Doom Patrol - druga sezona
Tema ove sezone je roditeljstvo, preciznije odsustvo jednog ili oba roditelja i posledice koje povratak u tu ulogu , makar u pokušaju, ima po kasniji život potomaka i roditelja. Negativni čovek je ovde kroz flešbekove prikazan kao gej osoba u neiskrenom braku koji ima samo privid skladnosti, neko ko nije izašao iz proverbijalnog ormara i lagao sebe da treba i može opstati u takvim uslovima zarad dobrog statusa u službi ujka Sema. Ovo nije neka novost, jer se u prošloj sezoni suočio sa time, odnosno taj ,,negativni duh" ga je naterao na to, ali ga prvi put vidimo kao nesavršenog roditelja a potom kao odsutnog. Robotman odnosno Klif je naravno infantilan , big surprise, i impulsivan, a u slučaju Džejn vidimo drugačiju varijantu odsustva roditeljstva, konkretno izopačenu verziju istog u vidu silovanja i iživljavanja koje je pretrpela od oca dok je keva (ne)prisutna kao ćutolog koji trpi i gura pod tepih to zlo u kući. Ako vam se dovde sve čini poznato , sasvim se u pravu. Sve ovo se vidi u prvoj sezoni, doduše iz malo drugačije vizure. Naravno , ne očekujte temeljno obrađene niti preterano ubedljiva razrešenja ovih problema jer je ovo ipak nije ozbiljna već zabavna serija. Nivo te zabave je u ovog puta na žalost u blagom padu jer se serija ponavlja. Dobra strana ovoga je da se nastavlja sa uspešnom formulom : smešno + tužno + čudno.
Gluma je na istom nivou kao u prethodnoj sezoni. Produkcija ponovo špara tako da ponovo vidimo kako iste likove pretežno glume dubleri dok im ozbiljniji glumci pozajmljuju glasove i tek povremeno se pojave na ekranu. Ovog puta to vidimo to i kod jednog negativca, pošto ulogu Doctor Tyme (da tako se piše) takođe dele dvojica glumaca. Na sreću gledalaca jedan od ključnih likova čudnog Doom patrol tima je ovog puta prisutniji. Najveća zvezda, što glumački što scenaristički, ove sezone je Timoti Dalton u ulozi ludog naučnika Najlsa Koldera. Ovog tipa je lako zamrzeti, zbog otkrovenja sa kraja prošle sezone, ali je teško nemati razumevanja za njega zbog toga što je svoj lični pakao popločao dobrim namerama. Najls u sebi objedinjuje mnogo protivrečnosti, što se osim kroz njegov karakter vidi u njemu svojstvenom pristupu nauci (bosanskom loncu okultizma i empirizma). Dalton ga zbog toga glumi kao osobu koja je istovremeno ozbiljna i apsurdna, a pride živi u nebuloznom svetu. Najls je takođe odsutan kao otac, a ćerku Doroti drži pod staklenim zvonom. Pa dobro , da je vaše dete mutant sa kapacitetom da uništi čitav svet , šta bi ste vi radili? Ulogu male Doroti prilično dobro tumači Ebi Monterej (Abi Monterey) koja je inače mlada pozorišna glumica a ovo joj je debitantska uloga na tv-u. U seriji je izvela sasvim finu muzičku numeru , kojoj se naravno pridružila ekipa ,,denijevaca" (gledaoci znaju zašto). Sve što je u prvoj sezoni bilo novo i neočekivano, sada je već poznato i pomalo predvidivo, tako da je serija u laganom padu. Tome doprinosi manjak interesovanja publike i pandemija , pa tako ova sezona ima svega 9 epizoda ( od prvobitno napisanih 10), mada kraj nije naprasan nego se sezona završava uzbudljivim cliffhanger-om.
Ocena: 7/10
Ti- druga sezona
Šta ono beše glavni problem prve sezone ove serije? Ah, da - neuverljivost. Očekivao sam da će serija nastaviti u istom maniru ali desilo se nešto nepredviđeno. Odvrnuli su ga na 11 u drugoj sezoni! Ludi Džo se ponovo izvlači uprkos razumu, ali ovog puta to igleda kao srednji prst uperen u iole razumnog gledaoca. Seli se u Los Anđeles i ne samo da nastavlja trend ubijanja bez ikakvih posledica, nego udara na svet visokog društva, organizovani kriminal i crno tržište bez problema. Kanda su u ovoj seriji panduri, krimosi i manje više svi ostali operisani od mozga pa ne kapiraju da je ludak među njima. Ovog puta čak ni to nije najveći problem. Kako? Tako što se ludi Džo spanđao sa podjednako apsurdnom psiho devojkom koja je isto tako nevidiljiva za organe gonjenja i zdrav razum. Shvatam da svaka vreća (možda) nađe zakrpu, ali ovo što su scenaristi napravili od serije, i tog odnosa , je toliko neubedljivo, bolno glupo i van svake pameti da ne vredi ni nabrajati sve nelogičnosti. Recimo da ih ima toliko da se može napuniti ceo hangar. A tek uvrnuti porodični odnosi , kosturi u ormarima i činjenica da se skoro sve dešava u gradu gde kamere vise na ama baš
svakom ćošku. Ovog puta je sasvim jasno da koscenaristi nemaju pojma šta hoće od serije. Prema sinopsisu romana na kojem je ovo (ne)delo delimično bazirano, vidi se da autorka ipak apostrofira da leševi kada tad isplivaju (ne zove se džaba Hidden Boddies) na površinu. Ne kažem da serija mora biti realistična, može se ići u sasvim drugu krajnost bez ikakvih problema. Ovo je mogla biti satira, međutim Ti je serija koja uporno pokušava da ubedi gledaoce da su ovi karikaturalni likovi, odnosi i situacije mogući. Ti hoće da bude psihološki triler ali nema dodira sa stvarnošću.
Ocena: 5/10
Star Wars : The Bad Batch
Rat Klonova je završen. Pod tim ne mislim samo na to da je izemitovana poslednja sezona serije , nego i da je kraj svega što je valjalo u vezi sa njom. Umesto povremeno kompleksnijih narativa i likova, franšiza je u ovom izdanju devalvirala na najobičniji dečiji crtać. Znam vrlo dobro da je i Rat Klonova pa i čitava filmska franšiza Star Wars u osnovi namenjena za decu i mlade, ali je Rat Klonova za vreme Filonijevog vakta ipak pretendovao na nešto više. Od momenta kada je (skoro) sve konce preuzeo Dizni, o takvim aspiracijama se može samo sanjati dok je realnost ove serije u dometu ,,Pobunjenika". Znači slabo. Samo bacite pogled na početak ove serije i njen tretman famoznog ,,naređenja 66" u poređenju sa istim iz poslednje sezone Rata Klonova i biće vam jasno da je sve postalo preterano kid friendly. Sa ovakvim urednicima nikada se ne bi napravila jedna ,,Darkness on Umbara" , ili ,, The Jedi who knew too much" a da ne pominjem ostale velike epizode i podzaplete. Ova ekipa glavnih likova nikako ne može da drži pažnju na duge staze. Dovoljno je shvatiti da je ovde najbolja epizoda ona sa Ked Bejnom iz prostog razloga što je tu preoteo seriju od tipskih protagonista. Skoro sve epizode su varijacija na temu male grupe vojnika protiv nadmoćne okupatorske vlasti. Zvuči poznato, zar ne? Nisam mislio na partizanske serije tipa ,,Otpisani" (iako je prva sezona ove serije upravo to, ali u ruhu sf-a) nego na ,,Pobunjenike" (Rebels). Zamenite glavne likove te serije sa modifikovanim klonovima i to vam je to. Čak je i animacija rađena prema tim modelima tj. u istom stilu. Nije ovo loša animirana serija, ali mi je dosadna jer očigledno ne spadam u njenu ciljnu publiku.
Ocena: 6/10
Нема коментара:
Постави коментар