Hellboy : The Troll Witch

 Ko nije gledao novi Hellboy film, bolje  ga ne gleda! Don' teven think about it! Ozbilno kažem.Ako je nekome smetao del Torov Hellboy , sada može od blata da ga pravi.Bolje pogledajte ovaj kratak animirani film.Ovo je adaptacija kratke priče ,,The Troll Witch"u režiji Erika Staforda.Kod nas je taj strip  izdao  System comics u ,,Hellboy:Veštica Trol i druge priče". Adaptacije Hellboy-a su malobrojne a ovo je svakako najbolja među njima.  O čemu se radi?
Hellboy se zaputio u Norvešku ako bi rešio neokoliko zverskih ubistava.Kad kažem rešio, mislim ,,rešio"na njegov način tj. nabasao na čudovište, makljao se sa istim i razbio mu tikvu kamenom ručerdom.U svakom slučaju, ovog puta stvari stoje malo drugačije pošto će se Hellboy naći licem u lice sa vešticom iz lokalnih mitova.

Legende o mračnom vitezu : Maska

Krajem osamdesetih godina je obnovljeno čitalačko interesovanje za superherojskim žanrom a pogotovo za Betmenom.Tada je pokrenuta nova edicija tzv,,Legende o mračnom vitezu" (Legends of the Dark Knight) koja je imala za cilj , barem u početku , da reinterpretira ključne događaje i zlikovce iz Betmenove dotadašnje istorije ali u stilu Year One stripa.Dakle ovo je još jedan vid peglanja kontinuiteta i definitivno raskršćavanje sa tzv ,,bronzanim dobom" američkog stripa. Što je interesantno, ekipa koja je revidirala kontinuitet odnosno osvežavala bet-mitologiju se sastojala velikim delom od scenarista koji su bili najznačajniji za uspostavljanje iste tj. starog kontinuiteta. Pa tako imamo veterane poput Denisa O`Nila, Hauarda Čejkina,Gila Kejna  zajedno sa tadašnjim mladim nadama kao što su bili Grent Morison,Gart Enis itd .U početku su sve priče bile koncipirane kao višedelne, sa izuzetkom pojedinih single issue-a  , a kasnije su se pretvorile u crossover-e i svašta nešto.Bilo kako bilo, većina tih prvih stripova iz ove edicije  se smatra uspešnima,što se vidi iz činjenice da su sakupljane u trejdove i višestruko reprintovane, pa ih često možete videti na raznim best of listama koje su manje više identične.Mišljenja sam da su pojedini često navođeni stripovi  sa tih spiskova , iz ove edicije i van nje, precenjeni pa ću tokom godine praviti osvrte na Betmen stripove za koje smatram da su neopravdano skrajnuti ili barem niže kotirani od pojedinih izvikanih dela.Pa tako počinjem ovu seriju postova sa maltene zaboravljenim naslovom a to je ,,Maska" od Brajana Talbota.Ako se neko sada začudio , evo ponoviću: da Brajan Talbot je pisao i nacrtao dvodelni strip o Betmenu! O čemu se radi? Čitajte dalje i saznajte.

Betmen se budi u bolničkom krevetu, okružen je doktorima koji mu govore da je on zapravo skitnica i težak alkos koji se oblači u kostim od smeća i priživljava fantaziju o borbi protiv zločina.Da li je bolnica nekakavo priviđenje ili je njegov dosadašnji život bio halucinacija? Sa jedne strane možemo da poverujemo u to da su svi Betmenovi doživljaji samo fantazija alkoholičara koga život nije nimalo štedeo.Svi ti stripovi jesu na kraju krajeva samo izmaštani događaji, pa njihova nerealnost je više nego očekivana.Ali sve se ovo može rastumačiti i kao plan očajnog sina pokojnog krimosa koji je namamio i kidnapovao Betmena pa ga više meseci kljukao halucinogenim drogama i smestio u lažnu bolnicu.Pri tome je glumio psihijatra ne bi li ga izludeo.
Čitava ta ,, it was all in his head " ideja uopšte nije nova, ali način na koji ju je Talbot upotrebio je prilično zanimljiv.U stripu se halucinacije toliko međusobno prepliću da je teško razlučiti šta je zapravo stvarno a šta ne jer su tragovi koji navode na zaključke varljivi.Dakle, bez obzira što je ideja već viđena, autor je očigledno znao šta je hteo i , što je najbitnije , umeo je  da to ostvari.

Nešto slično je pokušao Dag Menč u storiji ,,Lovina" (Prey) gde je pokušao modernizovati  Huga Stjendža , no scenaristički gledano taj strip je prilično loš.Karakterizacija Strejndža je promašena i potpuno nelogična a plan sulud.Talbotov zlikovac koji glumi psihijatra zvuči ubedljivije od Menčovog Strejndža koji bi ,između ostalog, to trebao biti.Verovatno je stvar u tome što je Talbot zaista imao  konsultanta radeći ovaj strip, potpisan je u prvom delu, pa je zato nastup lažnog doktora ubedljiviji .U svakom slučaju recimo da su  Betmen stripovi  iz 70-tih bili smisleniji od ,,Lovine" iako autori nisu pokušavali da budu preterano realistični.Malo je reći da je taj  strip DC retroaktivno izbacio iz kontinuiteta time što je kasnije Mat Vagner preradio prvi susret Betmena i Strejndža u ,,Batman and the Monster Men".

Talbot je umešno iskombinovao akciono i goteskno, on po potrebi lako pređe sa adrenalinskih kadrova na neke vrlo hororične prizore.Od svih koji su prikazali Betmena u teškim situacijama i mračnim trenutcima mislim da nisam video Brusa Vejna ovako psihofizički razorenog kao u ovom stripu  tokom boravka u  lažnoj (?) bolnici.To otiđenje pred sopstvenim likom, neverica  i užas u očima se ne zaboravlja tek tako.A  halucinacije su naročito  jezive.Video sam maltene bezbroj varijacija ubistva Vejnovih roditelja, ali ovo što je Talbotu palo na pamet je zaista košmarno.Treba istaći i užasnu  viziju raspadajućeg postapokaliptičnog Gotama.Da li sesije sa lažnim doktorom razobličavaju lažnu stvarnost ili uništavaju predstavu postojećeg sveta je nebitno.Podjednako je jezivo.Zanimljivo je kako kod  Talbota ljudske figure očas posla poprime neke primitivne majmunolike odlike.Čitajući ,,Masku", stekao sam utisak da Talbotov stil tu prikazan najviše asocira  na radove Ričarda Korbena. ,,Maska" je izašla u Legends of the Dark Knight 39 i 40 davne 92` i reprintovana  četiri godine kasnije , za sada samo jednom, u trejdu Batman : Dark Legends.

Ocena:

Mort Sinder

Mort Sinder je kultni argentinski strip Alberta Breće  i Hektora Osterhelda  iz šezdesetih godina prošlog veka koji prati doživljaje Ezre antikvara i naslovnog besmrtnika .Ovaj večiti čovek je preživeo sve vekove, prisustvovao gotovo svim velikim trijumfima i porazima kroz istoriju a ipak za čitaoca ostaje enigma.Ko je zapravo Mort Sinder i šta mu omogućava stalni ciklus rađanja i umiranja? Na ova pitanja teško da ćete naći odgovore pošto prastari Mort o tome ćuti.Naslućuje se postojanje izvesnih sila,ali ako tražite izvestan odgovor onda kucate na pogrešna vrata.Iako je sporedan lik u sopstvenom stripu Mort je učesnik gotovo svih poznatih ratova,mnogima je bio prijatelj i slamka spasa u nedaćama, ali je pre svega svedok svekolikog čovečanstva.
 Morta Sindera je domaća publika imala prilike da upozna na stranicama Stripoteke tokom sedamdesetih godina prošlog veka , a prošle godine je Darkvud izdao celokupne avanture u odlično  opremljenom tomu sa tekstualnim dodacima o autorima.

Alberto Breća bio vanserijski samouki genije i antikonformista, iako mu se stripovi danas svrstavaju u klasike treba naglasiti da tu nema klasike u smislu pridržavanja tradicije niti je iko posle njega ovakav stil duplirao i uveo i glavni tok.Iz tekstualnih dodataka ovom izdanju možete videti da se Breća borio protiv ,,svetog pisma" crtanja, tj.olovke, pa je crtao onime što je smatrao da odgovara svakom stripu (pa i tablama) ponaosob.Primera radi , Mort Sinder jeste crno-beli strip,  međutim on  nije crtan olovkom na belom papiru nego umakanjem žileta(!) u belu boju i potom crtanjem po crnoj hartiji.Otuda  neobičan odnos između svetla i tame gde svetlo deluje kao slaba varnica koja tinja u sveprožimajućem mraku.

Za razliku od ,,Izveštaja o slepima" Breća ovaj strip nije crtao u stilu koji podseća na apstraktno slikarstvo,doduše ima nagoveštaja, nit je kao ,,Ktulu Mitovi "tako da ovde crtež ne služi više kao islustracija teksta odnosno nije nalik slikovncici nego se ipak drži ,,pokreta u slikama" tj.suštine stripa kao umetnosti.Prethodna dva stila ne smatram nimalo lošima, čak suprotno , nego naglašavam razliku i time potvrđujem Brećino odbijanje da robuje stilu. Posebno bih istakao poslednju priču  ,,Bitku za Termopil" gde Breća pokazuje izvanrednu umešnost u prikazivanju bitke spartanaca i presijanaca.Nadmašio je sam sebe praveći epsku masovku u vidu spleš table.

U Mortu Sinderu se u pojednimim epizodama  desilo isto što Mebijusovom i O`Benonovom  stripu ,,The Long Tomorrow" , a to je da izuzetan crtač zasenjuje scenaristu.Hektor Osterheld je između Eternauta i strip albuma Če osmislio nekoliko odličnih horor priča sa naglašenim iracionalizmom koje potpuno odgovaraju ovoj fazi Brećinog stila.Teško je reći ko se kome prilagođavao ali rezultat je svakako fenomenalan. Međutim  posle uvodne dve priče tj . ,,Faraonovog Dara " i ,,Ljudui olovnih očiju" vidi se da Osterheld pokušava da isprati  isprati Brećin stil sa podjednako dobrim pričama , i nekoliko puta mu je to pošlo za rukom , ali  strip počinje da luta.  Umesto da ostane u horor žanru koji se po prirodi stvari nameće kao najbolje rešenje iz uvodne dve epizode,  ili ako je baš morao da eksperimentiše da je makar ostao u nekoj vrsti mračne fantastike, on pokušava da bude i krimić i sf .Sa jedne strane to ima smisla pošto je naslovni junak proživeo puno toga, svedočio je svim epohama.Svi ti doživljaji bi se mogli dovesti u okvire različitih žanrova  pa bi i mogao da priča o svemu pomalo.Sa druge strane, koliko god to dobro zvučalo ipak realizacija nije takva, pošto su horor priče ovde ipak bolje napisane od skoro svih ostalih (poslednja je izuzetak).Dakle problem je Osterheldova neujednačenost jer sjajne horor priče prate prosečne sf i krimi priče, ali srećom one su tek mali deo ovog  stripa

Ocena:

Atlas Oblaka

 Režija: Lili Vačovski, Endi Vačovski, Tom Tikver
Scenario : Lana Vačovski, Endi Vačovski, Tom Tikver
prema romanu Dejvida Mičela

Šest različitih priča smeštenih u  isti broj drugačijih vremenskih perioda se međusobno prepliću pred očima publike i zahtevaju barem malo mentalnog  napor da se uhvati osnovna nit koja ih povezuje.Razbacanost segmenata to otežava, pošto se ne smenjuju priča za pričom kao epizode nego se mešaju delovi tih šest poglavlja.A o čemu se zapravo radi?Pa kada se maksimalno pojednostavi ide otprilike ovako .U svakom periodu imate neke talčitelje i potlačene.Ovu prvi su prikazani kao krupni kapitalisti, ovi drugi su robovi/sluge/nejaki ili pak obično građanstvo.,,The weak are meat and the strong love to eat".U svakom od datih perioda, od devetnaestog veka pa sve do postapokalipse, malobrojni su se usprotivili  ovakvom poretku i svi su oni kroz istoriju povezani.Ta iskra pobune se nastavlja iz generacije u generaciju, neki likovi su  potomci pređašnjih a neki deluju kao reinkarnacije istih ili su na neki način inspirisani delima predaka (film,muzika, književnost itd...).Izrabljivači naizgled uvek uspevaju da nadjačaju pobunjenike, međutim vremenom se dolazi do toga sa je upravo ta kapitalistička industrija trajno zagadila Zemlju.Pobunjenici su uspeli da zbrišu sa planete, ostavivši je u rukama izrabljivača.Među njima deo je vremenom devalvirao u primitivne kanibale ,a prosvećeniji deo je shvatio greške svojih predaka  i istažuje prošlost kako bi pronašli ostatke nekadašnje civilizacije da bi stupili u kontakt sa odbeglim pobunjenicima i pridružili im se na udaljenom / boljem svetu.

A zašto se baš  zove ,,atlas oblaka "? Unutar filma to je kompozicija mladog i zaboravljenog kompozitora Frobišera .Ta kompozicija je zamišljena kao sekstet, dakle za šestoro izvođača što se poklapa sa šest segmenata priče koji čine celinu. Frobišeru je bio inspirisan snovima, a snovi su prikazani kao jedna od niti koje povezuju generacije likova.

Atlas Oblaka nije žanrovski homogen , može se reći da se sastoji od šest različitih filmova.Počinje kao avanturistički,  pa se pretvara u  dramu, a drama u triler, iz trilera u komediju, potom sf distopiju  i konačno postaapokalipsu. Dvojac Vačovski , braća ili --- (ubaciti pojam pošto autor ne zna šta su zbog promene pola), su realozovali svaki deo u skladu sa pravilnostima tog žanra.Sf jurnjava u distopijskoj korpokratskoj budućnosti je podjednako ubedljiva kao komedija o staračkom domu/zatvoru .Glumačka ekipa da bi se prilagodila zamisli autora mora da tumače nekoliko verzija istih likova odnosno .Tom Henks i Hjugo Viving se naročito ističu po svojim transformacijama, dok su ostali manje interesantni.Posebno bih izdvojio Vivingovo tumačenje odurne matore glavne sestre iz staračkog doma pošto tu nastupa kao omatorela sestra Rečed iz kultnog ,, Leta nad kukavičijim gnezdom" .U sf segmentu ima nekoliko akcionih scena koje po koreografiji  liče na Matriks, ali taj film je u svakoj kategoriji bolji od ,,Atlasa oblaka" i  ostavlja ga u prašini .

Koliko god da se Atlas Oblaka šepuri vizuelno  i narativno , najveći problem je što se ispod te žanrovske hibridizacije i nelinearnog narativnog stila krije vrlo naivna poruka.Ispada da su izrabljivači samodovoljna kasta koja je kriva za sve društvene probleme sa kojima se likovi suočavaju.A  gde je druga strana priče? Gde su potrošači u svemu tome? Zar bi ta šačica pojedinaca mogla da bude to što jeste bez ostalih učesnika u prometu? Jedni ne idu bez drugih , a ovi drugi nisu ni pomenuti.Takođe nema ni osvrta na društveno ekonomske poretke koji omogućavaju rad toj  vrsti kapitalista, niti njihove promene korz istoriju.Dejvid Mičel po svemu sudeći nije ni pokušao da napravi  valjanu kritiku poretka nego je na sasvim površan način  uperio prstom u ,,zle kapitaliste" i dreknuo: ,,Oni su krivi za sve !". Toga je bilo i u mnogim drugim filmovima, ali oni nisu pretednovali da se pozabave analizom istih.Na primer , sličnu površnu kritiku možemo pronaći u filmu ,,Maska Zoroa", pa i u svim interpretacijama istog jer je to neraskidiv deo te priče, međutim Zoro je samo akciona avantura, obična zabava koja ni ne pokušava da bude nešto drugo. ,,Atlas oblaka" upravo  pokušava da bude nešto više  i na tome pada pošto je rezultat pretenciozna priča koja nije mnogo odmakla od naivnosti Zoroa. Inače , da ne ispadne da napadam Zoroa, smatram da je ,,Maska Zoroa" bolji film od ovog.

Drugi veliki problem je u dužini filma, pošto traje tri sata.Kao da gledaoci nisu dovoljno zbunjeni pričama koje idu bez reda , nego ih treba zamajavati čitava tri sata Zar je zaista potrebno toliko vremena da bi se prikazalo nešto sa tako jednostavnom premisom? Ovo je zapravo problem izvornog romana pošto je  ,,Atlas oblaka" bestseler cigla od skoro 600 stranica. U suštini , svi problemi filma su zapravo problemi Mičelovog romana a tandem Vačovski se sa time izborio koliko je mogao. Ako ništa drugo, ,,Atlas oblaka" nije naporan film uprkos minutaži, u svakom segmentu se dešava dovoljno toga da drži pažnju, film je gledljiv ali nije za preporuku.


Ocena:

Thresher

      

Neimenovani čovek je zaključan u starinskoj kući .Pokušava raznorazne kombinacije brojeva kako bi otvorio zakatančena vrata, međutim to nije sasvim obična kuća niti su to tek tamo neka stara vrata.Kako otvara lokot po lokot opsedaju ga užasne vizije a pride ga nešto progoni.Hoće li umaći  beštijama ili će otvaranjem vrata omogućiti slobodan prolaz onostranim silama? Gledajte i saznajte ako se usuđujete.

Thresher je kratak horor film reditelja i scenariste Majka Dive inspirisan pričama Hauarda Filipsa Lavkrafta .Nije adaptacija nekog konkretnog dela ali su elementi te mitologije  sasvim prepoznatljivi.Pipci i strava koja čeka sa druge strane života su više nego očigledni. Film je snimljen za potrebe takmičenja Youtube house of horrors u sponzorstvu studija Legendary Entertainment.Reditelj Giljermo Del Toro je krajem oktobra 2014. izvlačio dobitnike ali među njih šest se nije našao ovaj film.

Aleja zločina

Prepričavati izbog čega je Brus Vejn postao Betmen je sasvim nepotrebno.Verovatno su svi videli tu opštepoznau scenu u makar jednoj od  od njenih bezbroj varijanti.Povodom proslave osamdesetogodišnjice Betmena vraćam se na mesto gde je sve počelo i skrenuću pažnju na nešto što ipak nije opštepoznato. Ovo je priča o ,,aleji zločina".


Twenty-one years ago, this neighborhood was the dwelling place of the rich and soon-to-be rich… a place of gourmet restaurants and fashionable theaters… of elegant women and suave men…
But the dry rot of time set in, and the laughter stopped and the lights dimmed, and those elegant women and suave men sought their pleasures elsewhere… and now, only the forlorn and the desperate walk these streets...
 For one night, two brutal slayings occurred signaling the beginning of the end… The area known as Park Row acquired a new name — Crime Alley… and —
“THERE IS NO HOPE IN CRIME ALLEY!”

Ubistvo Vejnovih je , kao što rekoh ,opštepoznato.Međutim manji broj ljudi zna da se taj sudbonosni događaj odigrao u ,,aleji zločina", a još manje ljudi zna da je ona osmišljena tek 1976! Čak i ovako bitan događaj koji je okosnica Betmenovog lika kojeg danas poznajemo je definisan tek posle 36 punih godina izlaženja na kioske!  To može biti čudno novijim čitaocima  kada se ima u vidu opsesija za kontinuitetom u američkim  mejnstrim stripovima, ali znajte da je Gotam mapiran tek 98` no to je druga priča.Naravno, ovo je neobično samo kad se zaboravi na činjenicu  da je Betmen  ongoing strip .Mislim da  uvodnik urednika Detective Comics-a Pol Levica iz 1979. povodom četrdesetogodišnjice Betmena daje dosta dobro obrazloženje ovog pitanja. ,,It has taken forty years for the mythology of Batman to develop, four decades in which new characters have constantly been developed , old characters have been  continually refined , and ideas have been consumed at a fantastic rate.In those years some twelve hundred Batman stories have been published;radio shows,movie serials and television programs have come into being and faded away again; and the character of the Dark knight detective has become a permanent part of American folklore."

Modernog Betmena ne bi bilo bez reformatora poput crtača Nila Adamsa i scenariste Denisa ,,Denija" O`Nilla, pošto su oni među najzaslužniji za raskidanje satiričnog kemp pristupa i vraćanje ovog strip junaka korenima.Rekoh da su među najzaslužnijima jer nisu jedini, bilo je to i drugih velikana poput Lena Vina,Maršala Rodžersa,Dika Điordana,Stiva Engleharta itd...Sada ću obratiti pažnju na priču ,,There is no hope in Crime Alley" iz Detective Comics br.457  i njene nastavke tj. ,,The Curse of Crime Alley" iz  483. i ,,My beginning and my probable end" iz 574.broja iste edicije.
Naime u ,,There is no hope in crime alley" Deni O`Nill i Dik Đordano uspostavljaju nekoliko stvari.Kao prvo i najočiglednije, imenuju kvart u kojem su Vejnovi ubijeni i skiciraju sumorni prikaz istorijata Park Row-a pa postaje jasno zbog čega je stekao nezvanični naziv ,,aleja zločina".Kao drugo , uvode lik Lezli Tompkins ,stare socijalne radnice u Betmenov svet.Poput Brusa Vejna ,Lezli je čitav život posvetila krstaškom pohodu protiv kriminala , ali za razliku od tipa koji vreba kriminalce po ulicama Lezli se bavi socijalnim radom.Njen poziv je preventivan a ne represivan, pošto Lezli leči uzroke a ne bavi se makljanjem sa posledicama.Dakle ista tragedija je rodila dva sasvim različita borca protiv nepravde.Takođe ne treba zaboraviti da kraj te priče nudi nešto što često nedostaje u Betmenovim avanturama.Uprkos naslovu, ta pričica nudi nadu!Koliko god ona bila mala poput trunčice, ili poput stare gospoje koja deli život sa kriminalcima u slamu verujući u promenu , to je ipak nada za boljom sutrašnjicom .I kao treće, ova kratka priča je usopstavila Betmenov običaj da svaku godišnjicu ubistva roditelja provede u večernjoj patroli te klete ulice.

Tri godine kasnije Deni je nastavio  priču o aleji zločina u  Detective Comics 483  ,,The Curse of Crime Alley" sa Donom Njutnom i Denom Adkinsom.Nastavak nije doneo ništa suštinski novo  osim što je temu začinio sa  više krimi zapleta.Suštinski akcenat je i dalje na Betmenovoj nasilnoj prirodi, pošto ta ulica u njemu budi vrlo živa sećanja na traumatičan događaj on prilikom šibanja secikesa počne da preteruje dok ga ne zaustavi Lezli kao glas razuma.Naslovna strana tog broja govori sve.Tu se vidi Betmen kako bije barabu u jukstepoziciji sa lopovom koji mu je ubio roditelje, vidi se začarani krug nasilja u koji je mračni vitez  zapao a kao izlaz nudi se put samilosti oličen u staroj Lezli.

Sledeći nastavak se pojavljuje tek 1987 u 574.broju Detective Comics-a.Ovog puta je O`Nil u ulozi urednika a priču ,, My beginning and my probable end " potpisuje Majk W.Bar ,  dok su crtači Alan Dejvis i Paul Neary.I ovaj nastavak se oslanja na teme koje su načete 76`-te, odnosno od svega ovde je u prvi red istaknuta opasnost vigilantizma kao takvog.Betmen je nastao na ulici, bavi se uličnim kriminalom i isti će mu kad-tad doći glave. (Što  se i desilo u alternativnim krajevima Betmena među kojima je pored Milerovog i Gejmenov uradak ) To je smisao rečenice čiji je deo poslužio kao naslov.Međutim umesto Betmena, na operacionom stolu je Robin (Džejson Tod).Lezli uspeva da sanira povrede i izvadi metke, ali nikako joj ne promiče činjenica da je maskirani osvetnik u svoj rat uvukao klinca.Sve je to pod plaštom sumnjive pretpostavke da bi Džejsonovo učestvovanje u obračunu sa podzemljem,dok mu je ozlojeđenost na isto još sveža, učinilo da ga želja za takvim aktivnostima napusti u bližoj budućnosti kako ne bi ostao opsednut poput svog mentora.Osim sumnjivog rezonovanja, ovaj strip unosi izmene u uspostavljenu mitologiju.Naime izmene su sledeće : Lezli je podmlađena, ona zna ko je Betmen, prvi put se pojavljuje njena klinika, detaljnije je prikazana njihova zajednička prošlost kao i njena uloga hraniteljice mladom Brusu. Sve ovo  je logičan ishod  velikih promena koje su se desile američkim mejnstrim stripovima.Prvo peglanje kontinuiteta nakon višedelne sage ,,Crisis On Infinite Earths" tj. prvog DC reboot-a , potom  ..Povratak Mračnog Viteza " koji je 86` bio ekvivalent tektonske promene u američkom stripu, nakon toga  podjednako odličan prikvel/ reboot Betmena nazvan ,,Year One"  a na kraju treba dodati i pripremanje terena za kontraverzni ,,Year Two".

Aleja zločina je doživela premijeri na velikom ekranu u Bartonovom filmu ,,Betmen" iz 1989, u sceni kada Brus Vejn tamo odlazi kako bi ostavio dve crvene ruže i poklonio se mestu ubistva roditelja.Prema scenariju, to mesto je Betmenu  poput svetilišta. Običaj iz stripa je prešao u igrani film i nadograđen je ružama a potom kao takav je ušao u čuvenu animiranu seriju ,,Batman the Animated Series" koja je nastala na talasu popularnosti filma.Tako je priču o ovoj ulici uspešno adaptirao Džeri Konvej , koji je isvojevremeno bio i scenarista Betmen stripa,  u epizodi ,,Appointment in Crime Alley" iz 1992.To se kasnije prelilo nazad u stripove , tako da su dve crvene ruže na pločniku postale neraskidiv deo Betmenovog godišnjeg rituala.

Međutim koliko god da su drugi mediji značajni u popularizaciji ovog fiktivnog lika, toliko su vremenom iskrivili prvobitnu zamisao Denija O`Nila.Naime kvart Park Row čiji je nezvanični naziv ,,Crime Alley" se polako pretvorila u doslovnu sporednu ulicu.To je počelo u animiranoj seriji Batman Beyond a kasnije se proširila i na film ,,Batman Begins", pa i sve potonje serije i filmove kao i igrice iz Rokstedijeve Arkam franšize.Svođenjem čitavog kvarta na mračnu sporednu uličicu se gubi ceo njen istorijat, uloga Lezli Tompkins kao ličnosti i dodatno se problematizuje presudno veče u životu mladog Brusa Vejna.

Zbog čega bi razuman bračni par sa detetom hteo da tokom večeri prekrati put prolaskom kroz ozloglašenu mračnu uličicu? Vidi se da je doslovno pretvaranje kvarta u sporednu ulicu dovelo prvobitnu zamisao do apsurda, i što je još gore to se isto preslikalo u stripove pa je prvobitna priča o ,,aleji žločina" naizgled zaboravljena. Srećom nije sve tako crno, ,,There is no hope in Crime Alley" se trideset punih godina reprintuje i navodi  kao jedna od najboljih priča o Betmenu, a u ovogodišnjem ljubilarnom hiljaditom broju stripa Detective Comics će biti novi nastavak koji je  majstor Deni O`Nil specijalno pripremio povodom osamdesetogodišnjice mračnog viteza. Ipak ima nade za ,,aleju zločina" !

Torpedo 1972 : O mrtvom moru

Još od ,,Povratka Mračnog Viteza" među autorima on-going stripova američkog mejnstrima se širio trend prikazivanja budućnosti gde gledamo poslednje dane penzionisanih protagonista.Verovali ili ne , tako je već punih tridesetak godina .Ako mi ne verujete , provirite malo u katalog Marvel i DC naslova i sigurno ćete primetiti gomile ,,old man" (ubaci ime heroja) naslova poput Old man Logan, Hawkeye, Quill odnosno Harley Quinn kod druge kuće, pa i treći produžetak stripa sa početka ovog teksta.To nije stalo samo na stripovima američkog mejnstrima, ima toga i u Boneliju (videti pod ,,Planeta Mrtvih"), a dešava se i u filmskoj industriji .Svedoci smo vaskrsavanja raznih franšiza poput Indijane Džounsa,Halloween-a  , Star Wars-a itd.  Trend omatorelih protagonista je zahvatio čak i Torpeda. Da li je ovo samo mamuzanje mrtve kobile , što je uglavnom slučaj sa prethodno navedenim naslovima , ili nešto drugo?

Ko je bre kobila?

 Prošlogodišnja Stripoteka je donela novu avanturu svog starog znanca  posle desetak godina pauze.Uprkos prirodi njegovog zanimanja , i zdravom razumu, Luka Toreli je dočekao stare dane.Starost mu je gotovo sve odnela, od snage do novca, ali nikako ćud.To je imao priliku da primeti novinar koji je jurio za sagovornicima kako bi napisao članak o ubistvu  slavnog mafijaša.Izvori su ga na  njegovu (ne)sreću uputili na Torelija.Naravno, da bi došao do njega mora preko Raskala.Na prvi pogled zadatak mu je lagan , platiti čiču da mu ispriča priču.Matoritis koji povremeno ubija  golubove u parku kako bi ih skuvao za večeru ne deluje previše opasno , ali ono što novinarčić ne zna je da unutar matore olupine i dalje kuca hladno srce  ubice .
Najbolje Torpedove avanture su  crnohumorističke  kritike društva a to je upravo sastojak koji primetno  nedostaje u ,,mrtvom moru". Ovde je cinizam sveden na nekoliko  dosetki  , kao dodatak  predvidivom zapletu umesto da bude glavnica priče.Čitaocima Abulijevog i Sančezovog Torpeda ovo i nije novost, pošto je strip patio od toga još od polovine serijala.Gegovi su se ponavljali, zaplet se banalizovao a išlo se i na dužu formu koja je po meni bila nezanimljivo razvlačenje.Gledano u kontinuitetu Abulijev scenario ide silaznom putanjom, tako da ,,mrtvo more" scenaristički ne odskače od poslednjih epizoda redovnog serijala.

Iako se Abuli još davno istrošio , Torpedo 1972 donosi osveženje u vidu  crtačkog umeća Eduarda Risa. Riso se proslavio crtajući moderne tvrde krimiće poput kultnog stripa ,,100 Metaka", tako da je   gangsterski svet Abulija i Berneta za njega sasvim poznata teritorija.Torpedo 1972 iz Stripoteke je specifičan po tome što je štampan crno-belo, dok je original u boji.Riso stavlja akcenat na senčenje i time gradi likove i ambijent  iako ne koristi kijaoskuro tehniku poput Berneta. Manjak kontrasta je uočljiv ali nije presudan Stil je takav da iako je strip rađen za kolor izdanje, on uprkos tome u crno-beloj varijanti ne gubi od noar atmosfere.Risov Torpedo nije toliko sirov kao Bernetov,ipak u pojedinim kaiševima okreće perspektivu kako bi malo umanjio nasilje.Daleko od toga da je razblažio Torpeda , recimo da  je  malo manje surov od prethodnika.Risov crtež vadi čitavu priču, pošto je Abuli van forme.Nije ovo loš strip,ali mlađim ili neupućenim čitaocima ne predstavlja na najbolji način serijal koji je sa razlogom poznat tj. ozloglašen među čistuncima.,,O mrtvom moru" nije ćorak ali nije ni pogodak.Torpedo je jednom nogom u grobu, a drugom šepa.

Ocena: