Mrak, puko odsustvo svetlosi a istovremeno veliki izvor iskonskog straha. Sve što je pod dnevnim svetlom obično i dobro poznato u mraku ume da izgubi ta svojstva i postane nešto drugačije,strano i zlokobno.Poznato se pretvara u nepoznato, a tu je strah najjači. Teško zamisliti horor priču bez ovog osnovnog katalizatora straha. Bauci, karakondžule, vampiri , veštice svi se oni pojavljuju iz mraka ili po mraku.Zato je on osnovni motiv, verni pratilac strave i neiscrpni izvor inspiracije užasa.Naravno, ukoliko autor zna kako da to iskoristi. Klaudio Kijaveroti nažalost nije jedan od tih.
Kijaverotijeva ,,Tama" do pred sam kraj liči na inferioran plagijat ,,Noćne more iz ulice brestova".Za razliku od Sklavija koji je prepoznatljive horor likove i filmove koristio kao omaž, pri tome praveći sopstveni obrt u vidu obrade drugih tema putem pomenutih prepoznatljivih ličnosti/situacija, Kijaveroti ih naporsto kopira bez vidljivog ličnog osvrta. Voštani Čovek, odnosno Filip Krejn je ovde nemrtvi zlikovac koji se manifestuje iz tame i proganja Keli dok ubija njene bližnje.On je očigledno inspirisan Fredijem Krugerom, ali za razliku od ovog drugog, Filip nema nikakav motiv.O njemu se gotovo ništa ne zna, a nema nikakve veze sa Keli i njenim prijateljima i rođacima.
On naprosto goni i ubija jer Klaudio Kijaveroti bez nega ne bi imao čime da pokreće zaplet.Pojavljuje se čak i rima , odnosno nabrajalica vrlo slična onoj iz pomenutog filma.U jednom trenutku tokom istrage, Dilan posećuje psihijatra kod kojeg se Keli lečila i tada izgleda kao da bi čitaoci mogli dobiti kroz tih nekoliko stranica objašnjenje tj. piščevo viđenje glavne teme.Osim nekoliko uopštenij rečenica o mraku,snovima i strahovima, jasno je da Kijaveroti čitaocim ništa ne nudi.Zapravo bilo bi bolje da ništa nije nudio, u smislu da uopšte nije pisao ovakve stripove.Ono što daje je sledeće : nekoliko užasnih ubistava + dosadan već viđen (kopiran) zaplet + malo mraka+ malo palamuđenja i opštih mesta. Misli li da je time ispunio očekivanja Dilanovaca i odradio mesečnu normu? E pa neće moći.
Vrhunac svega je ipak kraj ove priče.Rekoh li da liči na plagijat do momenta pred sam kraj? Dotle je i mogla da prođe kao prilično dosadna epizoda.Na kraju se ispostavlja da je Keli luda i da je ona ubica sve vreme.Šta je onda bio Krejn, projekcija ili iluzija? Zašto je Keli poubijala sve te ljude? Da li je ona stvarno luda ili pod dejstvom mračnih sila?Šta li je Kijaverotiju prolazilo kroz glavu dok je pisao ovakvu glupost.Ako ništa drugo čoveku treba dati nagradu za najgluplji rasplet.Zamišljam to kao nagradu poput zlatne maline.
Razlog zašto sam odabrao baš ovaj broj Dilana, pored Kijeverotijevog napadnog amaterizma, je u crtežu Dal'Agnola.Naime crtački stil Pietro Dal'Agnol-a je tokom godina rada za Boneli prošao kroz nekoliko faza.Ovo je njegova rana i ,može se reći, najbolja faza.Dok u kasnijim epizodama poput ,,Lova na veštice" njegov stil pojednostavljen , nedovršen i beživotan poput skice, ovde takođe nije realističan ali je daleko prijatniji oku.Ovde pomalo naginje na karikature, ali je mnogo jasniji. Primera radi, izrazi lica su prirodni, lako se tumače nasuprot kasnijoj fazi u kojoj sam teško mogao da razlikujem naduveno lice od prebijene osobe sa modricama.Ove rane Dilanove avanture obiluju slobodnijim scenama krvi i klanja, dakle blood guts n' gore (galore), kakve nedostaju u modernim politički korektnijim epizodama ovog stripa.Dal'Agnol sasvim solidno prikazuje Krejnovo krvoproliće i strah žrtava, ali nažalost ni to ne može da izvadi ovu užasno besmislenu Kijaverotijevu epizodu.Kijaverotijev Filip Krejn, koji se uprkos ovoj pojavljuje u još nekoliko podjednako glupih brojeva, bolje da nije izlazio iz mraka tj. tame.
Ocena:
Нема коментара:
Постави коментар