Spajdermen: Krejvenov poslednji lov

Tamni oblaci su se nadvili nad Spajdermenom.Vickastog superheroja muče skorašnja tragična dešavanja i pritiskaju ga misli o sopstvenoj smrtnosti.Kao da mu to nije dovoljno, niotkuda se pojavljuje i njegov stari protivnik lovac Krejven.Krejven se više ne uzdržava, spreman je na sve kako bi se konačno dočepao lovine koja mu je uporno izmicala.Kucnuo je čas osvete.


Osamdesete godine prošlog veka su bile period značajnih promena u superherojskom žanru  američkog stripa.Tada je otpočeo period dekonstrukcije.Mračni vitez se vratio,nadzirači nadziru,Stvorenje iz močvare proživljava čas anatomije,Derdevil se preporodio itd.Osnovna postavka ovog žanra je u pojedincu odmetniku koji preuzima pravdu u svoje ruke i sprovodi borbu protiv kriminala izvan okvira pravosuđa.Ovakav pojedinac,koji je zakonski gledano kriminalac, uživa poverenje građana zbog svojih dela , jer je po pristupu direktniji od policije,ili pak pojedinih zastupnika zakona / poretka  i iz toga crpi svoju legitimnost.Isti pojedinac je često prikazan kao moralna gromada.Ovakav slučaj bi u stvarnom životu bio kontraproduktivan,stvorio bi više problema nego rešenja i vodio bi neviđenom samovlašću i anarhiji. Suština dekonstrukcije ovog žanra se je u relativizaciji položaja junaka/odmetnika i zlikovca.Tu se gubi crno-bela podela likova,preispituje se položaj odmetnika.Pravednik se spušta sa svog (lažnog?) pjedestala i svodi se na pravu meru.

Između Pitera Parkera i Spajdermena,kao alterega,nema razlike,nema dihotomije.On je ista osoba u kostimu i van njega.Nema razlike između njih kao u slučajevima javne i tajne persone Brusa Vejna/Betmena,Supermena/Klarka Kenta ili Meta Murdoka/Derdevila.Sa ili bez maske, to je isti vickasti Piter Parker ali sa malom razlikom što je u ovom periodu ,,mračenja" nosio  crni kostim i mučila su ga egzistencijalna pitanja života i smrti.Spajdermen je ovde umalo ubijen,drogiran i fizički nadjačan ali ne dolazi do mentalnog pucanja.Uprkos svemu proživljenom, Piter ostaje dosledan uobičajenoj karakterizaciji i ne prelazi lične moralne granice. Dakle uprkos svim elementima dekonstrukcije, Spajdermen ovde ostaje imun na istu.Naravno to ne znači da nema baš takvih Spajdermen stripova.Takođe to ne znači da je ovo loša priča, daleko bilo, ovo je odlična priča o lovcu Krejvenu.Krejven je zvezda ovog stripa.

Lovac Krejven je jedan od stare garde Spajdermenovih protivnika,pojavio se među prvima tokom samog početka ovog dugogodišnjeg superherojskog serijala. Međutim, Krejven nikada nije imao preteranu popularnost, oduvek je bio u senci opasnijih zlikovaca iako je itekako zanimljiv kao ličnost.Kravinov je iskusan lovac koji je uspeo savladati bezmalo svaku životinjsku vrstu na zemlji.Savlavši sve zveri, Kravinov je prešao na najopasniju lovinu od svih, na čoveka odnosno nadčoveka.Iz opisa je prilično jasno da je Krejven zapravo grof Zarof (The Most Dangerous Game) u ruhu stripskog zlikovca.Oslobođen  okova naivnijih starih stripova, u ovoj eri dekonstrukcije Dž.M.Demateis Krejvena vraća u punom sjaju.Kravinov se priprema  putem  animističkih magijskih rituala poput antičkih lovaca  i opsesija mu se manifestuje ponavljanjem određenih misli iznova ,radi bolje ilustracije manije.

Krejven u Spajdermenu,večitom protivniku, vidi oličenje destruktivne nečiste sile,paukolikog duha iskvarenog zapada koji je progonio i uništio njegove roditelje.Ovi trenutci nisu najjasnije objašnjeni ali namera je itekako jasna.Krejven želi da pokaže kako je u svakom pogledu bolji od protivnika te pokušava da slomi Spajdermena tako što ga živog,mada komiranog, sahranjuje i zauzima njegovo mesto.Tada supeva da savlada opasnog protivnika Štetočinu, divljeg i zbunjenog mutanta užasnog izgleda, sa kojim Spajdermen nije uspevao da se izbori.Sve to ima smisla u Krejvenovoj glavi ali samo do trenutka kada shvata da je sam postao ili oduvek bio ono što je video u svom protivniku.

 U ,,Krejvenovom poslednjem lovu" i drugim stripovima  se vidi da je Demateis umeo biti vrstan pripovedač u okviru ovog žanra, tako da je prosto neverovatno kako je spao na pisca užasnih  scenarija za animirane adaptacije Betmena (Son of Batman, Batman vs Robin i Batman : Bad Blood).Demateisova mračna priča je prikazana odličnim  crtežom Majka Zeka.Da nije Zeka ,niko drugi ne bi  tako uspešno dočarao Krejvenovo divljaštvo .Zek ima odličan smisao za kadriranje napetih scena ludačkog zanosa glavnog zlikovca.Atmosfera koju nam pruža je turobna i klaustrofobična,što prijatno odudara od Spajdermenovih avantura gde je u borbenim scenama akcenat na akrobacijama,slobodnim pokretima i gimnastičkim okretima.Dopadljivo je i prikazivanje toka svesti glavnih likova,nagomilane misli i ponavljanje istih kao znak manije.

 Ocena:

Lobov Božićni paravojni specijalac

        

Naslov itekako zvuči suludo.O čemu je ovde reč? Lobo je antiheroj iz DC stripova koji je popularnost doživeo tokom 90-tih godina prošlog veka.Kao tvorevina Rođera Slifera i Kita Grifena nastao je nekoliko godina  ranije ali je u tom periodu doživeo preporod kao ličnost koja služi za parodiju na superherojštinu i tadašnji trend hipernasilnih stripova.Istu ulogu su kod drugih izdavača igrali stripovi kao što su  Deadpool i The Tick.

Ovo je kratak film Skota Leberehta iz 2002.godine,  stručnjaka za specijalne efekte poznatog po radu na ostvarenjima poput ,,Uspavana Dolina i Spawn".Film je adaptacija istoimenog stripa Kita grifena i Sajmona Bizlija iz 1991.godine.Ovde ne treba očekivati preteranu dubinu priče,uglavnom zbog postavke čitavog strip serijala, nego sprdačinu na račun praznika,mitskih ličnosti i prazničnog veselja. Priča je kraća a zaplet je uprošćeniji uglavnom zbog gotovo zanemarljivog budžeta ali opet vredi pogledati zbog pristojne kostimografije i glume.Ko baš ne voli praznike, preporučujem strip Lobo Paramilitary Christmas Special.

Skitnica Robni: Povratak u prošlost

 Robni Stoun,nekada pisac i izdavač danas prosijak, se vraća sa svojih lutanja u rodnu Britaniju.Ni sam ne zna povod svoga povratka, te luta gradom zaronjen u mislima o prošlosti.Međutim, sudbina se ponovo poigrava sa Robnijevim životom.Sustiže ga neočekivana vest o  osobi sa kojom je nekada bio blizak.

Stoun,pisac i idealista čija je  karijera je propala sa gašenjem izdavaštva, je godinama tražio posao i nikako nije supevao da omogući pristojan život sebi i supruzi.Borba za opstanak u društvu sa sobom povlači mnogo ,,prilagođavanja" (čitaj kompromisa.) koji se umeju poprilično suprotstavljati moralnim načelima čoveka.Neki takvo ponašanje smatraju  vrlinom.Robni je iz prve ruke doživeo takav slučaj, videvši suprugu kako se kreće među društvenom elitom sumnjivog morala i kako prostituisanjem obezbeđuje poslovne veze i ugled.
Robni se zasitio društvenog licemerja,odbacio je takve  ,,vrednosti" i rado zakoračio u siromaštvo.Skitničarenje je njegov bunt protiv sveta nemoralnosti i konformizma koji je zaslepljen novcem,vođen pukom potrebom za finansijama dok se  klanja se profitu kao božanstvu.Odbacivši takve nevrednosti,Robni kroči stazom svojih sopstvenih ideala koji ga ispunjavaju.Zato Robni ima sve, iako u materijalnom smislu nema ništa.

Ova epizoda stripa je zamišljena kao priča o Robnijevom postanju.Tema i različiti motivi su ovde zanimljiviji od same radnje, koja se   razvija tako što skitnica Stoun lunja gradom i popriseća se detalja iz prošlosti. Ovo je setna i sentimentalna priča koja nije posebna niti mnogo potresna ali  solidna.Da nije odličnog crteža španskog majstora Huana Boa (Juan Boix), ovo bi bio dosadnjikav strip.Interesantno je to što se ovaj strip sa junakom Robnijem Stounom baš našao u istom broju Stripoteke sa prezimenjakom strip junakom,doduše različitog autora i žanra, Abrahamom Stounom.

Crtež Huana Boa je na prvi pogled veoma podseća na argentinske autore poput Hektora Osterhelda ili Horacija Laila.Ovo je vrlo raskošan grafizam, divota je gledadti odlično odmeren odnos svetla i tame kao i   realistično prikazan svet i ljude sa sa svim nesavršenostima .Crtež u pojedinim scenama,naročito kada su u pitanju osobe,  ume da  liči na bakrorez ali ne zadržava isti nivo detalja  tokom čitavog stripa.To je lakše uočiti u sabranim avanturama Skitnice Robnija, ali se primećuje i upoređivanjem raštrkanih epizoda u Stripoteci.
Osim ,,Skitnice Robnija" nije mi poznato da li je išta drugo od ovog autora objavljeno kod nas.Inače ,,Skitnica Robni" (Robni El Vagabundo ) je strip iz 70-tih godina prošlog veka, ima solidnih i prosečnih epizoda ali su sve praćene odličnim crtežom, zbog kojeg ga vredi pročitati.

Ocena:

D, Lovac na Vampire

Scenario: Yasushi Hirano
 Režija:Toyoo Ashida
 Režija animacije :Hiromi Matsushita


Zemlja je preživela nuklearnu katastrofu, ali su  sile tame zavladale svetom. Mračna bića su se okomila na sirotu porodicu stočara.Vrhovni vampir je odabrao  farmerku Doris kao svoju buduću nevestu.Grad je u panici,stanovništvo je bespomoćno.Kome se okrenuti u ovakvom zlom času? Sreća im se osmehnula jer  lutajućeg viteza put avanture vodi kroz ovaj ukleti predeo. Niko ne poznaje tog misterioznog stranca.Može li on nadjačati zle sile ili je  gori od njih samih?

Gledaoci će u liku D-a sigurno primetiti mnogo toga poznatog. Crni šešir širokog oboda,crni ogrtač,stoičko držanje,turoban izraz lica,lakonske replike i potrebu za ispravljanjem krivih drina.Neko će u tome prepoznati ličnost Van Helsinga iz osrednje  filmske adaptacije iz 2004. godine (koji osim imena nema nikakve veze sa izvornim likom iz romana ,,Drakula") , drugi će prepoznati Rolanda od Gileada (Kingova ,,Mračna Kula"), ali ovo je zapravo vrlo blago izmenjena varijanta Solomona Kejna iz dela Roberta Hauarda.To je ličnost koja na prvi pogled izgleda zlokobno,obučen je tako i sve na njemu odgovara opisu vrlo opake osobe dok je on zapravo tvrdokorni moralista/verski fanatik i krvnik svih zlikovaca.Po nekima od fiktivnih ličnosti koje sam nabrojao,veoma se jasno vidi da je Hauardov puritanac avanturista postao vrlo uticajan arhetip lovca na čudovišta.D je za razliku od Solomona Dampir, sin smrtne žene i vampra.Dakle dodata mu je doza čudovišnog, proklet je pa mora stalno da se bori sa svojom poluvampirskom prirodom i to ga čini većim antiherojem ali naravno ne i većom ličnošću od izvornika Solomona.

Sve se ovo odvija u čudnovatom postapokaliptičnom kvazi feudalnom svetu gde su natprirodne sile deo svakodnevnice.Vampiri su predstavljeni kao ,,plemstvo" koje zavodi strahovladu , njihovu naklonost gradske vlasti kupuju time što im omogućavaju da se  povremeno hrane izabranim građanima, konkretno najlepšim devama.Lik glavnog  vampira  je inspirisan  filmskim Drakulom, konkretno glumcem Kristoferom Lijem jer se poglavar ove prastare porodice zove ni manje ni više nego Magnus Li. U filmu je slabo prisutan,prikazan kao prastari  aristokrata koji se dosađuje večnim životom.

Čitava priča se zapravo vrti oko Magnusovog sluge  mutanta, i veštog ubice, Rei Ginsei-a i nadmene ćerke Lamike.Ginsei pokušava da se  oslobodi kmetovske stege i  postane deo porodice Li, dok Lamika na sve gleda sa visine ubeđena u svoje ,,plemenito poreklo".Ali, maske padaju.Iluzija plemstva se raspada saznanjem da je Lamika polutanka a njihova vampirska religija zasnovana na lažima.Istina je razorila lažni poredak i dvorac Li-a.

D, lovac na vampire ne nudi preterano maštovitu niti originalnu priču ali je ipak malo bolje od stripa  iz sličnog miljea kao što je bonelijev serijal ,,Dampir" jer uspeva da postigne atmosferičnost kakvu potonji retko dostiže. Film svoju jedinstvenu mračnu atmosferu duguje svet kakav je ovde prikazan koji je bogat različitim neobičnim mutantima,zverima, humanoidnim bićima i futurističkom tehnologijom koja odudara od srednjevekovnih zamkova i naturalne privrede.Sam film je  krajnje neobičan hibrid žanrova postapokalipse,
sajberpanka,vesterna i horora spakovanom u japansku animaciju.

Ovaj stil animacije je danas pomalo staromodan, ali treba imati u vidu da je film iz 1985. Akcione scene nisu ubrzane niti nabijene kinetičkom energijom,po standardu koji je nekoliko godina kasnije postavio filma Akira, nego su umerenije.Svet kakav je ovde prikazan je bogat različitim neobičnim mutantima,zverima, humanoidnim bićima i futurističkom tehnologijom koja odudara od srednjevekovnih zamkova i naturalne privrede.
Romane pema kojima je ovo snimano i strip adaptacije istih nisam čitao nego posmatram filma kao takav.Sve u svemu ova palp priča je solidna  zbog stila animacije i kadriranja.

Ocena:

Jakku: Prvi talas

          

Oklop koji je gotovo svima poznat  zahvaljujući ogromnoj popularnosti filmske franšize,vrlo često promašuju, rado su viđeni na različitim okupljanjima entizijasta i  svi ih povezuju sa melodijom Imperijskog marša.Naravno reč je o Stormtruperima.Prizori različitih galaktičkih ratova ne bi bili isti bez njih.
Naravno, ne treba zaboraviti da su pod tim oklopom ipak samo ljudi od krvi i mesa, vođeni različitim principima,nadama i željama.Ovaj kratki film Bendžamina Eka pokazuje upravo to što retko kada viđamo unutar filmova iz Star Wars franšize, ljudsku stranu rata iz perspektive vojnika Imperije.

Dylan Dog : Savršeni zločin

Pojavila se vest na internetu da je Dilan Dog ubio tabloidnog novinara Marka Kveščena.Među prvima koji su je pročitali su forumaši obožavaoci lika i dela istraživača noćnih mora.Svi su u neverici,misle da je reč o grešci ili nekakvoj podvali.Da li je moguće da Dilanu tek tako pukne film? Dok iščekuju vesti o sudbini svog idola, nekoliko članova ovog kluba obožavalaca odlučuje da prekrate vreme pisanjem kratkih priča na ovu temu.Tako nastaju tri kratke priče kojima pisci    u ,,dilandogovskom maniru" pokušavaju da odgonetnu neobjašnjivo ubistvo novinara Kveščena.Da li je sve baš kao što se čini, ili se nešto zlokobno krije u pozadini ovih priča?

Pre svega, ovo je avantura Dilana Doga u kojoj ga vidimo iz perspektive obožavalaca  dok se on sam jako malo pojavljuje.Takav pristup nije neviđen, prikazivanje Dilana kroz priče drugih je prisutno još od ranih dana ovog serijala, konkretno od prvog specijalnog broja ,,Klub strave i užasa" u kojoj se istoimeno društvo , koncipirano prema čuvenim piscima, okuplja radi pričanja svojih kratkih priča o Dilanu.U ,,Savršenom zločinu" to nije tema, nego  je reč o okupljanju jednog drugačijeg društva, okupljanju  zajednice ljudi na internetu poznate kao Forum.Ovaj Forum ,,Dylan Dog Web Club"(zaista postoji takva zajedinica) posmatramo kroz prespektivu nekolicine njegovih članova, ali pri tome jako malo saznajemo o njima samima.Minjako se nije udubljivao u karakterizaciju ovih ličnosti, niti je pokušavao da analizira pojavni oblik i dejstvo kiberprostora na društvo.

O samim članovima znamo vrlo malo osim imena njihovih online persona (nickova,nadimaka) koja upućuju na različite popularne filmove i franšize.Prikazani su kao stereotipni gikovi.Neočekivan obrt se dešava kada saznajemo da je administrator prosledio lažnu vest jer je on zapravo Mark Kveščn.Samom sebi je  stvarao  besplatnu reklamu za novu knjugu u kojoj navodno raskrinkava ,,šarlatana" Dilana Doga. Time je Minjako skrenuo pažnju na pojavu novinarskih patki i laži koje novinama služe za što veću prodaju a pojedince obeležavaju za čitav život.Ovo je naročito rasprostranjena pojava na našim prostorima gde ljudima vrlo često presuđuje naslovna strana.Moć medija je velika, manipulisati istima može imati razorno dejstvo na pojedinca i društvo.Dilanov osvrt na čitavu stvar je vrlo kratak i suviše očekivan. Obrt je sjajan ali prava  šteta što Minjako nije ulazio u dublju analizu ovih pojava .

Sve tri priče bi mogle da postoje kao pojedinačne epizode Dilana, ali dosta tih tema je već više puta prežvakano u samom serijalu.Prva priča je tipičan ,,creature-feature" sa čovekom koji se pretvara u krvoločnog jetija,druga kroz blagu naučnu fatastiku obrađuje temu potpunog otuđenja i zaborava ličnosti (vrsta smrti u životu) dok je treća natprirodni osvrt na  osvetu i duševnu prazninu.Dakle, priče su uglavnom prosečne ali ih kao celinu uzdiže pomenuti obrt da je vest ustvari lažna i nakon svega još jedan konačni obrt.Ispada da je Mark Kveščen ( igra reči od upitnika) i sam  lik u jednoj od tih priča jer su se te fantazije odigravale u paralelnoj dimenziji.Moglo bi se reći da je Kveščen upao u zonu sumraka, jer čitava priča liči na epizodu pomenute serije.

Uprkos nedostatcima, ova epizoda bi bila solidna da nije problematičnog crteža Bruna Brindisija.Ovo je Brindisi u svom najslabijem izdanju, kao da je crtao na brzaka i bez trunke inspiracije.Brindisi je zapostavio senčenje.Ovde nema nimalo mračne i nadrealne atmosfere iz starijih radova poput ,,Konjanici vremena" ili ,,Dok vas smrt ne rastavi".Stil koji se blago graniči sa karikaturalnim je ostao,ali ovako lišen preko potrebne atmosfere nije prikladan stripu kao što je Dilan Dog.Ovo bi moglo da prođe kod Nik Rajdera ili Teksa ali ne ovde.Usled ovoga scene koje bi trebale biti  dramatične su vrlo svedene i nemaštovite i nema varijacije u stilu tokom različitih kratkih priča forumaša..Dakle,crtež nije očajan koliko je isprazan.

,,Savršeni zločin" je sve osim savršen,ali treba priznati da ipak odskače od užasnog proseka i kolotečine u kojoj se ovaj serijal nalazio u tom trenutku.Redovni čitaoci Dylan Dog kiosk izdanja Veselog Četvrtka su sigurno primetili da u čitavoj godini koja je prethodila ovom broju je bilo možda oko tri simislene priče.Među njima sigurno nisu ,,Balzamator", koji je prethodio ovom broju i pogotovo očajni ,,U glavi ubice".Što bi Gručo rekao, to nije horror strip nego horror od stripa.
Sve u svemu ,,Završeni zločin" je čitljiv strip, ne može se reći da je plitak ali su teme interesantnije od same izvedbe.

Ocena:

Luke Cage - Prva sezona

U panteonu marvelovih heroja Luk Kejdž nikada nije zauzimao naročito visoko mesto.Među opštepoznatim likovima poput Spajdermena,Derdevila,grupa kao što su X-ljudi i Osvetnici, Kejdž se u početku jedino isticao kao jedan od (tada) retkih crnih superheroja.
Prateć filmske trendove,naročito popularnosti određenih žanrova, Marvel je iste ugrađivao u svoje stripove menjajući pojedine serijale u jeku novih hitova.Prvobitno nazvan ,,Power Man" je bio glavni junak inicijalno vrlo uspešnog serijala koji je nastao u vreme ,,crnačkog" filmskog talasa danas poznatijeg kao  ,,blacksploitation".Vremenom, jer su istočnjački borilački filmovi zavladali velikim ekranima,  serijal je postao   dvojac ,,Power Man and Iron Fist: Heroes for Hire" , ali nakon završnog broja sam Luk Kejdž je polako padao u zaborav.Srećom po nas pa se pojavljivao kao sporedna ličnost u pojedinim stripovima, a svoj moderni imidž je dobio pod scenaristom Brajanom Majklom Bendisom unutar stripa Alias.Na našim prostorima su u skorašnje vreme objavljeni  pojedini stripovi u kojima se pojavljuje u sporednim ulogama, najčešće su to samo minorno pojavljivanje na nekoliko stranica kao u Građanskom ratu.

Posle ovog kratkog istorijata, prosto se nameće pitanje : Ko je sad pa taj Luk Kejdž? Luk je vispreni crni herkules koji ispravlja krive drine u Harlemu.Glumi ga Majk Kolter,on je bivši policajac koji je upao u nameštaljku i na pravdi boga osuđen na kaznu zatvora uprkos tome što je nevin. Zahvaljujući neobičnom eksperimentu je postao otporan na metke i dobio nadljudsku  snagu .Nakon toga je pobegao iz zatvora,promenio identitet i  postao  heroj u Njujorškoj četvrti Harlem.Transformacija iz begunca u diku crnačke četvrti nije naprasna , položaj lokalnog superheroja se Kejdžu naprosto nametnuo ubistvom bliske osobe.

Sweet Christmas

Harlem je za ovu seriju isto što je Đavolja Kujna za Derdevila.Pa možda i više od toga.Ne samo da je lokacija,njena arhitektura sa stilizovanim radnjama i barovima i upečatljivim stanovnicima ličnost sama za sebe, nego je takođe jako uporište i rasadnik crnačke kulture.Istorijski gledano ,Harlem zaista ima takav položaj.Ne treba smetnuti sa uma činjenicu su crnci u SAD-u do 60-tih godina prošlog veka bili građani drugog reda.Bili su lišeni veze sa matičnom kulturom davnih dana, a na pravljenje nove  sopstvene kulture unutar grada je gledano sa podozrenjem.Ova četvrt je zaista imala, i još uvek ima  veliku ulogu u crnačkoj renesansi.

Za razliku od Osvetnika i X-ljudi, Kejdž se ne bori protiv vanzemaljskih  ili mutantskih napasti, već se on rve sa organizovanim kriminalom na lokalnom nivou.Time je on prosečnom građaninu mnogo bliži od nekih letećih nadljudi.Naravno, ubedljivost (super) heroja zavisi od zlikovaca protiv kojih se bori.Prvo se ukazuje  Kornel Stouks (Mahershala Ali), kontraverzni biznismen i novi gazda ,,Apolo" kluba.Stouks je  krupna zverka podzemlja, ali je prikazan kao kompleksna višestrana ličnost.Pružen nam je značajan uvid u njegovu prošlost i naročito u socijalnu patologiju koja  je formirala takav kriminološki profil.

Drma se presto.

Nakon gledanja Derdevila, Stouks se može učiniti kao crni Kingpin u pokušaju, ali ubrzo se situacija menja i na njegovo mesto zauzimaju drugi.Ovde umesto jednog figurira trio negativaca.Najočiglednija je Stouksova rođaka Maraja, političarka premazana svim mastima,spremna na svašta zarad fotelje i moći.Sledeći je Hernan,hladnokrvni ubica i mutivoda hijenolikog osmeha koji igra ulogu savetnika.Od svih taj je verovatno najjeziviji.

I tu je još Vilis Strajker,trgovac oružijem i Kejdžov polubrat.Uprkos dobroj glumi Erika Lareja Harvija Strajker je najmanje ubedljiv.Priča o odbačenom detetu velečasnog Lukasa i večitom rivalstvu među braćom po ocu je pomalo nategnuta i  patetična, uglavnom zbog načina na koji je izvedena.Vilis od početka napada Kejdža i svaljuje sve svoje emotivne probleme i traumu na istog ali ne na rafiniran način, nego banalnim patetičnim izjavama i besom.   Zbog toga deluje kao karikatura od lika odnosno osrednji negativac iz Arrow/Flash serije, što ne priliči ovakvim Netflix serijama u kojima su zlikovci bolje profilisani.

Tell me, do you bleed?

Sa druge strane, ovde je policija prikazana afirmativno kao u Derdevil seriji.Dakle samovlasne metode superheroja nisu same rešenje krupnijih problema, nego je potrebno sadejstvo sa policijom kao zvaničnim organom.Prikazani su kao zaista funkcionalna ekipa, za razliku od tromih nesposobnjakovića iz žanrovski srodne Arrow serije.Doduše, tamo je takvo stanje postala redovna pojava tek od treće sezone.

Odličan primer ovoga je detektivka Misti Najt, ličnost iz stripa koju tumači Simone Missick.Kada su slučajevi i istrage počele da izmiču kontroli,Misti je posegla za nekonvencionalnim rešenjem u vidu preuzimanja stvari u svoje ruke.To joj se više puta obilo o glavu, i time je stavljen naglasak na neophodnost reda i procedure među plavcima naspram metoda kojim se koriste tzv. superheroji poput Kejdža.Gledaoci će takođe primetiti njenu tehniku istraživanja tj.žanrovsku konvenciju stilizovane vizuelne dedukcije kakva je viđena na serijama poput Šerloka i Hanibala.

U pogledu formata serije, sporednih likova i koreografije ,važi sve što sam već rekao za Derdevila, jer je reč o istom šablonu koji Netflix primenjuje na već trećoj Marvel seriji.Takođe se može slobodno reći da ova sezona nije direktna adaptacija određenog stripa nego mešavina više segmenata iz raznih Luke Cage solo serijala i mini serijala.Što se tematike tiče, i Luke Cage je u suštini krimić ali je po izvedbi bliskiji staroj školi akcionih filmova nego noir žanru.Gledaoci će lako raspoznati mnogo puta viđen zaplet o junaku koji dolazi u gradić(ovde kvart) i čisti ga od ološa.To ne znači da je serija dosadna, naprotiv ,pristup materiji je svež i zanimljiv ali ne pomera žanrovske granice.

Ocena: