Legija- treća sezona

Potvrđene su sve moje sumnje iz prethodne sezone.Ova serija je jedno veliko stilizovano šareno ništa! Ovim putem se izvinjavam svim osobama koje su pod uticajem prethodnih tekstova o seriji makar pomislili da se radi o nečemu bitnom.Gospodo, prevareni ste.Bacili ste vreme nizašta.Priznajem da me je Noa Holi vukao za nos tokom tri sezone. Pitanja iz druge sezone ostaju nerešena.Poslednja epizoda je poništila čitave 3 sezone serije! Da, dobro ste pročitali.Sve je palo u zaborav, puj pike ne važi.

Šta se dešava tokom ove sezone? Dejvid je begunac, lovi  ga organizacija D3.Postao je nalik Čarlsu Mensonu tj.oko sebe je okupio omanju komunu/kult čijim članovima ispira mozgove.Pridružuje mu se devojka koja može da putuje kroz vreme i spasava ga nekoliko puta.Dejvid umišlja da je božanstvo i pokušava da se vrati u prošlost , pod geslom da pomaže svetu, kako bi sprečio Faruka da ga opsedne.Podeljene ličnosti sve više preuzimaju kormilo.Usput je privukao pažnju demona koji žive izvan vremena i bukvalno  jedu vreme.Nastupa haos jer Dejvidovo čačkanje vremena  dovodi do smaka sveta.

Sva ova rediteljska ekstravagancija je protraćena zbog suštinske besciljnosti.Holi nema neku viziju, jedinstvenu ideju vodilju.Džaba mu imitiranje Kjubrika i Linča.To su ljudi od ideja a on je samo imitator.Zapravo , da je samo imitator imali bi makar kopiju vrednu gledanja.Istina je gora.Noa Holi je pozer.Digao je prašinu mnogim pitanjima , razbacivao se filozofijom i psihologijom a nije ni pokušao da izvuče neki zaključak iz svega toga.Trolovao je  publiku par excellence .

Od prve epizode sve se vrti oko nepouzdanog naratora.Veoma je očigledno da je  šareni cartoon svet koji vidimo  lažan.Sve vreme se implicira da Dejvid menja odnosno kreira stvarnost po želji, što je u ostalom tako u stripovima.Zašto bi se na svim promo posterima bila slika tipa kojem zvezdana maglina izlazi iz glave? Kao što iz magline nastaju galaksije, tako iz Dejvida nastaje njegov svet. U  prvoj epizodi se vidi scena (pri kraju, kada izranja iz bazena) u kojoj menja stvarnost.Više puta je Faruk akcentovao da je Dejvid tvorac stvarnosti, a takođe je istaknuto da on nad time ima malo ili nimalo kontrole.

Ekipa redovnih likova (mutanata) su poput učesnika u toj fake stvarnosti, ali  su autonomni.Implicira se da ih je Dejvid usisao u sopstveni svet.Zbog toga nikad ne umiru.Kada je Ptonomi ,,ubijen" video se glič u fake svetu i takođe se videlo da je priključen na drvo.To drvo očigledno predstavlja Dejvidov um/centar pošto on sve upija poput korena  i reciklira.Zato je Ptonomi opet vraćen u svet , doduše u novom ruhu, tj. kao robot.Tokom prve i ove sezone smo videli sličnu  stvar sa Leni.Dakle ključno pitanje koje se postavlja sve vreme je : Šta se objektvno (izvan glave protagoniste) dešava? Na to nismo dobili odgovor.Čemu nepouzdan narator ako se na kraju ne suočimo sa istinom? Šta  na to kaže Holi ? All we can know is ourselves!? Ok, ali pisac ipak može prikazati objektivnu stvarnost i time dati neki smisao trosezonskoj psihodrami.

I šta smo dobii ovom sezonom? Čime se to bavio veliki umetnik? Hipijevska poruka tipa ,, not us or them but us and them". To po sebi nije loše  i ne bi bilo loše da se toga držao od početka.Zamislite pisca koji u poslednjoj trećini promeni tok i poentu dela. Pazi sad to, Faruk preobratio D3 i nekako se prelazi preko toga da je on tiranin koji je bukvalno zarobio deo naroda u umovima dece i majmuna. I nekako treba da poverujem kako Dejvida voli kao sina sve vreme?.Kako da ne . Ovo je kao ona glupa nagla promena Sidni tokom prethodne sezone A Dejvid? Ispada da mu je plan sve vreme bio samouništenje/resetovanje.To ne bi trebalo da menja išta u vezi sa njim i njegovim problemima.Dejvid je nesrećna kombinacija šizofrenika i reality warper-a . Prošla sezona je tokom jedne epizode (valjda deseta) odlično pokazala da on kao takav ne može opstati bez obzira na okolnosti.Ili je potpuno lud i visi nad glavom čitavog sveta ko nuklearka, ili je zombifikovan zbog lekova.On nikako ne može biti  moćan i slobodan.Slobodan je samo u svetovima gde je bez moći i pratećeg ludila pošto su kod Dejvida jedno ne ide bez drugog.I kako se serija završava? Umesto katarze smo dobili regresiju.Resetovanje sveta, teraj Jovo nanovo uz malu izmenu.Kao da bi prisustvo Dejvidovih bioloških roditelja nešto bitno promenilo.Nekim čudom ostatak ekipe mutanata to na kraju ladno prihvata.Sasvim olako prihvataju sopstveno razaranje.

Vidi se da je Holi bio pritisnut zbog male gledanosti serije, pa je sve završio trećom sezonom.Može on da priča koliko god hoće da je sve vreme imao samo tri sezone na umu, ali raniji interviju ga demantuje zajedno sa svim što smo videli u samoj seriji. I drugi reditelji su imali slične probleme pa su uspevali da naprave zaokruženu celinu.Fulerov Hanibal je odličan primer toga.Holi je mogao sve da rasplete u ovoj trećoj sezoni ali nije ni pokušao.Osam epizoda od po skoro sat vremena je više nego dovoljno.Filmski reditelj  to može uraditi za cirka sat ipo a ovaj kilavander Holi ne uspeva ni za osam!

U pogledu glume, sve što sam rekao i dalje važi.Ista je ekipa, pa nema potrebe da se ponavljam. Jedini izuzetak je Switch/Lauren Tsai, mada njena uloga je minorna.Recimo da ne smeta koliko nedokuvan scanario po kome je morala raditi.Isto mogu reći i za Harija Liojda u ulozi Ksavijera.

Po čemu pamtiti Legion? Pa Legion vam dođe kao šareni paket.Čim skineš ukrasni papir i otvoriš kutiju otkriješ da je kutija sve vreme prazna.Dakle, to je to.Šarena laža.Lepo snimljena i odglumljena ali isprazna serija.

Ocena:

Doom Patrol - prva sezona

Iako postoje već 56 godina, i predstavljaju preteče (da ne kažem original) superherojskih timova poput X-mena, Doom Patrol je široj publici  nepoznanica.To možda i nije loša stvar. Šačica cameo pojavljivanja u drugim animiranim serijama ne prikazuje  zajedničko ostvarenje Arnolda Drejka,Boba Hejnija i Bruna Permijanija na veran način.Izuzetak je skoro doslovno adaptiran the Last Patrol strip u seriji Batman the Brave and the Bold. Doom Patrol strip je više puta obnavljan sa zazličitim autorskim timovima u izdavačkoj kući DC Comics, ali kultni status je stekao krajem osamdesetih odnosno početkom devedesetih godina minulog veka kada je posao scenariste preuzeo Grant Morison.Čitavih 30 godina kasnije,upravo Morisonov rad na ovom stripu postaje predložak za seriju koja je emitovana na DC Universe streaming platformi.

Ko su članovi, i zašto se baš zove  Doom Patrol? Recimo da se tako zovu jer bi trebali da štite od pretnji po čovečanstvo.Pošto se želje razlikuju od stvarnosti,  može se reći i da su oni prilično doomed.Kao prvo,  oni nisu nikakvi  superheroji nego frikovi koji su opasni po sebe i okolinu a sticajem okolnosti poseduju određene moći.Oni naprosto ne funkcionišu u normalnom svetu izvan zidova zajedničkog doma.Za razliku od Ksavijerove vile koja deluje poput internata za mutante, Kolderova vila  je za njih utočište i mikrokosmos , mada ne bi pogrešili ako bi je nazvali ustanovom otvorenog tipa.Iako je vođa bande Najls Kolder prvobitno zamislio ekipu nadljudi, ono što je dobio više liči na grupnu terapiju za čudake.

Ono  što mi je kao gledaocu zapalo za oko je ograničen budžet serije , i dovitljivi način na se  izvršni producent Džeremi Karver izborio sa istim .Serija je , u pogledu glumačke ekipe, baš štedljiva. Primera radi, poznatiji glimci nisu sve vreme prisutni, odnosno vidimo ih vrlo malo iako su noseći/naslovni likovi.Timotija Daltona u ovih petnaest epizoda vidimo zaista malo, iako bi trebao biti vođa (Najls Kolder) ove bande.Međutim, to malo vremena pred kamerom je iskorišćeno kako valja pošto uviđamo bitnije strane Kolderove ličnosti.Kao drugo , dvojica glavnih likova su odglumljena zajedničkim naporima više izvođača.Mislim na Robotman-a i Negative man-a. Jedan tip nosi kostim i izvodi sve pokrete, dok ga drugi izvođač prati glasovnom glumom  nasnimljenom preko ovog prvog.Ovako nešto u igranoj seriji ne bi trebalo da funkcioniše, a ispalo je sasvim pristojno. Brendan Frejzer glumi bonehead šoferčinu u telu robota aka Klif Stil dok je Met Bomer inhibirani ufalšovani pilot Leri Trejnor.Pošto su oni očigledno sukpi za šetanje u kostimu, reditelj je to rešio na pomenuti način.Kako glumci ne bi bili svedeni samo na glasove, povremeno imamo upade flešbekova i snoviđenja gde ih zaista vidimo u ulogama naslovnih frikova.

Sa druge strane, imamo i nekoliko live action izvođača od kojih se posebno ističe Dajan Gerero u ulozi imenjakinje lude Džejn.Gererova ovde postiže ono što sam više puta isticao kao veliki plus u Podeljenom (Split) i Legion-u.Uspeva joj da istovremeno glumi više verzija sebe odnosno osobu sa višestrukim ličnostima.Možda će na oko delovati kao da Split, Legion , pa sad i Doom Patrol kopiraju jedni druge,ali zapravo je stvar obrnuta.Taj trope je izvorno vezan za Legion (iz New Mutants stripova)  pa je onda Morison smislio sličnu personu tj.ludu Džejn, a Split se pojavio više od 20 godina kasnije.U svakom slučaju , Gererova je uspešno predstavila nekolicinu persona.One su , kao u slučaju Mekavoja, prenaglašene ali  nontheless entertaining.

Glavni zlikovac aka Mr.Nobody  je ispao suviše mlak , ali ne zbog glumca Alana Tudika.On se solidno snašao u ulozi haotičnog zlikovca i naratora.Problem je što Karvernije hteo ili nije znao kako da ga pravilno uklopi u priču.Pokušao je da od njega napravi mastermind manipulatora (kao Shadow King ili Hanibal), ali bez nekog većeg cilja osim da razorkrije nešto što neću spojlovati neupućenima.Ne kažem da je to loše, kad se sve uzme to je itekako jaka osveta,ali  nije jasno zbog čega je toliko dugo čekao.Pogotovo nije jasno , kako ili zašto ne može iz Najlsove glave da izvuče ono što želi saznati.Ipak je Mr. Nobody prikazan kao telepata u neku ruku.Tu se baš vidi da je  Karver je  odbacio izvorni strip po kome Mr.Nobody bukvalno crpi zdrav razum svojih protivnika.Ovde se to ne vidi.U seriji je manipulator/telepata i svašta nešto, a Tudik ga glumi po uzoru na Džokera iz crtaća Eh, da je makar iz stripa!. Još gore je to što mu u poslednjoj epizodi ulogu zlikovca otimaju drugi.

Ko očekuje marvelovsku akcionu avanturu  koju serviraju u bioskopu, može odma da se okrene i napusti ovu projekciju.To se ovde ne služi.Iako zaplet na prvu loptu može delovati tako pošto počinje sa origin pričama glavnih likova, pa onda prelazi na nekakvu potragu za vođom Kolderom koga kidnapuje stari neprijatelj, on to ipak nije.Iz epizode u epizodu se postepeno zaranja u muke glavnih (frik) likova uz sve ludosti i humor koje sa sobon nosi nadrealni svet u kom žive.To ume na momente da postane naporno, deluje kao da radnja tapka u mestu ali nikad ne prelazi u patetiku.Karverova Doom Patrol serija je smešna, tragična i čudna.Baš tim redosledom.

Svi likovi  se bore sa ličnim demonima.Klif i Džejn se doživotno obeleženi nasiljem u porodici.Koren problema u oba slučaja je otac zlostavljač.Klif je zaglavljen u krugu nasilja , postaje ono što je mrzeo u vezi oca a povrh svega ostaje trajno odsečen od čulnosti nakon saobraćajke.Klif je postao živi mozak zatočen u metalnom telu.Sa druge  strane, Džejn je bukvalno  slomljena višestrukim silovanjem,  očevim i potom institucionalnim, i od tih krhotina su nastale višestruke ličnosti.One obitavaju u ,,podzemlju" njene psihe i smenjuju se pošto je svaki izlazak na površinu tj. u neprijateljski stvarni svet za njih/nju bolno iskustvo.

Problemi Rite i Lerija su sasvim drugačije prirode.Rita je postala rastopljena smesa koja jedva održava odnosno imitira svoje prvobitno ljudsko obličije.Naizgled zamrznuta u vremenu, oslobođena starenja, ali lice koje vidi u ogledalu budi traumatične uspomene iz njene mutne prošlosti.Recimo da je put do statusa holivudske dive bio muljav koliko i ona sama.Ritu nesreća nije izobličila pošto je ona bila izobličena mnogo pre toga.Za Lerija Trejnoa se  može reći ista stvar, ali sa bitnom razlikom.Trejnor je bežao od svoje prave prirode, glumio strejt osobu iako je dobrano znao da to nije.Pokušao je da sedi na dve stolice, ali je zapravo mučio obe strane i najviše sebe.Uz to još deli telo sa nerazumljivim vanzemaljskim entitetom koji tera po svome .Najgore je to što entitet sve Lerijeve unutrašnje  muke i ruminacije uzvraća poput odjeka, kao eho koji biva sve glasniji.

Kiborg je za razliku od ostalih likova. ubačen u seriju.On i kao lik i kao glumac stvarno nije ovde potreban, ali barem ne štrči previše.Prolazi kroz sličnu stvar koju gledamo kod Robotman-a, komplikacije ,,prinudnog braka" čoveka i mašine, ali prevashodno zazire od control freak ćaleta.Što se glume tiče, Joivan kaska za ostatkom ekipe.Bolje bi mu ležala uloga u nekakvoj high school drami, ali barem nije loš glumac.Suviše je običan za koncept serije .Postoji šansa da će ga povući iz ove i prebaciti u drugu seriju.Po logici stvari, Kiborg pripada Titanima a ne Doom Patroli.

Iako je Doom Patrol kao strip nastao mnogo pre persone oko koje se vrti Legion tv serija, ovakve  tv adaptacije  ne bi bilo bez Legion-a.Tematizacija mentalnih poremećaja u superherojskim stripovima nikako nije novost, postoji već nekoliko decenija, ali na malim ekranima svoje postojanje duguje pomenutoj seriji.Da stvar bude zanimljivija, Legion liči na nešto što bi pisao Grant Morison iz mlađih dana, dok je Doom Patrol adaptacija upravo toga- pisanija mlađanog Morisona.Međutim, razlika između dve serije, kao i između serije i stripa ,  je velika.Koliko god Doom Patrol pokušava da adaptira ili makar imitira izvorni materijal, serija ostaje ipak samo imitacija, i to slabija.Doom Patrol je prilično straightforward serija sa povremenim upadima ludosti iz stripa.Serija je tek zagrebala po površini nadrealizma, uglavnom se bavi psihologijom svojih likova .Ostavlja zaista malo prostora za tumačenje ali makar je zabavna dok traje vožnja od 15 epizoda.Barem nije  spora i pretenciozna kao druga sezona Legion-a.Ponekad je jednostavnost bolja.

Ocena:

Slejn: Rogati bog

Bez obzira što ih do sada nisam kačio i komentarisao,trejleri i tizeri takođe potpadaju pod fan filmove.Draže su mi završene celine, ali postoje  odlični trejleri. Ako već pišem o tome, onda je red početi od najboljeg.Slejn: Rogati bog je snimljen pre oko 12 godina i ,nažalost, ovo je jedina adaptacija istoimenog stripa.Za sada još nema ni traga ni glasa od bilo koga ko je dovoljno zainteresovan da isti adaptira za mali ili veliki ekran.


Migel Mesas Garsia je reditelj ove fantastične minijature, i vidi se da je poprilično inspirisan Snajderovom adaptacijom stripa 300.Ovde je  prilično verno oživeo Bizlijeve i Milsove kreacije.Pravo da jažem, ništa manje nisam očekivao od tipa koji je napravio fantazmagorični trejler za Ludnicu Arkam. Ovako vešto preneta atmosfera sveta keltskog varvarina ne može da ne izmami osmeh na licu i tugu u srcu , jer nije snimljeno više , svakog obožavaoca Slejna ili bliskog mu Konana.Prava je šteta što neka ozbiljna produkcijska kuća nije uložila sredstva u ovakav film dok je vladala pomama za time nakon 300. Ko se još nije dohvatio  Rogatog boga u odličnom domaćem izdanju Komika, neka trči po strip, ako Kroma zna!

Betmen : Ego

Nakon što je zaustavio Džokerov zločinački poduhvat, Betmen juri za cinkarošem preko koga je ušao u trag i stao na put Džokerovoj bandi.Na ono što će se potom desiti uopšte nije bio spreman. Tragedija će ga naterati da preispita svoju ulogu noćnog osvetnika.Psihofizički iscrplljen, jedva se dovlači kući ne sluteći da ga čeka najteža noć u životu.

Kako bi se pravilno razumeo ovaj strip Darvina Kuka, osvrnimo se malo na teoriju o arhetipovima psihologa Karla Junga. Prema Jungovoj teoriji ,,senka" je arhetip koji predstavlja nesvesne aspekte ličnosti u kojima ego sebe ne prepoznaje, odnosno od kojih se ego ograđuje.Bilo da su to  to pozitivne  ili negativne crte ,jednostavno rečeno, senka je celokupna nesvesna strana ličnosti.Potoje trenutci u životu kada ,,senka"  preplavi čoveka, obuzme ga u momentu šoka ili traume. Tome sleduje  borba ega i id-a nalik na zaplet iz romana ,,Doktor Džekil i G-din Hajd" međutim ni jedna strana ne može da pobedi drugu nego moraju živeti prisilan suživot.Zbog toga je Jung zagovaro integraciju ,,senke" tj.nesvesnog u ličnost čoveka.Ovo je jedan poprilično laički opis Jungove teorije ali to je i bazična premisa ovog stripa.
Dakle Betmen je šokiran ubistvima i samoubistvom koje je indirektno prouzrokovao i po povratku kući se nalazi oči u oči sa onime što ga pokreće tj. pokušava da izađe na kraj sa svojom senkom.Sve što se dalje dešava je prilično zanimljiva polemika između ega i id-a koja se završava Betmenovom reafirmacijom statusa kvo odnosno balansiranjem obe strane na tankom ledu.Dakle Kukova priča ne donosi ništa neviđeno niti temeljno menja paradigmu Betmena nego ga  produbljuje i oplemenjuje kao ličnost.

Kuk nije prvi koji je iskoristio ovaj motiv u stripovima o Betmenu, ali je svakako prvi kome je baš to glavna tema.Betmenova borba protiv sebe samog, ili možda je bolje reći susret sa id-om, je nešto što se krčkalo prilično dugo.Prvo se moglo videti kod pokojnog Lena Vina u trodelnoj sagi ,,The untold legend of Batman", koja ruku na srce nije naročito dobar strip ali predstavlja rekapitulaciju celokupne karijere pre-crisis verzije Betmena koja se itekako razlikuje od Betmena kakvog danas znamo pa je stoga preporučujem samo tvrdokornim obožavaocima DC stripova koje interesuje razvoj Betmena kao strip junaka.Potom to viđamo kod Milerovog Dark Knight Returns-a u nekoliko ikoničnih scena, mislim na Brusov unutrašnji monolog tokom gledanja reprize ,,Maske Zoroa" kao i scenu koja se odigrava u pećini nakon prvog susreta sa vođom mutanata.Tu se Betmenov id projektuje na džinovskog šišmiša.Sledeći strip u kome vidimo nešto slično je ,,Blind Justice"  scenariste Sema Hema ( pisao scenario za Bartonov film Betmen iz 89`) i crtača Denisa Kouvana.Tu Brusov id poprima izgled čudovišta koje liči na samog Betmena.Sličan oblik preuzima u Kukovom stripu.

Iako je Darvin Kuk predlagao ova strip DC-u još sredinom devedesetih, scenario je hvatao prašinu sve dok ga Mark Čarelo , idejni tvorac antologije Betmen : ,,Crno i Belo" , nije primetio i pozvao Kuka da to realizuje početkom dvehiljadite.Inače Kuk je devedesetih radio kao deo ekipe na kultnoj Batman The Animated Series i vidno je pod uticajem Brus Timovog stila.Pravo da kažem, teško je povući liniju  između ove dvojice baš zbog sličnosti stilova, ali činjenica je da Gotam u uvodnom delu stripa  Betmen: Ego odiše art deco stilom svojstvenim za Tima.Za Kukov stil važi isto što sam rekao i ranije komentarišući Parkera.Kuk je bio cartoonist u najboljem smislu te reči.Međutim ovde ga prvi put vidim kako obrađuje elemente horora i mogu reći da ih je izveo na sasvim zadovoljavajući način.U Kukovoj izvedbi ,,senka" poprima strašno obličije nalik bauku koji je izleteo iz sveta nemačkog ekspresionizma viđenog u filmu Kabinet doktora Kalgarija.Način na koji ono izvrće Betmenovu percepciju ima u sebi i pomalo Kirbijevskog pristupa, ako se obrati pažnja na kuglice energije u pozadini.Možda najzanimljivije od svega su table u kojima Kuk prikazuje razmrvljeni život Brusa Vejna van kostima Betmena.Obzet svojom monomanijom o borbi protiv zločina, Brusova svakodnevnica je površna i isprazna.On istinski živi samo kad je pod maskom, sve ostalo je šarada.
,,Ego" ne spada u zapostavljene stripove mada smatram da nije dovoljno pominjan. Doživeo je više izdanja od kojih je najznačajnije ,,Batman : Ego and other tails" koje je  kompilacija nekoliko Kukovih stripova o Betmenu o kojima ovde nije bilo reči ali zaslužuje toplu preporuku

Ocena:

Osmi putnik : Uzorak

 Ove godine je četrdeseta godišnjica kultnog Osmog Putnika! Tim povodom je prošle godine Tongal u saradnji sa 20th Century Fox raspisan konkurs za kratke filmove po uzoru na ovu filmsku franšizu.Održani su izbori pa potom uži izbori i na kraju je odabrano  šest ostvarenja koja su uz finansijsku podršku snimljena i ove godine u aprilu puštana preko IGN-a.Tehnički, ovo nisu fan filmovi pošto su rađeni po porudžbini produkcijskih kuća.Valjaju li šta?


Po meni ovi kratki filmovi ne da  ne nude ništa novo nego  su obične  reciklaže već viđenih  ( i bolje snimljenih!)  scena iz celokupe franšize.Među njima se jedino ističe ,,Uzorak", ali ne po inovativnosti nego jednostavnosti i efikasnosti.Rediteljka Kesley Taylor je znala šta hoće da postigne i kako da to izvede.Uprkos banalnom sinopsisu ovaj filmčić ipak nudi više od drugih ,naizgled ambicioznijih, ostvarenja pobednika takmičenja i  po kvalitetu je bliži tv produkciji pošto  naspram njega ostali deluju kao stdentski filmovi.Eh, umalo da zaboravim , ima na kraju obrt koji ni ja nisam očekivao.

Hoksford

 Prošle godine sam pisao o prilično zanimljivom fan filmu snimljenom prema stripu ,,Dobrodošli u Hoksford" Bena Templsmita. Taj kratki film je svakako među najboljima koje sam video, a da li se isto može reći i za sam strip? Čitajte i saznajte.

Hoksford je na prvi pogled privatni ruski supermax zatvor koji naseljavaju isključivo najgori krvoloci tj.nepopravljivi osuđenici od kojih je društvo diglo ruke.Strip prati baš takvog novog pridošlicu , Rejmonda Delgada,,Krona". Međutim uprkos papirologiji i prvidno bezbednoj instituciji sa obezbeđenjem naoružanim do zuba, nešto baš i nije na mestu.Upravnik i zaposleni se čudno ponašaju a psihijatrima je zabranjen pristup bivšim pacijentima.Na insistiranje, doktorka konačno uspeva da razgovara sa Delgadom, ali on je vidno šenuo i po svoj prilici ne dobija lekove.Sumnja raste a pun mesec se bliži.Ispostavlja se da ovo nije običan zatvor nego leglo vukodlaka.Ima li lovina neke šanse protiv lovaca?

Prvo što će čitaocima bosti oči , osim naslovne strane, su likovi Glavni problem je što likovi i nisu baš ličnosti koliko nabacane gomile kilišeova.Gotovo da nema ništa što protagonistu izdvaja od mora psiho-ubica iz slešera i trilera od poslednjih nekoliko decenija. Templsmit nije razradio neku patološku individu nego je njegov Rej Delgado zapravo samo ček lista psihičkih boleština od kojih pate ikonični filmski zlikovci.Te je malo ,,mamin sinčić" poput Bejtsa, pa onda odlazi u krajnost Hanibala,potom halucinira i zamišlja metamorfozu ala Crveni Zmaj itd.Ni ostali nisu mnogo bolji, to su  naprosto likovi iz viceva o piromanima. kanibalima,nekrofilima itd.U jednoj sceni se bukvalno  izvodi onaj crnjak o okupljanju takvih. U svakom slučaju, Delgado odnosno ,,Kron" je uprkos pojedinim one liner-ima razočarenje jer se ispostavlja da iza njegovog buncanja o božanskim moćima ne stoje nikakve natprirodne sile.U ovom aspektu je istoimeni  kratki fan film ispao mnogo bolji jer se tamo sugerisalo da je ,,Kron" ipak više nego što se na prvi pogled čini.Ovo je za sada jedini slučaj ,,fan filma boljeg od izvornog stripa" na koji sam naišao.

 Može se reći da ovaj Templsmitov survival horor najviše podseća na igricu ,,The Suffering" ali samo po atmosferi, bez raznih strašila inspirisanih metodama egzekucije i protagoniste koji teži iskupljenju.Osim kratkotrajne misterije s početka, ovde se i ne dešava ništa drugo izuzev klanja, proždiranja i bežanja. Čini se da je  poenta (ako je ima) priče kako ljudi mogu biti veća čudovišta od bilo kakvih natprirodnih beštija, mada i to deluje tanko.U svakom slučaju, Ben Templsmit je mnogo bolji crtač nego što je scenarista.

Pošto sam već rekao da veći deo stripa otpada na frentičnoj jurnjavi po zatvoru, nije nimalo čudno što  Templsmit koristi svoj ,,motion blur" efekat prilikom ovakvih scena.Prosto rečeno, on u tim kaiševima razmaže boje i zamagli konture likova.Slično je radio u stripu Fell, ali ovde on zapravo koristi tu tehniku kao pokrivalicu za praznu pozadinu.Primetićete da osim prigušenog svetla ,zidova, koridora i  čeličnih vrata , ništa drugo ne figurira u pozadini.Templsmit pribegava i uveličavanju likova kako bi pokrio tu prazninu, tako da blurovanjem pokušava da nadomesti zbrzani rad.No, sa druge strane, Templsmit vrlo efektno  portretiše čudovišta, i u tom smislu ni ovde nije omašio.Stl mu je mešavina karikaturalnog i grotesknog, u korist ovog drugog.Pošto je istovremeno i kolorista on ume da obasja jakim emocijama svojih likova, tako da ima nekoliko mesta na kojima se čini kao da zamućena svetlost izbija iz pojedinih likova u momentima izrazito jakih osećanja.Ben Templsmit  se donekle može posmatrati kao horor verzija Boba Živkovića, s tim što Živković ipak više pažnje posvećuje detaljima .

Welcome to Hoxford je razbibriga, stripovski ekvivalent generičnoj survival horror  igrici za prilike kada hoćete da odmorite mozak od svakodnevnih problema.Solidan crtež vadi tanak zaplet, nije ovo loše ali nije ni za preporuku.

Ocena:

Hellboy : The Troll Witch

 Ko nije gledao novi Hellboy film, bolje  ga ne gleda! Don' teven think about it! Ozbilno kažem.Ako je nekome smetao del Torov Hellboy , sada može od blata da ga pravi.Bolje pogledajte ovaj kratak animirani film.Ovo je adaptacija kratke priče ,,The Troll Witch"u režiji Erika Staforda.Kod nas je taj strip  izdao  System comics u ,,Hellboy:Veštica Trol i druge priče". Adaptacije Hellboy-a su malobrojne a ovo je svakako najbolja među njima.  O čemu se radi?
Hellboy se zaputio u Norvešku ako bi rešio neokoliko zverskih ubistava.Kad kažem rešio, mislim ,,rešio"na njegov način tj. nabasao na čudovište, makljao se sa istim i razbio mu tikvu kamenom ručerdom.U svakom slučaju, ovog puta stvari stoje malo drugačije pošto će se Hellboy naći licem u lice sa vešticom iz lokalnih mitova.