Ruskog lekara Andreja Jefimiča Ragina iz provincije muče misli o beznađu i opštem besmislu njegovog položaja , grada , pa i lekarske profesije.Zašto lečiti pacijente kad ih sve ionako na kraju čeka neizbežna sila znana kao smrt. Teške misli ga pritiskaju a nema sa kime da ih podeli, jer su njemu najbliže osobe potpuno nezainteresovane za takve teme, ili bolje reći za bilo kakve misaone teme koje imalo izlaze iz njihove banalne svakodnevnice.Najbolji prijatelj Averjanič samo klima glavom i ne upušta se u ovakve diskusije , drugi se ne uključuju ni toliko a kulturnih događaja i okupljanja nema.Misleći čovek zaista nema šta da traži u takvom mrtvom moru osim da se prepusti letargiji.Međutim, doktor Ragin uskoro pronalazi dostojnog sagovornika u mestu gde se to najmanje očekuje- u ludnici.Doktor provodi sve više vremena sa ludim Gromovom te je po mišljenju njegovih kolega takođe zreo za ludaru.Mala provincijska sredina se okreće protiv doktora Ragina i smešta ga među ludake,gde smatraju da mu je mesto.A da li je to tako ili je ovde u pitanju nešto mnogo mračnije? Čehovljeva drama je uspešno adaptirana u ex-yu filmu ,,Paviljon 6" režisera Lucijana Pintilea iz 1978.
Mentalno krilo provincijske bolnice 19. veka , kako je ovde prikazano , je zaista turobno mesto.To je maltene šupa u raspadnom stanju, poslednja rupa na svirali zdravstva,mesto u kojem pacijenti čitav dan tavore bez ikakve terapije a pod budnim okom čuvara koji im brani izlazak.Tu ljudi kojima bi se moglo kolko-tolko pomoći trunu kao da su osuđeni na doživotnu kaznu zatvora.
Ragin je ovakvo stanje psihijatriskog krila godinama viđao,ništa nije povodom toga preduzimao nego je zaobilazio u širokom luku , okretao glavu i pravio se da ne postoji.On je pasivni nihilista, sklon dokonom filozofiranju, sve više izbegava posao koji je svalio na medicinske sestre i asistente dok je on uljuljkan u stoicizam, odnosno njegovo viđenje stoicizma.Istinski stoici su se brinuli o dobrobiti zajednice dok Ragin pokazuje čistu ravnodušnost i lenjost duha.Čehov kroz Ragina nedvosmisleno opaža i opisuje evropski nihilizam o kojem je Niče govorio, iako verovatno nikada nije dolazio u dodir sa tim knjigama.
S druge strane, Gromov je sušta suprotnost Raginu.Ovaj paranoik se bori protiv Raginove filozofije ravnodušnosti.Prvo napada selektivnu pravičnost poretka koji jedne ludake hapsi dok mnogo gori haraju društvom a u potonjim razgovorima ukazuje na krajnju posledicu Raginove ravnodušnosti- na nekog debelog seljaka (koji u filmu donekle podseća na Budu?)koji samo ćuti i trpi, večito nasmejan i srećan a zapravo je otužna mlohava masa.Zar tome treba da se teži?On ne beži od patnje, prihvata je jer shvata da je to nerazdvojni deo života.Gromov pršti od snage i vitalnosti, nasuprot letargičnom doktoru Raginu jer je on aktivni nihilista.Pri kraju filma i Ragin konačno prelazi na tu stranu, usled neizdrživih uslova u ludari , ali već je prekasno.
Obzirom da puk ne razume ovakve razgovore, a najveći strah je upravo strah od nepoznatog, žitelji i vlastodršci ove učmale varošice/grada šalju Ragina u ludaru na ,,lečenje". Obzirom da je psihologija u ovom dobu još uvek nepoznanica, procena pada u ruke nesposobnima i mediokritetima.
Domaća adaptacija je prilično verna knjizi, jedna sitna zamerka je to što fale kratki segmenti o tome kako je Ragin odlepio pre nego što je poslat u bolnicu, i Averjanič (Slavko Simić) se pojavljuje kraće i manje je napadan nego u izvornom materijalu.Ali su zato tu sjajni Slobodan Perović i Zoran Radmilović koji naprosto nose čitav film kao Ragin i Gromov.Uloge su sjajno izabrane, što je prilično važno za film, jer u drami se čitava priča vrti upravo oko te dvojice, dok su sporedni likovi slabo prisutni.Čehovljeva oštroumna kritika intelektualaca, umrtvljenog društva i medicinskih ustanova itekako zavređuje pažnju i dan danas.To pokazuje veličino ovog pisca, a sa druge strane pokazuje koliko smo malo napredovali (mentalno a ne tehnološki!) kao društvo u međuvremenu.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар