Iako postoje već 56 godina, i predstavljaju preteče (da ne kažem original) superherojskih timova poput X-mena, Doom Patrol je široj publici nepoznanica.To možda i nije loša stvar. Šačica cameo pojavljivanja u drugim animiranim serijama ne prikazuje zajedničko ostvarenje Arnolda Drejka,Boba Hejnija i Bruna Permijanija na veran način.Izuzetak je skoro doslovno adaptiran the Last Patrol strip u seriji Batman the Brave and the Bold. Doom Patrol strip je više puta obnavljan sa zazličitim autorskim timovima u izdavačkoj kući DC Comics, ali kultni status je stekao krajem osamdesetih odnosno početkom devedesetih godina minulog veka kada je posao scenariste preuzeo Grant Morison.Čitavih 30 godina kasnije,upravo Morisonov rad na ovom stripu postaje predložak za seriju koja je emitovana na DC Universe streaming platformi.
Ko su članovi, i zašto se baš zove Doom Patrol? Recimo da se tako zovu jer bi trebali da štite od pretnji po čovečanstvo.Pošto se želje razlikuju od stvarnosti, može se reći i da su oni prilično doomed.Kao prvo, oni nisu nikakvi superheroji nego frikovi koji su opasni po sebe i okolinu a sticajem okolnosti poseduju određene moći.Oni naprosto ne funkcionišu u normalnom svetu izvan zidova zajedničkog doma.Za razliku od Ksavijerove vile koja deluje poput internata za mutante, Kolderova vila je za njih utočište i mikrokosmos , mada ne bi pogrešili ako bi je nazvali ustanovom otvorenog tipa.Iako je vođa bande Najls Kolder prvobitno zamislio ekipu nadljudi, ono što je dobio više liči na grupnu terapiju za čudake.
Ono što mi je kao gledaocu zapalo za oko je ograničen budžet serije , i dovitljivi način na se izvršni producent Džeremi Karver izborio sa istim .Serija je , u pogledu glumačke ekipe, baš štedljiva. Primera radi, poznatiji glimci nisu sve vreme prisutni, odnosno vidimo ih vrlo malo iako su noseći/naslovni likovi.Timotija Daltona u ovih petnaest epizoda vidimo zaista malo, iako bi trebao biti vođa (Najls Kolder) ove bande.Međutim, to malo vremena pred kamerom je iskorišćeno kako valja pošto uviđamo bitnije strane Kolderove ličnosti.Kao drugo , dvojica glavnih likova su odglumljena zajedničkim naporima više izvođača.Mislim na Robotman-a i Negative man-a. Jedan tip nosi kostim i izvodi sve pokrete, dok ga drugi izvođač prati glasovnom glumom nasnimljenom preko ovog prvog.Ovako nešto u igranoj seriji ne bi trebalo da funkcioniše, a ispalo je sasvim pristojno. Brendan Frejzer glumi bonehead šoferčinu u telu robota aka Klif Stil dok je Met Bomer inhibirani ufalšovani pilot Leri Trejnor.Pošto su oni očigledno sukpi za šetanje u kostimu, reditelj je to rešio na pomenuti način.Kako glumci ne bi bili svedeni samo na glasove, povremeno imamo upade flešbekova i snoviđenja gde ih zaista vidimo u ulogama naslovnih frikova.
Sa druge strane, imamo i nekoliko live action izvođača od kojih se posebno ističe Dajan Gerero u ulozi imenjakinje lude Džejn.Gererova ovde postiže ono što sam više puta isticao kao veliki plus u Podeljenom (Split) i Legion-u.Uspeva joj da istovremeno glumi više verzija sebe odnosno osobu sa višestrukim ličnostima.Možda će na oko delovati kao da Split, Legion , pa sad i Doom Patrol kopiraju jedni druge,ali zapravo je stvar obrnuta.Taj trope je izvorno vezan za Legion (iz New Mutants stripova) pa je onda Morison smislio sličnu personu tj.ludu Džejn, a Split se pojavio više od 20 godina kasnije.U svakom slučaju , Gererova je uspešno predstavila nekolicinu persona.One su , kao u slučaju Mekavoja, prenaglašene ali nontheless entertaining.
Glavni zlikovac aka Mr.Nobody je ispao suviše mlak , ali ne zbog glumca Alana Tudika.On se solidno snašao u ulozi haotičnog zlikovca i naratora.Problem je što Karvernije hteo ili nije znao kako da ga pravilno uklopi u priču.Pokušao je da od njega napravi mastermind manipulatora (kao Shadow King ili Hanibal), ali bez nekog većeg cilja osim da razorkrije nešto što neću spojlovati neupućenima.Ne kažem da je to loše, kad se sve uzme to je itekako jaka osveta,ali nije jasno zbog čega je toliko dugo čekao.Pogotovo nije jasno , kako ili zašto ne može iz Najlsove glave da izvuče ono što želi saznati.Ipak je Mr. Nobody prikazan kao telepata u neku ruku.Tu se baš vidi da je Karver je odbacio izvorni strip po kome Mr.Nobody bukvalno crpi zdrav razum svojih protivnika.Ovde se to ne vidi.U seriji je manipulator/telepata i svašta nešto, a Tudik ga glumi po uzoru na Džokera iz crtaća Eh, da je makar iz stripa!. Još gore je to što mu u poslednjoj epizodi ulogu zlikovca otimaju drugi.
Ko očekuje marvelovsku akcionu avanturu koju serviraju u bioskopu, može odma da se okrene i napusti ovu projekciju.To se ovde ne služi.Iako zaplet na prvu loptu može delovati tako pošto počinje sa origin pričama glavnih likova, pa onda prelazi na nekakvu potragu za vođom Kolderom koga kidnapuje stari neprijatelj, on to ipak nije.Iz epizode u epizodu se postepeno zaranja u muke glavnih (frik) likova uz sve ludosti i humor koje sa sobon nosi nadrealni svet u kom žive.To ume na momente da postane naporno, deluje kao da radnja tapka u mestu ali nikad ne prelazi u patetiku.Karverova Doom Patrol serija je smešna, tragična i čudna.Baš tim redosledom.
Svi likovi se bore sa ličnim demonima.Klif i Džejn se doživotno obeleženi nasiljem u porodici.Koren problema u oba slučaja je otac zlostavljač.Klif je zaglavljen u krugu nasilja , postaje ono što je mrzeo u vezi oca a povrh svega ostaje trajno odsečen od čulnosti nakon saobraćajke.Klif je postao živi mozak zatočen u metalnom telu.Sa druge strane, Džejn je bukvalno slomljena višestrukim silovanjem, očevim i potom institucionalnim, i od tih krhotina su nastale višestruke ličnosti.One obitavaju u ,,podzemlju" njene psihe i smenjuju se pošto je svaki izlazak na površinu tj. u neprijateljski stvarni svet za njih/nju bolno iskustvo.
Problemi Rite i Lerija su sasvim drugačije prirode.Rita je postala rastopljena smesa koja jedva održava odnosno imitira svoje prvobitno ljudsko obličije.Naizgled zamrznuta u vremenu, oslobođena starenja, ali lice koje vidi u ogledalu budi traumatične uspomene iz njene mutne prošlosti.Recimo da je put do statusa holivudske dive bio muljav koliko i ona sama.Ritu nesreća nije izobličila pošto je ona bila izobličena mnogo pre toga.Za Lerija Trejnoa se može reći ista stvar, ali sa bitnom razlikom.Trejnor je bežao od svoje prave prirode, glumio strejt osobu iako je dobrano znao da to nije.Pokušao je da sedi na dve stolice, ali je zapravo mučio obe strane i najviše sebe.Uz to još deli telo sa nerazumljivim vanzemaljskim entitetom koji tera po svome .Najgore je to što entitet sve Lerijeve unutrašnje muke i ruminacije uzvraća poput odjeka, kao eho koji biva sve glasniji.
Kiborg je za razliku od ostalih likova. ubačen u seriju.On i kao lik i kao glumac stvarno nije ovde potreban, ali barem ne štrči previše.Prolazi kroz sličnu stvar koju gledamo kod Robotman-a, komplikacije ,,prinudnog braka" čoveka i mašine, ali prevashodno zazire od control freak ćaleta.Što se glume tiče, Joivan kaska za ostatkom ekipe.Bolje bi mu ležala uloga u nekakvoj high school drami, ali barem nije loš glumac.Suviše je običan za koncept serije .Postoji šansa da će ga povući iz ove i prebaciti u drugu seriju.Po logici stvari, Kiborg pripada Titanima a ne Doom Patroli.
Iako je Doom Patrol kao strip nastao mnogo pre persone oko koje se vrti Legion tv serija, ovakve tv adaptacije ne bi bilo bez Legion-a.Tematizacija mentalnih poremećaja u superherojskim stripovima nikako nije novost, postoji već nekoliko decenija, ali na malim ekranima svoje postojanje duguje pomenutoj seriji.Da stvar bude zanimljivija, Legion liči na nešto što bi pisao Grant Morison iz mlađih dana, dok je Doom Patrol adaptacija upravo toga- pisanija mlađanog Morisona.Međutim, razlika između dve serije, kao i između serije i stripa , je velika.Koliko god Doom Patrol pokušava da adaptira ili makar imitira izvorni materijal, serija ostaje ipak samo imitacija, i to slabija.Doom Patrol je prilično straightforward serija sa povremenim upadima ludosti iz stripa.Serija je tek zagrebala po površini nadrealizma, uglavnom se bavi psihologijom svojih likova .Ostavlja zaista malo prostora za tumačenje ali makar je zabavna dok traje vožnja od 15 epizoda.Barem nije spora i pretenciozna kao druga sezona Legion-a.Ponekad je jednostavnost bolja.
Ocena:
