уторак, 22. новембар 2016.

Luke Cage - Prva sezona


U panteonu marvelovih heroja Luk Kejdž nikada nije zauzimao naročito visoko mesto.Među opštepoznatim likovima poput Spajdermena,Derdevila,grupa kao što su X-ljudi i Osvetnici, Kejdž se u početku jedino isticao kao jedan od (tada) retkih crnih superheroja.
Prateć filmske trendove,naročito popularnosti određenih žanrova, Marvel je iste ugrađivao u svoje stripove menjajući pojedine serijale u jeku novih hitova.Prvobitno nazvan ,,Power Man" je bio glavni junak inicijalno vrlo uspešnog serijala koji je nastao u vreme ,,crnačkog" filmskog talasa danas poznatijeg kao  ,,blacksploitation".Vremenom, jer su istočnjački borilački filmovi zavladali velikim ekranima,  serijal je postao   dvojac ,,Power Man and Iron Fist: Heroes for Hire" , ali nakon završnog broja sam Luk Kejdž je polako padao u zaborav.Srećom po nas pa se pojavljivao kao sporedna ličnost u pojedinim stripovima, a svoj moderni imidž je dobio pod scenaristom Brajanom Majklom Bendisom unutar stripa Alias.Na našim prostorima su u skorašnje vreme objavljeni  pojedini stripovi u kojima se pojavljuje u sporednim ulogama, najčešće su to samo minorno pojavljivanje na nekoliko stranica kao u Građanskom ratu.

Posle ovog kratkog istorijata, prosto se nameće pitanje : Ko je sad pa taj Luk Kejdž? Luk je vispreni crni herkules koji ispravlja krive drine u Harlemu.Glumi ga Majk Kolter,on je bivši policajac koji je upao u nameštaljku i na pravdi boga osuđen na kaznu zatvora uprkos tome što je nevin. Zahvaljujući neobičnom eksperimentu je postao otporan na metke i dobio nadljudsku  snagu .Nakon toga je pobegao iz zatvora,promenio identitet i  postao  heroj u Njujorškoj četvrti Harlem.Transformacija iz begunca u diku crnačke četvrti nije naprasna , položaj lokalnog superheroja se Kejdžu naprosto nametnuo ubistvom bliske osobe.

Sweet Christmas
Harlem je za ovu seriju isto što je Đavolja Kujna za Derdevila.Pa možda i više od toga.Ne samo da je lokacija,njena arhitektura sa stilizovanim radnjama i barovima i upečatljivim stanovnicima ličnost sama za sebe, nego je takođe jako uporište i rasadnik crnačke kulture.Istorijski gledano ,Harlem zaista ima takav položaj.Ne treba smetnuti sa uma činjenicu su crnci u SAD-u do 60-tih godina prošlog veka bili građani drugog reda.Bili su lišeni veze sa matičnom kulturom davnih dana, a na pravljenje nove  sopstvene kulture unutar grada je gledano sa podozrenjem.Ova četvrt je zaista imala, i još uvek ima  veliku ulogu u crnačkoj renesansi.


Za razliku od Osvetnika i X-ljudi, Kejdž se ne bori protiv vanzemaljskih  ili mutantskih napasti, već se on rve sa organizovanim kriminalom na lokalnom nivou.Time je on prosečnom građaninu mnogo bliži od nekih letećih nadljudi.Naravno, ubedljivost (super) heroja zavisi od zlikovaca protiv kojih se bori.Prvo se ukazuje  Kornel Stouks (Mahershala Ali), kontraverzni biznismen i novi gazda ,,Apolo" kluba.Stouks je  krupna zverka podzemlja, ali je prikazan kao kompleksna višestrana ličnost.Pružen nam je značajan uvid u njegovu prošlost i naročito u socijalnu patologiju koja  je formirala takav kriminološki profil.

Drma se presto.
Nakon gledanja Derdevila, Stouks se može učiniti kao crni Kingpin u pokušaju, ali ubrzo se situacija menja i na njegovo mesto zauzimaju drugi.Ovde umesto jednog figurira trio negativaca.Najočiglednija je Stouksova rođaka Maraja, političarka premazana svim mastima,spremna na svašta zarad fotelje i moći.Sledeći je Hernan,hladnokrvni ubica i mutivoda hijenolikog osmeha koji igra ulogu savetnika.Od svih taj je verovatno najjeziviji.

I tu je još Vilis Strajker,trgovac oružijem i Kejdžov polubrat.Uprkos dobroj glumi Erika Lareja Harvija Strajker je najmanje ubedljiv.Priča o odbačenom detetu velečasnog Lukasa i večitom rivalstvu među braćom po ocu je pomalo nategnuta i  patetična, uglavnom zbog načina na koji je izvedena.Vilis od početka napada Kejdža i svaljuje sve svoje emotivne probleme i traumu na istog ali ne na rafiniran način, nego banalnim patetičnim izjavama i besom.   Zbog toga deluje kao karikatura od lika odnosno osrednji negativac iz Arrow/Flash serije, što ne priliči ovakvim Netflix serijama u kojima su zlikovci bolje profilisani.

Tell me, do you bleed?
Sa druge strane, ovde je policija prikazana afirmativno kao u Derdevil seriji.Dakle samovlasne metode superheroja nisu same rešenje krupnijih problema, nego je potrebno sadejstvo sa policijom kao zvaničnim organom.Prikazani su kao zaista funkcionalna ekipa, za razliku od tromih nesposobnjakovića iz žanrovski srodne Arrow serije.Doduše, tamo je takvo stanje postala redovna pojava tek od treće sezone.

Odličan primer ovoga je detektivka Misti Najt, ličnost iz stripa koju tumači Simone Missick.Kada su slučajevi i istrage počele da izmiču kontroli,Misti je posegla za nekonvencionalnim rešenjem u vidu preuzimanja stvari u svoje ruke.To joj se više puta obilo o glavu, i time je stavljen naglasak na neophodnost reda i procedure među plavcima naspram metoda kojim se koriste tzv. superheroji poput Kejdža.Gledaoci će takođe primetiti njenu tehniku istraživanja tj.žanrovsku konvenciju stilizovane vizuelne dedukcije kakva je viđena na serijama poput Šerloka i Hanibala.

U pogledu formata serije, sporednih likova i koreografije ,važi sve što sam već rekao za Derdevila, jer je reč o istom šablonu koji Netflix primenjuje na već trećoj Marvel seriji.Takođe se može slobodno reći da ova sezona nije direktna adaptacija određenog stripa nego mešavina više segmenata iz raznih Luke Cage solo serijala i mini serijala.Što se tematike tiče, i Luke Cage je u suštini krimić ali je po izvedbi bliskiji staroj školi akcionih filmova nego noir žanru.Gledaoci će lako raspoznati mnogo puta viđen zaplet o junaku koji dolazi u gradić(ovde kvart) i čisti ga od ološa.To ne znači da je serija dosadna, naprotiv ,pristup materiji je svež i zanimljiv ali ne pomera žanrovske granice.

Ocena:


Нема коментара:

Постави коментар