Grupa ribara se upustila u lov uprkos nevremenu, ali umesto bogatog ulova nalaze obezglavljeni leš.Videvši telo , ribar Ejdan ostaje zabezeknut jer je po tetovaži prepoznao leš svoje ćerke Serše koju je sahranio pre dve godine. Neobičan događaj otvara stare rane, a lokalna policija ne dozvoljava porodici da proveri grob pošto je groblje zatvoreno zbog tobožnjih rekonstrukcija . Mutne radnje se odvijaju na mesnom groblju u Kentu , te Ejdan angažuje Dilana Doga da reši slučaj koji policija izbegava.
Da nisam pročitao impresum, nikako ne bih zaključio da je ,,Cenu Mesa" napisao Fabricio Akatino, čak suprotno, bio bih spreman da se opkladim da nije njegovo delo. Ovo kažem jer scenario nimalo ne liči na Akatina koga pamtim kao novog autora koji razbia šablone u koje je serijal zapao.Setimo se samo atipičnog ,,Ubice iz susednog stana " u kome se čitava priča odvija iz perspektive davitelja koji izmiče policiji zbog spleta okolnosti nastalih iz sveopšte apatije ili misteriozne storije ,,Ukradeni životi". I ovaj strip počinje iz tuđe perspektive ali se to ubrzo gubi zarad izraubovanog šablona koji glasi ovako : ,, Dilan odlazi u malo mesto glde se dešavaju čudne stvari " .
Kliše na stranu , u suštini ovo je strip o trgovini ljudima, tačnije sex trafficking-u , ali sa prilično morbidnim obrtom pošto se radi o trgovini zombi devojkama. Akatino upotreblava zombi devojke kao metaforu o otupljenosti tj . zombifikaciji nevoljnih prostitutki u gnusnom lancu trgovine. Reč je o neljudskom tretmanu žena , svođenju istih na komade mesa koje šalju na dalju preradu zarad zabave ,,elite".Tome u prilog govori i groteskna scena gde radnici kasape nemrtve žene uz pratnju muzike ,, A little bit of Monica in my life , a little bit of Erica my my side ... " tj . šovinističke pesme Mambo br.5 od Lua Bergea. Otuda naslov ovog broja ,,Cena mesa".
Problem je što su zombi devojke upotrebljene samo zarad šoka, da zgroze čitaoce jer da nije te ekspolatacije nemrtvih , ovo bi bila sasvim obična straightforward priča o organizovanoj prostituciji . Akatino se nije udubio u problematiku ove industrije, razloge njenog postojanja , niti pruža uvid u psihu njenih činilaca . Ispada da se sve vrti oko para i mračnih želja neiživljenih glavešina društva. Zbog toga ova priča ne nadilazi okvire žanra , ne postaje univerzalna poput najboljih epizoda Dilana Doga. No to ne znači da je ovo loš strip. Akatino pokazuje odličan smisao za crni humor, što vidimo u dijalozima i pojedinim situacijama. Recimo , kada otupeli bogatuni ne primećuju da plešu sa našminkanim mrtvakinjama , što ih posle košta glave pošto su razuzdane zombike gladne sirovog mesa, ili running gag o nesposobnom satrapu lokalne vlasti , Ćopavom Hariju.
Robero Rinaldi je kao crtač do sada imao tu nesreću da ga skoro uvek sparuju sa lošim scenaristima , ali sada je dobio priliku da zablista i nije je protraćio. Već na prvoj stranici nas priprema za putovanje u crnilo. Iako mu zombiji nisu toliko jezivi kao kreature Angela Stana , u tome još niko nije uspeo , Rinaldi ne beži od scena kasapljenja , kanibalizma, sadizma , iživljavanja nad leševima i ostalim boleštinama . Likovi su mu vrlo izražajni što doprinosi uspešnoj realizaciji Akatinovog grobljanskog humora. Ali to nije sve , pošto je Rinaldi sačuvao najbolje za pred kraj.Vrhunac ovog broja je spleš stranica i nekoliko krupnih kadrova gde je prikazivanjem plesa zombi prostitutki spojio erotsko sa morbidnim čime je zasigurno zgrozio i one sa jačim stomakom .
Roberto rekioni je kao urednik zadao direktive , da ne kažem zapovesti , scenaristima ovog serijala pa iz epizode u epizodu vidim da nagomilavanje pop-kulturnih referenci, obavezan soundtrack , insistiranje na angažovanim temama, i modernizovanje Dilanovog sveta kako bi se približio nekim novim klincima nije doprinelo kvalitetnijim ni slobodnijim epizodama. Štaviše , deluje mi kao da to opterećuje scenariste jer su najpre u obavezi da ispune ove zahteve urednika , pa tek tada da se usresrede na zaplet.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар