Dampyr: Izgubljena duša

Dampir ponovo odlazi u Prag na poziv prijatelja , ili možda poslodavca, Kaleba Losta , ali ovog puta se ne suočava sa mitskim Golemom nego sa alhemijom,izgubljenom dušom i igrom moći među silama dobra i zla. Demon , ili pak agent tame, Nikolaus pokušava da stekne moći  putem alhemije , ali prvo mora to isprobati na dopola uspelom projektu starog alhemičara Sendvigijusa. Brzo se ispostavlja da je to teže nego što je zamislio, prekardašio je svoja ovlašćenja a za petama su mu  šef tajne policije pakla demon Nergal  i njegov kolega Šamael . Sreća po njega pa se njegov prirodni neprijatelj Kaleb udružio sa Dampirom da mu pomogne u nevolji.

Ovo je druga priča iz tzv ,,Praškog ciklusa" Dampira i pravo je osveženje nakon gomile epizoda  koje se mogu  sumirati kao jurnjava sa arhivampirima. Radnja  tih epizoda nije sama po sebi loša, često je prosečna ali i veoma formulaična.Ovog puta je tema priče spletka demona Nikolausa koji pokušava da povrati svoje davno izgubljene anđeoske moći, pošto je on pali anđeo, putem alhemije. Kada se spomene alhemija, većina pod tim smatra veštinu pretvaranja olova u zlato (inspirisano metaforama i starim rimama) ,ali kao što se i ovde vidi , to su  učenja o pročišćenju /povratku duše u prvobitno (bezgrešno) stanje. Pošto se istim bavio i stari alhemičar Mihajl Sendvigijus, Nikolaus svoj eksperiment počinje od neupokojenog praškog dželata iz 17.veka , Jana Midlara. To je ujedno i povod za kratak istorijat pobune protestanata iz Midlarove perspektive.

Kalebu, sa druge strane ne odgovara mogućnost da će Nikolaus zbog svog prestupa biti smenjen sa položaja agenta pakla jer će time njegovo mesto zauzeti nego mnogo gori i manje predvidiv. I tako je to zapravo priča o njima dvojici, o poštovanju među agentima suprotnih tabora. Da je priča izašla u nekom specijalnom izdanju kao produžetak Dampir stripa, sve bi imalo više smisla pošto je ovde problem zapravo u glavnom junaku.Dampir je u ovom broju tek nešto više od pukog posmatrača, suvišan je u sopstvenoj avanturi. Njegovi pratioci , vojnik Kurjak i vampirica Tesla,  su ovde obični statisti.Sličnu sudbinu dele i negativci Nergal i Šamael, pošto su veoma površno karakterisani.

Eh, pa Dylan Dog je igrao partiju šaha sa smrću

Kao i u prethodnom delu, ovde je crtač  Luca Rossi  svojim senčenjem i neprikosnovenim osećajem za kadriranje vešto  prikazao  magičnu i misterioznu  atmosferu Praga . Vidi se da je scenarista Mauro Boselli veliki obožavatelj Praga,njegovih legendi, bogate istorije i književnosti, ali za razliku od njegovog prethodnog broja ,,Pod kamenim mostom" ovde nije tako supešno uklopio sve te elemente u jedinstvenu priču.

Ocena:

Vixen

Gledaoci serija ,,Arrow" i ,,The Flash" su imali prilike da vide telvizovanu verziju sveta superheroja iz stripova DC Comics-a, počelo je sa krimi-avanturom  (Arrow) a skoro je dopunjeno naučnom (The Flash) fantastikom. Sledeće godine će gledaoci imati priliku da putuju kroz vreme sa Rip Hunterom u novoj seriji ,,Legends of Tomorrow", ali u veoma bliskoj budućnosti će videti jedan od elemenata tog sveta koji nije još prikazan-magija.

Od 25.avgusta ove godine će početi sa emitovanjem animirana web-serija ,,Vixen" koja će pratiti avanture istoimene junakinje čije su moći takve da može imitirati sposobnosti svih životinja koje su do sada živele. Vixen odnosno Mari Mccabe je  stripadžijama poznata od  1981. a većina je zna po ulozi u animiranoj seriji Justice League Unlimited. Kao što je i rečeno, u seriji će se pojavljivati Arrow i Flash pošto se radnja dešava u njihovom svetu, a format animirane serije će služiti da se lakše prikaže ovakva tematika. Televizijski DC svet postaje sve veći i veći, vreme je da se i vi  pridružite i pratite njihove avanture ukoliko niste do sada.

Dylan Dog : Lov na veštice

Lov na veštice, tim izrazom se može označiti period kada su  veštice, nazovi čarobnjake i ostale šarlatane  spaljivali na lomači a može značiti i traženje krivca za neku pojavu. Drugo značenje je upravo tema ovog stripa, a autor Dylana Doga se bavi ni manje ni više nego odbranom horror stripova od političkih stranaka i novinara. Sve počinje tako što je pripadnik konzervativne stranke optužio  horror strip Daryl Zed da kvari omladinu i  povezao to sa rastućim problemom nasilja među mladima.


Svaljivanje celokupne krivice za  pojavu nasilja među mladima na stripove je zaista postojalo tokom 50-tih godina prošlog veka u Americi. Tada je pod vođstvom  psihijatra Fredrika Verthama  strip maltene satanizovan, njegovo kapitalno delo ,,Zavođenje nevinih" iz 1954. (The Seduction of the innocent) je klasičan primer manipulacije javnim mnjenjem putem netačnih izveštaja  Tada je formiran je Kodeks stripova tzv ,,Comics Code Authority" (čitaj inkvizicija) i usledio je period žestoke cenzure koji je oslabio tek tokom 80-tih godina a kasnije polako nestao. Slična pojava je uočena u Italiji tokom  80-tih godina ali srećom nije poprimila tolike razmere kao pomenuta u SAD-u. Kao glas razuma se ovde javlja Dylan Dog, prijatelj autora stripa Daryl Zed i navodi kako je nerealno svaliti svu krivicu na stripove bez uzimanja u obzir ostalih okolnosti koje navode mlade na nasilje među kojima su  loše stanje u porodici, popravni domovi i nezainteresovanost države da se taj problem reši.

Sklavijev stav o cenzuri uopšte je prilično jasan i najizraženiji je u prvom delu stripa gde vidimo avanturu Daryl Zed-a. On cenzuru poredi sa inkvizicijom, u smilu da inkvizicija kakva je nakada bila (što se vidi prilikom scena mučenja vštica) se i danas zadržala ali u formi cenzure. Oni su večni duh sile reda, zabrane , dogme i tabua, postoje dokle god društvo baštini takve vrednosti i uvek će se javiti u nekom novom obliku. Njihove žrtve , iako nisu takve kavima ih inkvizicija zamišlja dok ih kažnjava za razne zločine , pucaju pod pritiskom i postaju upravo to za šta se terete da bi uzvratili mučiteljima. Ciklus nasilja je očigledan jer izmučena žrtva vraća istom merom (trenutak kada veštice kažu inkviziciji da su oni stvorili satanu u njima, ili kad crtač poludi) Kraj stripa se svodi na bitku Dilana protiv Inkvizicije, a čitaocima se poručuje da će ishod znati samo ako bude narednog broja, dakle ako ga cenzura ne pojede.

 Ovo je svakako jedna od boljih epizoda Dilana Doga, scenaristički genijalna ali je od najboljih deli izbor crtača. Pietro Dall`agnol je daleko od idealnog crtača ove avanture. Njegov crtež je  uglavnom gledljiv, ali u pojedinim trenutcima veoma statičan (pogotovo u akcionim scenama)  i često nedovršen (stvarno  bode oči) pa je teško rastumačiti izraze lica pojedinih likova.Piščeva poruka je jasna i univerzalna. Tema ovog broja, cenzura, se ne vezuje samo za stripove.Može se primeniti na sve ostale medije.

Ocena:

Bejts Motel - treća sezona

Prva sezona je gledaoce upoznala sa neobičnim  glavnim likovima i  uvrnutom sredinom gradića White Pine Bay, druga je zagrebala ispod površine ovog neobičnog gradića i pretežno se bavila kriminalom, intrigama i previranjima unutar narko mafije, a treća predstavlja uvod u sve veće ludilo koje smo svi pažljivo isčekivali od samog početka.

Po uzoru na film ,,Psiho" ova serija je primenila formulu gde su kriminal, neobična ubistva  i misterije malog grada u prvom planu a ludilo disfunkcionalne porodice Bejts u drugom stvarajući atmosferu  neprestane neizvesnosti  i time lako uspevaju da održe pažnju gledaoca . Format od 10 epizoda po sezoni se čini kao kratak ali uspešno štiti od zamora materije i prezasićenja gledaoca od iste.

Romero i Norma, prijatelji ili nešto više?

Problem treće sezone je to što je krimi  priča odaje utisak nedorađenosti, policija je usled okršaja iz prošle sezone i  fleš memorije umalo razotkrila tržište narkotika , glavni izvor prihoda tog grada, ali se sve razrešilo isuviše brzo i jednostavno ubistvom očiglednog žrtvenog jarca. Uloga šerifa Romera poprima sve bitnije mesto unutar serije. Ovaj korumpirani policajac je zaštitnik status quo-a između narko kartela unutar grada , ali takođe je čovek sa nekoliko  kosturia u ormaru.

S druge strane, odnosi unutar  porodice Bejts su odlično prikazani. Pošto sada znamo da Norma Luiza Bejts potiče iz poremećene porodice (krug se nastavlja), savršeno je jasno da njeno uvrnuto svhatanje  majčinstva  potiče od neimanja iskustva sa sopstvenom majkom koja je ,prema njenim rečima, u suštini bila sve vreme nakljukana pilulama, sedativima i izložena nasilju muža.Normin zaštitnički stav prema sinu, kao i preterana bliskost vode poreklo iz njene fantazije o idealnoj brižnoj majci , sve suprotno njenoj majci sa kojom uopšte ne održava odnose,  kojom nadoknađuje prazninu iz sopstvene mladosti. Agresivnost joj potiče od nasilja u porodici u kojoj maltene nije smela ni da prozbori.

Norman ili Norma?

Norman tokom ove sezone postaje sve izolovaniji, školuje se privatno, prekida skoro sve veze sa spoljašnjim svetom, gubi mu se granica između starnosti i halucinacija i time  zaranja sve dublje i dublje u sopstveno ludilo. Propast njegovog razuma je takođe i simbolično prikazan u snu u kojem se kuća oko njega raspada.Njegovi povremeni gubici svesti i halucinacije prerastaju u rascepljenu ličnost. Bilo je tragova toga još u prošloj sezoni,  ali ovde po prvi put vidimo kako ga potpuno obuzima njegova druga ličnost, tzv. ,,Majka". Normanova druga ličnost je satkana od svih najgorih osobina njegove istinske majke koje je pokazivala u ekstremnim slučajevima .On je u svojoj glavi proizveo  zlog mračnog dvojnika sopstvene majke usled svoje nesposobnosti da prihvati posledice  zločina.
 

Sve će biti u redu, zar ne?

Treća sezona je malo slabija od prve ali svakako nudi jedinstvenu   kombinaciju  krimića i psihološkog trilera kakva je retko viđena među tv serijama.Čar ove serije je zapravo u pomenutoj neizvesnosti, pošto ni u kom trenutku ne znamo da li će se doslovno pridržavati izvornog materijala i završiti poput opštepoznatog Hičhokovog filma ili će pak dozvoliti sebi drugačiji kraj.Scenaristi se poigravaju sa svetom u kojem bi glavni likovi mogli imati koliko toliko pristojnu budućnost iako su  od samog početka  osuđeni na propast. Bejts Motel je u suštini  tragedija u nekoliko činova (čitaj sezona).

Ocena:

Strela sezona 3

Strela je  tv serija koja ne osvaja gledaoce preterano inovativnom premisom , pošto su danas superheroji itekako dominantni na velikim malim ekranima i , već zanimljivim tumačenjem  stripova izdavačke kuće DC comics koja nasuprot svom suparniku Marvel-u nije toliko zastupljena u bioskopskim salama. Serija se vremenom pokazala kao uspešna i postala osnov za DC-jev ,,tv univerzum" koji čini zajedno sa serijom ,,The Flash" i najavljenom ,,Legends of Tomorrow". Tako već tri sezone pratimo avanture Olivera Kvina/Strele koji je počeo donekle kao grof Montekristo prerušen u Robin Huda a potom prerastao u maskiranog osvetnika sličnog Betmenu. Tema prve sezone je bila borba protiv elite iz senke, u drugoj se suočio sa duhovima iz prošlosti a treća se bavi sukobom sa čuvenom Ligom Ubica (The League of Assassins) koju predvodi niko drugi do demonove glave lično - Ras al Ghoul.

Da je stvarno tako, bila bi ovo baš zabavna sezona, ali tu se uočava prvi veliki problem. Problem se sastoji u tome što je ovoj sezoni nedostajala glavna smernica tokom većine epizoda. U početku su se više bavili rešavanjem pitanja ,,nedeljnih negativaca" a zaplet je postao veoma nejasan,zbrzan i krcat nelogičnostima. Kada se sumira ispada ovako: Oliverov omraženi neprijatelj iz prve sezone Merlin umesto da se skriva izaziva Ligu Ubica, a glavni junak ga njima ne sporučuje i time dovodi u opasnost sebe, voljene osobe pa i čitav grad Starling. Zvuči NEBulozno, zar ne? Pa to je suština sezone u jednoj rečenici sa tim da sam  izbacio  neke  detalje da bi bilo spoiler free. Istina, bilo je nekih stvarno zanimljivih momenata kao što je epski dvoboj na planini, pojava pojedinih ličnosti iz DC stripova i odličan dvodelni crossover sa ,,The Flash " tv serijom ( po meni vrhunac čitave  treće sezone) , ali teško je prevazići tu  boljku odsustva dobre smernice.

 

Treća sezona se takođe bavi usponom Laurel Lance kao nove Crne Kanarinke.Ona je kao ličnost preživela mnogo toga, doživela je tragedije, borila se sa alkoholizmom a sada  usled nesretnih okolnosti  ima potrebu za osvetom koju  rešava time što nabacuje sestrin kostim i prebija kriminalce. Naravno, nije baš preko  noći naučila borilačk veštine, to se razvijalo tokom nekoliko epozoda ,što je standard u ovoj seriji i u ovakvim stripovim uopšte. Od zanimljivih sporednih ličnosti, pojavljuje se bogataš i naučnik Ray Palmer, stripadžijama poznatiji kao Atom. Na osnovu pomenutih, kao i pomoćne ekipe od ranije, lako je zaključiti da je Starling kao grad naprosto preplavljen maskiranim osvetnicima.

Sve u svemu, ova treća sezona je znatno slabija od prethodnih, ali nije negledljiva. Serija i dalje obiluje dobrom koreografijom, interesantnim negativcima, velikim obrtima i relativno razumljivim zapletom. Bez obzira na manjkavu priču, Matt Nambl/  pleni kao glavni negativac.

Ocena:

Gejmeri

 Režiser: Matt Vancil
Scenario: Matt Vancil

Pod tim izrazom se obično podrazumevaju igrači raznih video igrica za desktop računarom, konzolom ili sličnim uređajem. U kontekstu ovog kratkog filma iz 2002. godine misli se na one old school igrače ,,fantazijske igre uloga" poznatijih kao ,,FRP" (Fantasy Role Playing) ili samo ,,RPG" (Role Playing Game). Najpoznatija među njima  je svakako igra  ,,Lagumi i Zmajevi" (Dungeons and Dragons) kojom je ovaj film inspirisan. Ovde je prikazana  ta igra , ali ne u bukvalnom smislu pošto ne gledamo samo tipove za stolom kako bacaju kocke i zapisuju poteze , nego kroz maštu  njenih igrača.

Četvorica glavnih junaka su tokom večeri provedene  u studentskom domu kreirali svoje likove i upuštaju se u epsko fantastičnu pustolovinu. Varvarin Rogar, čarobnjak Embrouz, vilenjački strelac Njumun i lopov Nimbl kreću u pohod na zlog vladara ,,Senku" i usput se susreću sa brojnim izazovima kao što su : natprirodna bića,horde bandita,  magija i sa  najcrnjim krvnikom sveg sveta- besnom komšinicom, pošto su igrači često veoma bučni.  Kordinator igre usmerava delovanje likova kojima igrači upravljaju i to dovodi do pojedinih veoma  komičnih situacija gde se igrači međusobno prepiru.Film amaterske filmske kuće Dead Gentlemen Productions je snimljen maltene bez ikakvog budžeta, ali umesto specijalnih efekata nudi odličnu zabavu. Sjani kostimi i dobro odabran teren sasvim uspešno dočaravaju svet fantazije u koji su igrači uronili. Ovaj film  lako uspeva da namami osmeh na lice  ljudima koji su igrali ovakve igre kao i onima koji ih po prvi put vide. Izigravanje fantazijskih likova u stvarnom životu ume biti urnebesno smešno i to ova ekipa uspeva da prikaže  sa izuzetnom lakoćom bez vređanja ili omalovažavanja ciljne publike.

Ocena:

Dylan Dog : Mudrost Mrtvih

U malom  gradiću Louhilu mrtvi ponovo ustaju, mali broj ljudi zna o tome a gradonačelnik Hejns je odlučio da  pozove (jedinog) istraživača noćnih mora da zaustavi ovu epidemiju. Misterija  malog provincijskog gradića u kome zombiji bauljaju, zvuči poznato zar ne?  To je manje-više opis prve Dilanove avanture ,,Zora živih mrtvaka", ali ovog puta Ksabras nema nikakve veze sa povratnicima. Louhil je priča za sebe, što i Dilan brzo uočava,  jer ovo nije običan učmali gradić. Ovaj grad se maltene preko noći  urbanizovao zahvaljujući novom putu koji ga povezuje sa turističkom zonom. ,,Tu se nekada u poslepodnevnim časovima mogao čuti samo lavež pasa i cvrkutanje ptica . Sada se samo čuju zvuci pneumatskih čekića, motori automobila i zvonjava  mobilnih telefona."


Otkud onda zombiji? Ovi zombiji nisu delo nekog ludog naučnika, nema vudu vračeva i crne magije , razlog njihovog povratka scenarista Mikele Medda traži u nečemu mnogo gorem a neverovatno bliskom gotovo svakome od nas- modernizacija i urbanizacija. Mrtvi se vraćaju zbog svojih neostvarenih želja u životu koji su proživeli baveći se trivijalnim aktivnostima. Oni su se vratili da bi stvarno živeli, dok su stanovnici Louhila , iako su živi, toliko robotizovani da bi se za njih moglo reći da su zombiji.

Kao što i Dilan primećuje, to  su ljudi koji zbog prebrzog tempa života nemaju ni čitavih pet minuta slobodnog vremena za normalan razgovor. Kod ljudi kao što su gradonačelnik Hejns ili vlasnica hotela Feliša, to je i više nego očigledno pošto su bez prestanka za telefonom, idu na razna svečana otvaranja, čak do te mere da  šalju faksove u dva sata ujutro. Toliko su naviknuti na život u neprestanim obavezama da se u svom tom haosu jedva štrecnu kad vide hodajući leš.

Freghijerijev crtež je ponegde statičan, ali to se jedva primećuje u ovoj priči o užasima svakodnevnice. Uz ovaj strip bi odlično pristao citat irskog pesnika Šejmusa Hinija ,,Ima li žćivota pre smrti? ". ,,Mudrost Mrtvih" , u originalu broj 222, je na našim prostorima izašao kao trinaesti broj   redovnog Dylan Dog stripa izdavačke kuće ,,Veseli Četvrtak" i ,po mom mišljenju, ukoliko bi ih rangirao   ovaj broj bi se svakako našao  među 10 najboljih iz te edicije.

Ocena: