Poklon

 

Režija : Džoel Edžerton

Scenario : Džoel Edžerton

Sajmon i Robin su mladi bračni par koji žive na visokoj nozi. Odlučili su da promene svoje okruženje i izmeste se iz gradske vreve. Dok se upoznaju sa novom sredinom i  komšijama, sreću Sajmonovog prijatelja iz srednje škole. Njegov stari poznanik  počinje da ih zatrpava kojekakvim poklonima  i polako postaje nesnosno dosadan. Nenajavljeni gost  vremenom postaje nepoželjan, ali ne iz razloga koji očekujete. Ružna prošlost i neraščišćeni računi polako dolaze na naplatu.

Prevelika dostupnost i relativno mala kontrola bezbednosnih uređaja poput skrivenih kamera i bubica sparena sa (ponekad osvetnički nastrojenim) vojerizmom je dobra početna ideja za stalker filmove. Problem je u tome što je nemali broj takvih filmova odavno snimljen. Perfect Blue (ovaj je must see), Alone with her , My little eyes, Giant, Caché, Vacancy, Ratter itsl. Ima još gomila ali su ispodprosečni filmovi tipa The Boy Next Door, pa da ne dužim. Dakle na tu temu teško da se nešto novo može reći, tako da  na  rediteljima i scenaristima ostaje samo da budu što bolje zanatlije i uklope često viđane elemente u novo i koliko-toliko interesantno delo. Džoel Edžerton nije dorastao tom zadatku. Evo zašto.

 Najveći problem ovog ovog filma je atmosfera, jer je nema. Tačnije, pri početku možete naslutiti da je triler i manje više pogoditi u kom pravcu će se kretati, ali sve to odjednom nestaje i pretvara se u nekakvu umereno veselu epizodu limunada serije kakve možete videti na Fox Life-u. Fali uzbudljivih scena a  snimano je u stilu banalnih tv sapunica i to  onih koji se vrte oko životnih nedaća (yeah right) bogatuna. Bukvalno, ako bi na ovaj deo filma naleteli na tv-u nikako ne bi pomislili da se radi o trileru jer gotovo da nema napetosti, a sve što vidite je pogled kroz ružičaste naočare nekih tamo komšija na Hollywood Hills-u.

Nimalo mu ne pomažu potpuno neupečatljivi likovi i glumci koji su na autopilotu.Protagonista Sajmon bi trebalo da je lažovčina, ali to vidimo tek posredstvom drugih. Čovek bi pomislio da u ovom dobu prevaranata, botova, skotova, self-help gurua, advokata, političara,  i ostalih prodavaca magle nije teško napisati takvog lika na ubedljiv način jer materijala imate svuda. E pa Sajmon ispada tek nešto ubedljiviji od prosečnog šanera. Nikad ga ne vidimo u punoj snazi. Ne kažem da  mora biti na nivou Sola Gudmena, ali Edžerton je zaista mogao makar malo više da se potrudi ako je već zacrtao da mu protagonista bude prevarant iz visokog društva. Što se njegove uloge tiče, čudak Gordo je jeziv ali  ni približno  koliko bi mogao biti jer  poput Sajmona isto tako pati od ispraznog dijaloga i nedovoljno iskorišćenog potencijala. Što se tiče osvetoljubivih stalkera, Maks Kejdi koga je odigrao De Niro u rimejku ,,Rta straha" (Cape Fear) je alfa i omega takvog antagoniste. Ako niste gledali taj film, učinite sebi uslugu i odgledajte ga što pre jer sve što ovaj film nema, tamo imate in spades.

Rekoh li da je Sajmonova supruga Robin preterano naivna? E pa, preterano je naivna, toliko da neretko vređa pamet ! Koliko god mislila da je Gordo žrtva Sajmonovog iživljavanja, onog trenutka kada je saznala da je taj čudak-ludak kažnjen za otmicu deteta morala je staviti prst na čelo i razmisliti za koga se zalaže. Da stvar bude još neuverljivija, otkud Gordo može da se bavi privatnim obezbeđenjem ako je osuđivan? Eto još jedne rupčage u scenariju!

Slowburn trileri itekako postoje, ali ovaj film nije jedan od njih. Poklon je predugačak film sa nimalo štofa koji izaziva najgoru stvar koju film može izazvati - dosadu. Pošto bi ovaj film trebao biti triler, ovo je utoliko gore. Redutelj kao da se tek u poslednjih dvadesetak minuta filma setio da režira triler. Upravo taj deo filma isporučuje , onima koji dotle nisu zaspali ili batalili ovo, poentu čitavog filma , ali avaj to je too little and too late. Povrh toga je izuzetno nelogično. Ta dilema u kojoj film ostavlja protagonistu je nelogična jer : 1.) Sajmonu u rukama stoji potpuno neosporan dokazni materijal sa kojim bi bez ikakvih problema mogao otići u policiju, a Gordona bi skembali u vrlo kratkom roku. 2.) Iste dokaze bi van svake sumnje pokazao ženi, a sve i da to iz meni neshvatljivih razloga ne uradi opet bi istu obavestila policija. Time bi skoro sva intriga koju je izazvao Gordo čudak pala u vodu, a on bi završio u bajboku. 3.) Onaj neizvesni deo,  koji neću da spojlujem, se lako može proveriti u bilo kojoj medicinskoj laboratoriji. Dakle, Gordon se  Sajmonu  itekako  posrao u život, ali realistčki gledano sve bi mu se vratilo  poput bumeranga.

Možda se pitate otkud je ovako loš film pobrao velike rejtinge na ,,pouzdanim" sajtovima poput IMDB, Rottentomatoes itsl. Naslućujem da je razlog u tome što je ,,Poklon" koproducirao izvesni Džejson Blum osnivač produkcijske kuće Blumhouse koja stoji , između ostalog,  iza Netfliksovog hajpovanog đubreta Hush (2016) koji je isto tako dobio silne odlične rejtinge na istim sajtovima zahvaljujući  botovsko tastaturaškoj mašineriji. 

Ocena: