Nakon kapitalnih dela poput ,,Povratka Mračnog Viteza" i ,,Nadzirača" u američkim mejnstrim stripovima je odpočeo period koji bi se mogao nazvati ,,mračnim dobom". Pomenuta dela su dekonstrukcije odnosno preispitivanje vrednosti tradicionalnih stripskih superheroja , a tadašnji autori su pokušali da kopiraju iste usvajanjem nove paradigme.To je malo kome pošlo od ruke pošto su mahom kopirali samo nasilje bez podteksta.Zato su tadašnji stripovi superherojskog žanra veoma diskutabilnog kvaliteta.Među njima se našao jedan biser koji kasnije nikad nije reprintovan . U pitanju je desetodelna mini serija ,,Foolkiller" od autora Stiva Gergera i crtača Džoa Bozovskog.Ko je taj Foolkiller? On je zapravo titula koju su nosila trojica(sada četvorica) omanjih negativaca iz Marvelovih stripova.Stvorio ga je Stiv Gerber a pojavio se tokom sedamdesetih godina prošlog veka u kao sporedni lik u nekoliko stripova i bio je veoma specifičan.On nije tradicionalni negativac, niti antiheroj nego jedan od prvih kostimiranih tipova koji su prikazani kao bolesnici.Zaista, normalan čovek se ne oblači u šareni kostim da bi ubijao navodne zlokovca laserskim pištoljem.Gerberov Foolkiller se pokazao kao savršeni lik za kritički osvrt na svetonazor koji je nudilo tadašnje ,,mračno doba" stripa.
Kurta Gerharta je zadesio tragičan splet okolnosti.Njemu su u roku od nekoliko meseci oca ubili razbojnici,posao je izgubio usled ekonomske recesije,žena se razvela od njega i ostao je maltene bez prebijene pare u nekom bednom stanu, a primoran da radi ispod svoje kfalifikacije u hamburgeriji. Dotakao je dno.Iz očajanja se okrenuo ultra nasilnoj mizantropskoj ideologiji ludog ubice Grega Salindžera sa talk-show emisije.Salindžer propoveda o nedostatku etike i morala u modernom dobu , o materijalistima i hedonistima i i dovodi ih u vezu sa rastućim kriminalitetom izjednačavajući ih sa secikesama , monopolistima i korporativnim megalomanima. On sve nijih etiketira kao ,,budale" dok opisuje svoja dela kao svojevrsnog dželata budala ,,Foolkiller".Gerhart se zbog svog stanja pokazao kao veoma podložan ovakvoj ideologiji i kroz nekoliko brojeva pratimo njegov mračni put od smernog bankara do maskiranog manijaka.
Gerhart započinje svoju misiju istrebljenja budala napadajući ulični kriminal, razbojnike i dilere u stilu crno-belih osvetnika poput Panišera ili Roršaha.Veoma brzo se vidi koliko je Kurt zapravo labilan,definicija ,,budala" mu postaje vremenom sve šira jer njegov um ide iz krajnosti u krajnost.On nije tip čvrstog kova,tvrdokorni vojnik sa osvetničkom misijom, nego nestabilni ludak koji laserskim pištoljem dezintegriše prostitutke,prevarante,lažne patriote a ne preza ni od ubistva maloletnika prilikom obračuna u leglu droge. To je jedan od najgnusnijih prizora u tadašnijim a verovatno i sadašnjim marvelovim stripovima.Gerber ovo nije pisao da bi proslavljao ili stilizovao nasilje , nego kao kritiku na tada vladajući trend hipernasilnih superheroja sa crno-belim svetonazorom koji su nastali kao nevešta mimikrija dekonstruisanih heroja iz remek-dela.Ovim serijalom Gerber pokazuje pravo lice takvih kostimiranih ludaka čija ekstremna shvatanja vode u ludilo i krvoproliće.Velika je disproporcija između toga kako Foolkiller vidi sebe i realnosti koju vide čitaoci.Gerhart naziva druge ,,budalama" i šljamom, kažnjava ,,nenormalne" i nakon ubistva ostavlja kartice na kojima piše ,,Dela imaju posledice", nesvestan istih mana kod sebe i neizbežne posledice svojih dela.Nije ništa bolji od onih koje drakonski kažnjava.
Gerberova Amerika je u ekonomskoj krizi,počinje rat sa bliskoistočnim državama,ljudi preživljavaju na različite načine a kriminal buja.Radnja bi mogla da se odvija i dan danas bez nekih naročitih promena, osim možda te ogromne stope kriminala.Gerberu je kao inspiracija poslužio period 70-tih i 80-tihgodina prošlog veka kada je u Njujorku bila nezapamćena stopa kriminala pa je zaista bio poput betonske džungle iz tadašnjih grindhouse filmova . Baš takvi filmovi poput Taxi Driver il Deathwish su uslovili pojavu antiheroja u tadašnjim mejnstrim stripovima.
Gerber takođe ismeva standarde odnosno kliše koje prate ovakve stripove.Njegov glavni lik nije vojnik,plaćenik niti naročiti grubijan nego sasvim običan tip koji bi bez futurističkog pištolja brzo dobio batina.On je sam sebi osmislio trening kako bi nadomestio taj nedostatak, urnebesno je kako tip vežba na otpacima i polomljenom staklu jer se tako tobože ,,čeliči" , njegova metamorfoza je ipak više psihička nego fizička.Nema stilizovanih borbi, samo surova stvarnost i zato je crtež Bozovskog prilično dobar u ovom stripu.Kod njega dominiraju statični kadrovi i uverljivo prikazane ličnosti bez imalo ulepšavanja.
Zaista je šteta što je ovaj biser od stripa ostao potpuno neprimećen i nikada nije reprintovan.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар