstva.Veza sa mističnim mu potpomaže horor elemente stripa, pošto Ned/Magični Vetar može po potrebi da bude medijum i tumač natprirodnog.Sa druge strane, on je čovek od akcije.Uvek spreman da potegne oružije i , kad treba , potamani krvnike i dušmane.To je baš neobična kombinacija u Boneli stripovima gde su protagonisti u jednoj od ove dve krajnosti.Pogledajte samo Dilana i Zagora.No ovakva karakterizacija Magičnog Vetra ima i očigledne nedostatke.On je čovek dve suprotne kulture koji se isuviše lako opredelio u korist potonje.Tokom ove uvodne priče, on je tip koji traga za svojom prošlošću.Vremenom mu naviru sećanja, ali njih ne prati nikakvo kolebanje.Ipak je proveo najveći deo života u ,,civilizovanom" svetu, pa je baš zato teško razumeti činjenicu da se ponaša kao rođeni indijanac.Isto tako je teško razumeti odsustvo unutrašnjeg sukoba između nekadašnjeg vojnika Neda i sadašnjeg vrača Magičnog Vetra.Ipak su to dva vrlo različita pogleda na svet.Ne idu ruku pod ruku, a Magični Vetar ih misteriozno objedinjuje.Da li je on zaista spojio nespojivo ili je ovo Manfredijev propust?
Magični Vetar nije sam , pošto mu se pridružuje novinar Vili Ričards zvani Po.Takav mu je nadimak zbog sličnosti sa čuvenim piscem Edgarom Alanom.On je po mnogo čemu tipičan Boneli sajdkik.Niži je od protagoniste, manje vičan akciji , uglavnom je tu zbog humora ( na svoj i tuđi račun) itd.Po je racionalističi nastrojen, tako da često kontrira iracionalnosti protagoniste.Po je i pokretač ove priče, pošto je ovo ipak njegova istraga o aferama bogatuna Hauarda Hogana.Po uviđa da je Hogan znao pre vremena o izgradnji železnice kroz Severnu Dakotu i da je kupio zemlju dok je bila bezvredna. Istu je prodao kada je znao da će propasti.Slučajnost? Malo sutra.Taj se dobrano obogatio od veza sa vlašću.Bavio se svakakvim mutnim poslovima a angažovao je poručnika Lomaksa da se reši svedoka i pretvori to u nesrećan slučaj.Dakle Hogan je tipski lik, beskrupulozni bogataš koji otima zemlju u periodu divljeg zapada.On nije razvijen kao ličnosti koliko služi da bi naglasio razliku između plemenitih ,,divljaka" tj. indijanaca i pojedinih belaca sa jedne strane i korumpiranih kapitalista i ,,kulturnog " društva sa druge strane.Međutim, Magični Vetar se ne obračunava sa njim u ovoj priči , nego sa Lomaksom.
Lomaksa grize savest jer je pobio svoju četu zarad para. Ta griža savesti nastupa u obliku duhova pokojnih vojnika.Proganjaju ga sa vremena na vreme.Baš u tim trenutcima dolazi dolazimo do horor elementa ovog stripa.Ne zove se ovaj strip "Fort Ghost" (Utvrđenje duhova) bez razloga. Možemo pojednostaviti stvar i reći da su ti duhovi projekcija nečiste savesti, ali samo do momenta kada oni popričaju sa Magičnim Vetrom.I to se može otpisati kao halucinacija zbog Nedove amnezije, ali tada bi halucinacije dvojice likova bile suviše slične.U ovom stripu natprirodno zaista postoji a nemirni duhovi su došli da poravnaju stare račune.
Tokom svega ovoga najviše dolazi do izražaja crtež španskog umetnika Hosea Ortiza.Njemu potpuno leži ovaj "weird west" žanr jer je on majstor westerna i horora.Od prve table , čitaocima je jasno da ih čeka poseban ugođaj.Ortizove mutne linije zamagljuju granice između prašnjavih gradova i tajanstvenog sveta onostranog.Ovde nećete videti neke ispeglane čistunce kao u idealizovanim vesternima tj. filmovima sa Džon Vejnom u glavnoj ulozi , nego realističnije i samim tim prljavije grubijane.Ortiz je posvetio veliku pažnju detaljima i verno dočarao taj period, uz žanrovsku obradu naravno.Može se slobodno reći da je podigao Manfredijev korektan (ok/ništa posebno) scenario u sasvim solidnu uvodnu epizodu.Bez ovakvog crteža bi to bila samo obična šablonska , zaboravljiva , vestern priča.
Ovim stripom je pre 22.godine izdavačka kuća Boneli započela prvi redovan "weird west" serijal oslobođen naivnosti tipa : ,,Zagore , pazi metak! Hvala, Čiko! Naravno, bilo je i drugih ozbiljnijih stripova poput Kena Parkera, koji ne spada u ovaj podžanr, kao i pojedinih epizoda Teksa Vilera koji se mogu podvesti pod ovaj podžanr, ali ništa ovog tipa.Neki smatraju da je ovaj serijal kao celina najbolje od Bonelija.Da li je to tako? Proverite sami.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар