Napoleon Di Karlo je bivši policajac italijanskog porekla koji je ujedno i vlasnik i noćni čuvar hotela ,,Astrid" u Ženevi.Dane provodi za recepcijom hotela dok povremeno pruža konsultantske usluge ženevskoj policiji, tačnije pomaže svom prijatelju inspektoru Dimi.Njihov odnos je pomalo sličan Dilanu Dogu i inspektoru Bloku.Napoleon se povukao iz policije nakon incidenta u Adis Abebi, koji u trenutnim brojevima još nije razjašnjen, ali kao razlog nagle promene profesije navodi pomućen osećaj za stvarnost po kojem je ovaj strip naročito upečatljiv..On redovno priča sa svojim fantazmima, neobičnim bićima koja podsećaju na likove iz crtanih filmova a zovu se Lukrecija,Vatroslav i Miroslav.Napoleon ih smatra delovima svoje duše a oni potiču iz paralelnog sveta imaginacije.Taj drugi nadrealni svet bi mogao biti stvaran, što bi činilo Napoleona čuvarom granice među svetovima , ali isto tako bi to mogla biti projekcja podsvesti, neobična materijalizacija raznih slojeva njegove psihe.
Od samog početka prvog broja je jasno da Napoleon spada u tzv. ,,defektne detektive"(defective detective) , vrsta nadarenih istražitelja koji su ćaknuti, po ponašanju ekscentrični ili imaju poremećaj ličnosti,takvi su trenutno široko zastupljeni u raznim krimi tv serijama kao što su Monk,Šerlok (BBC verzija),Hannibal (odnosi se na Grejema).
Ambrosinijeva prva priča o Napolenou ,,Stakleno oko" je u suštini akcioni triler brzog tempa, priča koja bi bez nekoliko fantastičnih/imaginarnih segmenata lako mogla da prođe kao avantura Nika Rajdera dok je ,,Bezimeni konjanik" primer misterije neobičnijeg toka kakva nam je najavljivana prilikom reklamiranja prvog broja Napoleona.Mi kao čitaoci pratimo dve paralelne radnje,Napoleona koji rešava misteriju mrtve žene bez lica i bezimenog konjanika,žrtve zle čini koji uz pratnju luta širokim prostranstvima i snoviđenjima oblikovanim predelima nadrealnog sveta Napoleonove mašte.Taj svet je prikazan kao čudnovata pustara duž koje se prostire naizgled beskrajni put.Može se posmatrati i kao sjajna likovna interpretacija paralelne stvarnosti koja je u osnovi ovog bloga-Nowhere Earth!
Napoleon rešavajući slučaj žene kojoj je oduzet identitet kreće u potragu i za svojih troje imaginarnih prijatelja koji su neočekivano nestali,bez njih nije sav svoj, a usput susreće viteza kojem je demon ukrao identitet.Dakle, sve je u znaku gubitka identiteta pošto je to glavna tema ovog broja.Priča o bezimenom konjaniku je fantastični odraz istrage koju Di Karlo vodi.Povezuje ih slučajnost, koja je ovde sve osim slučajna.Misao oorganizovanim i smislenim slučajnostima,sinhronicitetu, sigurno potiče iz Jungovih studija (videti Roots of Coincidence) ,obzirom da je tokom ova dva broja Ambrosini pokazao sklonost ka psihologiji.
Za razliku od prethodnog broja, ovde je Ambrosini samo scenarista a crtač je Paskal Del Vekio čiji stil sasvim odgovara ovom stripu.Kod Del Vekija nema povremenih nejasnih izaraza lica, izveštačenih poza, disproporcijonalnih šaka i problematičnih nečistih kadrova.Del Vekijov stil je veoma realističan,pa čak i kada prikazuje scene iz mašte,linije su oštrije, lica i predmeti su mnogo jasniji pa samim time i prizori su življi.Pored toga,Del Vekijo pokazuje da vrlo dobro barata senčenjem,pogotovo u sceni obračuna kod provalije, što je u ovom stripu itekako potrebno jer je to ipak detektivska priča u osnovi.Ambrosini jeste dobar scenarista, solidan je i kao crtač ali ali ruku na srce kao Del Vekijo se pokazao kao bolji crtač za ovaj serijal.Sve u svemu Napoleo jeste osvežavajuć strip,vrlo dobra krimi priča sa neobičnim psihodeličnim motivima.Početak serijala je zanimljiv, malo mu nedostaje dublja metafizička tema,poput onih iz Dylana Doga, ali ovo je tek drugi broj.Verovatno će ovaj serijal i to dostići vremenom.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар